Svinjetina: da ili ne? Šta kaže nauka i kako je jesti bez rizika

Svinjetina je jedno od najčešće korišćenih mesa na našim prostorima. Kao i svako crveno meso, često je na lošem glasu. Ipak, sadrži kvalitetne proteine i važne nutrijente, pa u umerenim količinama može biti deo uravnotežene ishrane. Ključno pitanje je: kakvu svinjetinu biramo i kako je pripremamo?

Prerađena svinjetina - crvena zastavica za zdravlje srca

Prerađena svinjetina podrazumeva sve što je soljeno, dimljeno, sušeno ili hemijski obrađeno: šunku, slaninu, kobasice. Upravo ova grupa nosi najviše rizika.

Preporučujemo

Prema izveštaju Međunarodne agencije za istraživanje raka, svakodnevno konzumiranje 50 g prerađenog mesa povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto. Istraživanja Američkog udruženja za srce pokazuju da redovno jedenje slanine i šunke povećava verovatnoću srčane insuficijencije.

Velika BMC Medicine studija na pola miliona ljudi potvrdila je vezu između prerađenog mesa i kardiovaskularnih bolesti, raka i veće smrtnosti. Zaključak stručnjaka je jasan: prerađenu svinjetinu treba izbegavati ili svesti na 1 do 2 manje porcije nedeljno.

Da li je neprerađena svinjetina jednako štetna

Sama po sebi, sveža svinjetina je bogata brojnim hranljivim materijama: gvožđem (hem-gvožđe koje se lako apsorbuje), vitaminima B6 i B12, selenom, fosforom i tiaminom, visokokvalitetnim proteinima koji pomažu u očuvanju i izgradnji mišićne mase.

Zbog prisustva aminokiseline beta-alanina, svinjetina podiže nivo karnozina, važnog za snagu i izdržljivost mišića. To je naročito važno kod starijih osoba koje prirodno gube mišićnu masu. Problem je u količini natrijuma, masnoća i mogućeg prisustva parazita, stoga iako nutritivno vredna, svinjetina nosi određene rizike.

1. Natrijum i zasićene masti

Ako ste na ishrani sa malo soli ili izbegavate zasićene masti zbog zdravlja srca, birajte vrlo mladu, svežu svinjetinu, što manje obrađeno meso i delove sa malo masnoće. Zasićene masti treba ograničiti na manje od 7 odsto dnevnih kalorija (oko 15 g). Umesto njih koristite biljne, nezasićene masti.

2. Hemijski konzervansi

Mnogi suhomesnati proizvodi sadrže sulfate i sulfite, dozvoljene u malim količinama, ali je ipak bolje izbegavati ih.

3. Paraziti

Nedovoljno termički obrađena svinjetina može da sadrži Taenia solium (svinjsku trakavicu) ili Trichinella spiralis (trihinelu). Trihineloza može biti veoma ozbiljna, naročito kod starijih osoba, pa je temeljna termička obrada obavezna.

Kako jesti svinjetinu na zdrav način?

Birajte neprerađene komade svinjskog filea, krmenadle ili kotlete bez kostiju.

Skinite višak masnoće pre kuvanja, napravite domaću marinadu (bez dodatne soli i šećera). Birajte pečenje, roštilj, kuvanje na pari ili dinstanje - izbegavajte prženje. Mariniranu svinjetinu čuvajte u frižideru do 5 dana a zamrznutu do 4 meseca.

Dakle, svinjetina: Da ili ne?

DA, ako je sveža, minimalno obrađena, pravilno termički pripremljena, umereno zastupljena u ishrani.

NE, kada je u pitanju prerađena svinjetina (slanina, kobasice, šunka), meso bogato solju i zasićenim mastima, nedovoljno pečeno ili kuvano meso.

(eKlinika)