Hronična bolest bubrega uslovljava ishranu koja nije ista kao kod ljudi koji nemaju problem sa ovim organima. Određene namirnice, čak i neke dobre, poput voća i povrća, možda će morati da budu ograničene. A neke će biti zabranjene, kada se pojavi hronična bolest bubrega. Zato je preporuka da se obratite nutricionisti koji je specijalizovan za ishranu pacijenata sa bolestima bubrega.
Šta mogu da jedu pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega
Ograničenja u ishrani zavise od toga u kojoj fazi bolesti se nalazi pacijent. U ranim fazama, sve je u pridržavanju zdrave ishrane sa niskim sadržajem soli, posebno ako pacijent ima dijabetes tipa 2 ili visok krvni pritiska, kažu stručnjaci. Ali, kako bolest napreduje, ograničava se unos proteina, kao i hrane koja je bogata mineralima kalijumom i fosforom. Donosimo vam spisak osam namirnica koje je dobro uključiti kao deo redovne ishrane, bez obzira u kom je stadijumu hronična bolest bubrega.
Začini
Svi pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega treba da paze na unos soli. „Kada su bubrezi oštećeni, oni ne mogu da kontrolišu koliko je soli u vašem telu. To može da dovede do porasta krvnog pritiska“, objašnjava dr Staciy Leisman, specijalista nefrologije iz bolnice Mount Sinai u Njujorku. Unos soli pogoršava oštećenje bubrega, a takođe povećava rizik od srčanih bolesti.
Pacijenti sa bolestima bubrega treba da unose manje od 2.300 miligrama dnevno soli, prema preporukama američkog udruženja National Kidney Foundation (NKF). Ljudi u kasnijim stadijumima bolesti bubrega možda će morati da idu na još niže doze, dodaje dr Leisman.
Začini poput bosiljka, karija, kapra, đumbira i ruzmarina mogu dodati ukus svakom jelu. Bilo da se radi o mesu ili povrću. NKF predlaže da se kupuju u malim količinama, jer vremenom gube ukus. Mleveni začini se dodaju hrani oko 15 minuta pre nego što se završi sa kuvanjem, a celi začini se dodaju najmanje sat vremena pre, savetuju iz NFK. Ako se koristi sveže začinsko bilje, pomeša se sa uljem ili puterom, i ostavi da odstoji 30 minuta, a zatim se smesa premaže na meso ili povrće dok se kuvaju. „Zamene za so nisu dobre jer mnoge sadrže kalijum čiji unos je ograničen u određenim stadijumima bolesti“, kaže Erin Rossi, nutricionista sa Cleveland Clinic.
Bobičasto voće
Nema sumnje da su sve vrste bobičastog voća hranljive: bogate su antioksidansima i vitaminom C koji su dobri za zdravlje srca i imunitet, navodi Academy of Nutrition and Dietetics. Ovo voće ima još jednu prednost: ima malo kalijuma. Kada ljudi uđu u rani stadijum bolesti bubrega, određena hrana, čak i ona hranljiva poput voća i povrća, može da poveća nivo kalijuma u krvi do opasnog nivoa. Visok nivo kalijuma, na primer, može da izazove simptome kao što su slabost, utrnulost i peckanje. U nekim slučajevima može da izazove lupanje srca ili srčani udar.
Bobice pomažu u smanjenju krvnog pritiska, što je još jedanod faktora rizika za oboljenje bubrega. Studija iz 2011. objavljena u American Journal of Clinical Nutrition otkrila je da su ljudi koji su unosili antioksidansa antocijanina imali za 8 procenata smanjen rizik od visokog krvnog pritiska. Ovaj antioksidans se njviše nalazi u borovnicama i jagodama. Voće sa malo kalijuma su jabuke, trešnje, breskve, šljive, kruške i grožđe.
Voće sa visokim sadržajem kalijuma su banane, avokado, dinje, pomorandže, suve šljive i suvo grožđe. Ako je nivo kalijuma normalan, onda nema razloga da se ne jede ovo voće, podsećaju stručnjaci.
Jaja
Ljudi sa bolestima bubrega moraju da ograniče količinu proteina koju jedu. „Previše proteina može da izazove nakupljanje štetnih materija u krvi, a bubrezi možda neće moći da uklone sav višak “, objašnjava nutricionista Rossi. Ali, i dalje je potreban dovoljan unos proteina da bi se održala mišićna masa. Takođe, unos proteina je bitan da bi se telo izborilo sa infekcijom.
„Kada je reč o proteinima, treba da se konzumiraju proteini visokog kvaliteta“, dodaje Rossi. Proteini životinjskog porekla kao što su meso, živina, riba i jaja su proteini koje telo najlakše razlaže i koristi, u poređenju sa biljnim proteinima. Ali jaja su posebno dobar izvor proteina jer takođe imaju malo fosfora, što je još jedan mineral koji treba da se ograniči kod hronične bolesti bubrega, napominje Rossi.
„Kada bubrezi ne funkcionišu dobro, fosfor se nakuplja u krvi, što može da izvuče kalcijum iz kostiju.To poveća rizik od razvoja osteoporoze“, objašnjava Elen Rossi. Namirnice poput orašastih plodova, semenki, putera od kikirikija i pasulja dobri izvori proteina. Ove namirnice koje se koriste u ishrani i za zdravlje srca, takođe su bogate fosforom. Zbog toga se treba konsultovati sa nutricionistom.
Maslinovo ulje
Zdrave masti poput maaslinovog ulje treba da budu prvi izbor pri kuvanju i pečenju. Takođe maslinovo ulje može da se koristi i kao preliv za salate. Mediteranski način ishrane bogat voćem, povrćem, ribom i masnoćama koje su zdrave za srce poput maslinovog ulja za 50 procenta smanjuje bolesti bubrega, a za 42 procenta smanjuje rizik od brzog opadanja funkcije bubrega. Studija je objavljena 2014. u Clinical Journal of the American Society of Nephrology.
Kada se javi hronična bolest bubrega kupusnjače pomažu
Imate želju za krompirom koji je bogat kalijumom? Umesto toga, jedite pire od karfiola. Karfiol sadrži mnogo vlakana, ali ima malo i kalijuma i fosfora. To ga čini zdravim izborom za ljude sa bolestima bubrega. Karfiol može da se jede kao pire, kao sos, da se nalazi u testu za picu ili da bude zamena za pirinač.
Takođe može da se ispere povrće sa visokim sadržajem kalijuma kao što je krompir, šargarepa, cvekla ili bundeva. Tako se izvlači deo kalijuma, objašnjava NKF. Ovo povrće se nareže, ispere, a zatim potopi najmanje dva sata u toplu vodu. Koristi se odnos 10 prema 1 vode i povrća. Zatim se povrće kuva sa pet puta većom količinom vode od količine povrća.
Da li je voda poželjna kad se javi hronična bolest bubrega
Možda ste čuli za ograničeni unos tečnosti kod bolesti bubrega. Ali, to je tačno samo u kasnim stadijumima bolesti kada je potrebna dijaliza. Ako u tom trenutku pacijent nema otoke na nogama, stopalima ili gležnjevima ili oko očiju, to obično nije potrebno.
Sama voda pomaže bubrezima da uklone štetne materije iz krvi i pomaže da krvni sudovi budu otvoreni tako da krv stigne do bubrega, navodi NKF. Takođe voda smanjuje šanse za razvoj kamena u bubregu ili infekcija urinarnog trakta. Kafa i čaj mogu čak da imaju zaštitnu ulogu. Studija iz 2018. objavljena u Nephrology Dialisis Transplantation otkrila je da se što više kofeina konzumira kod ljudi sa hroničnom bolešću bubrega, to su manje šanse da umru od bilo kog uzroka.
U kasnijim stadijumima bolesti, lekar može da ograniči unos svih tečnosti. To uključujuće i vodu. Prvi korak je da se smanji unos hrane koja sadrži puno vode. Tu spadaju supe i jela koja imaju želatin, kao i određeno voće i povrće.
Žito i proizvodi od žita
Iznenađujuće, ali ne morate da izbegavate beli hleb, testenine, pirinač i druge rafinisane žitarice. U stvari, ova hrana može da bude korisna za ljude sa veoma uznapredovalom CKD koji moraju da ograniče sadržaj fosfora i/ili kalijuma, kaže NKF. Ovi minerali mogu da se nakupljaju u krvi ljudi čiji bubrezi više ne funkcionišu kako treba. To izaziva pustoš na njihovim kostima i srcu, kažu iz National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (NIDDK). Ispostavilo se da što je više mekinja i celih zrna u hlebu, to je veći sadržaj fosfora i kalijuma.
„Proizvodi od celog zrna sadrže više fosfora i kalijuma. Tako da ih treba ograničiti kod pacijenata sa bolešću bubrega“, kaže nutricionista Rossi. Ne treba preterivati sa proizvodima koji su puni skroba. Ovi proizvodi mogu da povećaju telesnu težinu i tako povećaju rizik od razvoja dijabetes tipa 2, vodećeg uzroka bolesti bubrega, kaže NIDDK.
Luk i hronična bolest bubrega su usklađeni
Hronična bolest bubrega i sve vrste luka idu ruku pod ruku. Beli, crni cvrni, praziluk pružaju snažan, pikantan ukus koji će sprečiti pacijenta da posegne za slanikom ili začinima koji imaju dodatak fosfora.
Takođe, luk može biti zaštita protiv hronične bolesti bubrega. Kako? Sadrži alicin, supstancu koja snižava krvni pritisak i poboljšava disfunkciju bubrega. Studija iz 2017. objavljena u International Journal of Molecular Science otkrila je da su visoke doze alicina bile jednako efikasne kao lekovi za visok krvni pritisak i bolest bubrega na bazi losartana. Studija iz 2016. u drugom časopisu je pokazala da alicin može da pomogne u smanjenju visokog krvnog pritiska kod ljudi sa hroničnom bolešću bubrega.
