Kefir je napitak od fermentisanog mleka koji se smatra jednim od najmoćnijih prirodnih probiotika zbog bogatstva korisnih mikroorganizama koje sadrži. Kao i druga hrana koja sadrži dobre bakterije ili probiotike, kao i postbiotike (nusproizvode bakterija), kefir poboljšava zdravlje creva i pruža niz drugih zdravstvenih prednosti.
Kefir spada u kategoriju „superhrane“
Nutritivne prednosti kefira variraju u zavisnosti od vrste mleka koje sadrži i procesa fermentacije. Ali, generalno, kefir je bolji od jogurta jer sadrži širok spektar probiotskih bakterija i kvasaca (više od 30 različitih sojeva). Takođe, kefir ima malo laktoze (mlečnog šećera), pa čak i ljudi sa intolerancijom na laktozu obično mogu da ga piju bez problema.
Kefir se smatra superhranom, jer je bogat vitaminima, mineralima i hranljivim materijama, kao što su:
- Kalcijum
- Magnezijum
- Belančevine
- Riboflavin (vitamin B2)
- Vitamin B12
- Vitamin D.
Kefir sadrži oko 12 aktivnih probiotičkih sojeva. Kada jedemo hranu bogatu probioticima i postbioticima poput kefira, to dodaje više dobrih bakterija u creva. One drže pod kontrolom štetne bakterije i podstiču zdravlje creva. Studije pokazuju da redovno konzumiranje kefira pozitivno deluje na ravnotežu mikrobioma, smanjujući simptome inflamatorne bolesti creva, kao i da ublažava hroničnu konstipaciju.
Mlečni napitak se često koristi i za čišćenje creva
Pored hranljivih materija, ovaj mlečni napitak ima 6 važnih zdravstvenih prednosti – podstiče zdravlje creva, održava jake kosti, bori se protiv bakterija, održava mišiće zdravim, pomaže kontrolu šećera u krvi i olakšava stres.
S obzirom na to da je dobar za digestivni trakt i poboljšava varenje, kefir se često koristi i za čišćenje creva. Digestivni trakt je dom čitavog sveta mikroorganizama (mikrobioma) koji uključuju bakterije, gljivice i viruse. Neki od njih su štetni, dok su drugi korisni, pomažu u varenju i stvaraju supstance potrebne našem telu. Ako loše bakterije počnu da se razmnožavaju i šire, to izbacuje mikrobiom iz ravnoteže, uzrokujući bol u stomaku, nadimanje, zatvor, dijareju, gasove…
Kako se pravi kefir?
Kefir se pravi dodavanjem zrna kefira, koja sadrže kvasac i dobre bakterije, u kravlje, kozje ili ovčje mleko. Mikroorganizmi pretvaraju laktozu (mlečni šećer) u mlečnu kiselinu, dajući joj kiselkast ukus i mnoštvo hranljivih materija. Ima ukus kao tečni jogurt i dolazi u običnim i aromatizovanim varijantama. Ali, treba biti na oprezu ako se bira aromatizovan kefir jer on sadrži dodatne količine šećera. A previše šećera umanjuje zdravstvene prednosti kefira.
Fermentisani napitak protiv loših bakterija
Osim što je superhrana, kefir je i „superheroj“ u crevima jer se bori protiv klica koje izazivaju bolesti poput E. coli i salmonele. U laboratorijskim studijama, kefir je bio jednako efikasan u borbi protiv štetnih bakterija kao i antibiotici. Dobre bakterije u kefiru se bore sa štetnim organizmima u crevima. Takođe, oslobađaju nusproizvode toksične za loše bakterije i kvasac. Osim što se bori protiv loših bakterija u crevima, kefir štiti zube od bakterija koje izazivaju karijes. Stomatološka studija je uporedila ispijanje kefira sa dnevnim ispiranjem fluorom. Kefir je bio jednako efikasan kao i fluor u smanjenju rizika od karijesa.
