Badem (Prunus Amygdalus) ne spada u grupu orašastih plodova, već u koštunjavo voće. Raste na drvetu, ima lepe mirisne cvetove roze boje, a seme ploda je ono što znamo i konzumiramo kao badem. Španski misionari su ga u 18. veku doneli u Kaliforniju, koja je i danas jedan od najvećih proizvođača i distributera na svetu.
Slatki i gorki badem
Plod badema je beličaste boje, pokriven tankom smeđom opnom. Badem se deli u dve kategorije: slatki (Prunus Amygdalus Var Amara) i gorki (Prunus Amygdalus var dulcis).
Jede se slatka vrsta badema, a gorki bademi se koriste u proizvodnji bademovog ulja, koje se dodaje hrani. Od njega se pravi i popularni liker Amaretto. Gorki bademi nisu jestivi jer sadrže toksine kao što je cijanovodična kiselina ali se oni u procesu proizvodnje bademovog ulja neutralizuju. Ova vrsta badema je i odličan izvor vitamina B17. Poznata su brojna lekovita svojstva badema i zašto ga treba upotrebljavati kao hranu a ne samo kao dodatak ishrani ili grickalicu. U 100 grama badema ima čak 131% dnevno potrebnog vitamina E. Kožica badema sadrži 20 flavonoida (fitonutrijent), koji u udruženom delovanju sa vitaminom E udvostručuje njegovo antioksidansno svojstvo. Veliki je izvor vlakana i aminokiselina.
Ostala lekovita svojstva badema:
- štiti od moždanog i srčanog udara
- pomaže detoksikaciji organizma
- učestvuje u regulaciji nivoa šećera u krvi
- neutrališe gorušicu
- utiče blagotvorno na nervni sistem
- spušta nivo lošeg holesterola
- poboljšava moždanu funkciju
- štiti od slobodnih radikala
- dobar je u regulaciji viška kilograma
- sprečava nastanak kamenja u žučnoj kesi
Badem je i odličan izvor proteina, zdravih masti, vitamina i minerala. U 100 grama badema nalazi se i 140 odsto preporučene dnevne količine potrebnog mangana, 75 odsto magnezijuma, 60 odsto bakra, 50 odsto fosfora i 51 odsto riboflavina (vitamin B2).
Ne više od šake dnevno
Istraživanja pokazuju da konzumiranje šake badema dnevno direktno utiče na snižavanje holesteola, štiti kardiovaskularni sistem, srce i vene, a pomaže i boljem pamćenju. Bademi sprečavaju apsorpciju masti u organizmu. Preporučena doza badema je oko 30 grama dnevno (šaka). I u konzumiranju ove namirnice potrebno je biti umeren jer ako preterate, može da dođe do neželjenih efekata kakvi su gasovi, nadutost, kao i dijareja. Ako vam bademi stvaraju ovakve probleme, probajte da ih uveče potopite u vodu. Tako se aktivira razgradnja enzima pa će varenje biti lakše.
Pomoć u prevenciji srčanog udara
Bademi su bogati tzv. mononezasićenim masnim kiselinama koje nalazimo i u maslinovom ulju i koje su vrlo važne u prevenciji srčanog udara. Više istraživanja je potvrdilo da svakodnevna konzumacija badema dovodi do smanjenja rizika od srčanog udara između 30 i 45 odsto. Prema tim istraživanjima, ako se iz ishrane izbaci deo nezdravih, zasićenih masnoća iz mesa i mleka i zameni odgovarajućim količinama korisnih masti iz badema, rizik od srčanog udara može biti niži i do 45 odsto. Zasluga za to pripada ne samo mononezasićenim masnim kiselinama, već njihovoj kombinaciji sa vitaminom E i mineralima kojima je badem bogat. Dokazano je takođe i da navedena kombinacija masnih kiselina, vitamina i minerala u bademima pomaže u smanjenju loših LDL masnoća za 8 do 12 odsto.
Uticaj na nivo šećera u krvi
Poznato je da ishrana koja uključuje namirnice sa visokim glikemijskim indeksom, poput šećera i belog brašna, bitno utiče na podiže količinu šećera u krvi i da je njihovo konzumiranje jedan od najznačajnijih uzroka gojaznosti i dijabetesa. Istraživanja su pokazala da konzumacija badema spušta glikemijski indeks drugih namirnica i utiče na kontrolu nivoa šećera u krvi. Badem, dakle, može da koriguje nagli skok nivoa šećera u krvi i spreči negativne posledice koje pravi u organizmu.
Antioksidansi u bademu
Način života, brzina i konzumiranje nezdrave hrane oslobađa u našem organizmu veliku količinu slobodnih radikala. Oni važe za potencijalne uzročnike sve više bolesti pa i onih najtežih – malignih. Badem ima izuzetno antioksidansno dejstvo i neutrališe slobodne radikale. Ovo se posebno odnosi na vitamin E kojim je izuzetno bogat.
Kako izabrati dobar badem
Bademi se danas lako nalaze, ima ih u skoro svakoj bolje snabdevenoj radnji, kao i u objektima sa zdravom hranom. Pripazite da vam se zrno badema ne savija pod prstima i da ima slatkast miris. Gorak i oštar miris je znak da je badem pokvaren. Čuvajte ga u hermetički zatvorenim posudama na tamnom i hladnijem mestu. Badem možete i da zamrznete i tako može za upotrebu da potraje i do godinu dana. Bademe možete kupiti oljuštene i sa opnom. Ona sadrži flavonoide i samim tim je vrlo zdrava pa je nemojte izbegavati, ako vam ne stvara neki od navedenih problema.
Kako da napravite bademovo mleko
Napravite sami ovaj zdrav napitak koji je pogodan posebno ako ste intolerantni na laktozu.
Sastojci:
- 1 čaša badema
- 4-5 čaša vode
- malo meda ili agava sirupa
Priprema:
Bademe potopite u vodu i ostavite preko noći. Ujutro ih ocedite i stavite u blender. Dodajte vodu i blendirajte dok bademi ne budu skroz sitni. Dobro procedite kroz gazu i zasladite po želji. I to je sve, uživajte u konzumaciji.
Namaz (maslac) od badema
Maslac od badema se pravi na jednostavan način ali je potrebno malo strpljenja. Stavite 1-2 čaše badema u blender, možete da dodate kašičicu maslinovog ulja i malo soli. Postupak traje nekih 10 do 12 minuta, ali tako da više puta uključujete i isključujete blender, čekajući da se masa „umiri“. Badem meljite sve dok ne poprimi strukturu maslaca.
