Keleraba sadrži moćna biljna jedinjenja, koja se zovu glukozinolati i izotiocijanati Foto: Shutterstock
Keleraba je povrće iz reda kupusnjača, bogato vitaminima, mineralima i vlaknima posebno dobrim za besprekoran rad stomaka. Keleraba ima važne komponente, koje mogu da osnaže imuni sistem, smanje rizik od srčanih bolesti, upalnih procesa, a kako se veruje i nekih vrsta raka.
Keleraba je povrće iz porodice krstaša. Ima dugačku lisnatu stabljiku i okruglu lukovicu koja je obično ljubičaste, bledo zelene ili bele boje. Okrugla lukovica se koristi u salatama i supama, ali se može i pržiti. Listovi kelerabe su blago hrskavi i kuvaju se slično kao i zelje. Oko 135 grama kelerabe ima 36 kalorija, 8 grama ugljenih hidrata, 5 grama vlakana. Ova količina zadovoljava 93 odsto dnevnih potreba za vitaminom C, sadrži i dosta vitamin B6, kalijuma, magnezijuma, mangana, folata.
Jak je izvor vitamina C i moćan antioksidans, štiti telo od slobodnih radikala, utiče na zarastanje rana, sintezu kolagena, apsorpciji gvožđa. Vitamin B6 jača imunitet i utiče na metabolizam proteina i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Ishrana bogata antioksidansima, kojih ima dosta u kelerabi, povezuje se sa smanjenim rizikom od dijabetesa, metaboličkih bolesti i prerane smrti. Kora ljubičaste kelerabe je posebno bogata antocijanima, vrstom flavonoida koji povrću i voću daje crvenu, ljubičastu ili plavu boju. Visok unos antocijanina štiti, kako se veruje, od srčanih bolesti i jača kognitivne sposobnosti.
Keleraba je bogata vlaknima, oko 135 grama sadrži oko 17 odsto dnevnih potreba za vlaknima. Sadrži i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakana regulišu zdrav nivo šećera i holesterola u krvi. Nerastvorljiva se ne razgrađuju u crevima, ali pomažu i podstiču redovno pražnjenje creva.
Vlakna su glavni izvor goriva za zdrave crevne bakterije, kao što su bifidobakterije i laktobacili. Ove bakterije proizvode kiseline i neguju ćelije creva. Mogu, kako se smatra, zaštititi od srčanih bolesti i gojaznosti. Zdrav mikrobiom creva je osnova dobrog imuniteta, i prirodna zaštita od gojaznosti i bolesti creva.
Keleraba sadrži moćna biljna jedinjenja, koja se zovu glukozinolati i izotiocijanati. Zbog sposobnosti glukozinolata da širi krvne sudove i smanjuje upalu, ovo jedinjenje smatra se odličnom zaštitom od srčanih bolesti. Izotiocijanati imaju antioksidativna svojstva koja mogu sprečiti nakupljanje plaka u arterijama, tvrde neka istraživanja.
Dijeta bogata vlaknima može zaštititi od srčanih bolesti. Istraživanje koje je obuhvatilo 15 studija, otkrilo je da ishrana bogata vlaknima smanjuje rizik od srčanih bolesti za 24 odsto, u poređenju sa dijetama sa malo vlakana.
Keleraba ima dosta vitamina B6, koji je važan za mnoge funkcije, uključujući metabolizam proteina, razvoj crvenih krvnih zrnaca i imunološku funkciju. Vitamin B6 je uključen u proizvodnju belih krvnih zrnaca i T-ćelija. Nedostatak B6 vitamina, povezan je sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Keleraba se uzgaja u zimskima, može se naći u većini prodavnica. Od sirove lukovice kelerabe mogu praviti salate ili hrskave grickalice sa humusom. Mogu se i kuvati ili peći. Listovi se dodaju u supe, variva od povrća, salate. Lukovica može da zameni hrskavo povrće poput brokolija, kupusa, rotkvice i krompira, dok se listovi mogu koristiti umesto kelja, spanaća ili drugog zelenila.