Zaslađena pića razlog su što se godišnje registruju milioni novih slučajeva dijabetesa tipa i kardivaskularnih bolesti, pokazala je globalna studija objavljena u Nature Medicine. Istraživači upozoravaju da je stanje gotovo alarmantno u zemljama u razvoju gde se masovno konzumiraju slatka pića, kao i da su neophodne hitne intervencije kako bi se smanjila potrošnja zaslađenih napitaka na globalnom nivou.
U nerazvijenim zemljama skoro trećina stanovništva oboli zbog slatkih napitaka
Nova studija istraživača sa Gerald J. and Dorothy R. Friedman School of Nutrition Science and Policy at Tufts University procenjuje da se zbog potrošnje napitaka zaslađenih šećerom svake godine, na globalnom nivou, javlja 2,2 miliona novih slučajeva dijabetesa tipa 2, kao i 1,2 miliona novih slučajeva kardiovaskularnih bolesti. U zemljama u razvoju, kako navode istraživači, broj slučajeva je posebno zabrinjavajući. U podsaharskoj Africi, studija je otkrila da napici zaslađeni šećerom doprinose više od 21 odsto svih novih slučajeva dijabetesa, u Latinskoj Americi i na Karibima, zaslađena pića razlog su 24 procenata novih slučajeva dijabetesa i više od 11 odsto novih slučajeva kardiovaskularnih bolesti.
Kolumbija, Meksiko i Južna Afrika su zemlje koje su posebno teško pogođene, ističu naučnici. Više od 48 odsto svih novih slučajeva dijabetesa u Kolumbiji može da se pripiše konzumiranju slatkih pića, a skoro jedna trećina svih novih slučajeva dijabetesa u Meksiku dovodi se u vezu sa konzumiranjem slatkih pića. U Južnoj Africi, pića zaslađena šećerom „zaslužna“ su za 27,6 odsto novih slučajeva dijabetesa i 14,6 procenata slučajeva kardiovaskularnih bolesti.
Zaslađena pića se brzo vare, brzo „dižu“ šećer, a nisu hranljiva
Zaslađena pića se brzo vare, uzrokujući skok nivoa šećera u krvi, a pri tome su male nutritivne vrednosti. Ukoliko se slatka pića redovno konzumiraju tokom vremena dolazi do povećanja telesne težine, otpornosti na insulin i niza metaboličkih problema koji imaju veze sa dijabetesom tipa 2 i srčanim oboljenjima – dva od vodećih uzroka smrti u svetu.
– Napici zaslađeni šećerom dosta se prodaju i konzumiraju u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Ne samo da se u tim zajednicama konzumiraju štetni proizvodi, već one često imaju i lošiju zdravstvenu zaštitu kako bi se nosili sa dugoročnim zdravstvenim posledicama – naglašava Dariush Mozaffarian, jedan od autora studije i direktor Instituta za hranu i medicinu u Friedman School.
Kako se zemlje razvijaju i prihodi rastu, slatka pića postaju dostupnija i poželjnija, kažu autori strudije. Muškarci češće nego žene trpe posledice konzumiranja slatkih pića, kao i mlađe odrasle osobe u poređenju sa starijim ljudima.
Porez na pića zaslađena šećerom
– Potrebne su nam hitne intervencije zasnovane na dokazima kako bismo smanjili potrošnju zaslađenih napitaka na globalnom nivou, pre nego što se još više života skrati zbog njihovih efekata na dijabetes i bolesti srca – apeluje Laura Lara-Castor, prva autorka studije sa University of Washington.
Takođe, autori studije pozivaju na višestruki pristup, uključujući kampanje za javno zdravlje, regulisanje reklamiranja slatkih pića i poreze na pića zaslađena šećerom. Neke zemlje su već preduzele korake u tom pravcu. Meksiko, koji ima jednu od najviših stopa potrošnje slatkih pića po glavi stanovnika u svetu, još 2014. uveo je porez na pića. Prvi dokazi pokazuju da je porez bio efikasan u smanjenju potrošnje, posebno među pojedincima sa nižim prihodima.
