Krvna slika analizira se u laboratoriji kako bi se dobile sve važne informacije o našem zdravlju. Na osnovu utvrđenih odstupanja standardnih vrednosti slede lekarske terapije kako bi se rešio zdravstveni problem. Jedan od tih problema je malokrvnost, odnosno mali broj crvenih krvnih zrnaca koji ukazuje da imamo problem sa anemijom.
Krvna slika otkriva specifična zdravstvena stanja
Krv se sastoji od crvenih i belih krvnih zrnaca i trombocita. Crvena krvna zrnca su odgovorna za transport kiseonika kroz telo, bela se bore protiv infekcija, a trombociti pomažu u zgrušavanju krvi. Krvna slika je određivanje broja svake od ovih ćelija kroz kompletan test krvne slike koji se radi kako bi se procenilo opšte zdravlje osobe, kako bi se dijagnostikovala specifična zdravstvena stanja ili kako bi se pratila ona koja su u toku, kao i da bi se odredio medicinski tretman za određene bolesti. U zavisnosti od starosti i pola, normalne vrednosti crvenih i belih krvnih zrnaca i trombocita su:
- Crvena krvna zrnca: od 4,5 do 5,5 miliona ćelija/mm3 za muškarce
- od 4 do 5 miliona ćelija/mm3 za žene
- Bela krvna zrnca; od 5.000 do 10.000 ćelija/mm3
- Trombociti: 140.000 do 400.000 mm3
- ove vrednosti mogu da variraju kod dece i trudnica.
Nizak broj crvenih krvnih zrnaca ukazuje na anemiju
Nizak broj crvenih krvnih zrnaca može da znači da osoba ima anemiju. Međutim, nisu svi slučajevi isti. Niske vrednosti bile koje od tri krvne ćelije je nešto što treba ispitati kako bi se utvrdio uzrok, nakon čega može da se ponudi odgovarajući tretman. Prilagođavanje ishrane je jedna od preporuka koje lekar može da da kako bi se poboljšala krvna slika. Od preporučene hrane koja može da poboljša krvnu sliku izdvajaju se:
Hrana bogata gvožđem
- Crveno meso poput govedine
- belo meso poput piletine
- tamnozeleno lisnato povrće kao što je spanać, kelj,
- pasulj i druge mahunarke
- žitarice obogaćene gvožđem
- sušeno voće poput suvog grožđa.
Hrana bogata folnom kiselinom (vitamin B9)
- tamnozeleno lisnato povrće poput spanaća
- sočivo
- grašak
- orašasti plodovi
- obogaćene žitarice
- hleb.
Hrana bogata folatima (vitamin B12)
- goveđa džigerica
- sušeni pasulj
- spanać i drugo lisnato zeleno povrće
- obogaćene žitarice
- hleb
- testenine.
Hrana bogata vitaminom C
Namirnice bogate vitaminom C su posebno važne kada je loša krvna slika jer one pomažu u apsorpciji gvožđa u telu. Neki od izvora ovog vitamina su;
- agrumi: pomorandže i mandarine
- brokoli
- kivi
- paprike (crvene i zelene).
Hrana bogata vitaminom D
- ulja riblje jetre
- žumance
- obogaćeno mleko i jogurt
- obogaćene žitarice.
Hrana bogata vitaminom K
- bundeva
- brokoli
- lisnato povrće kao što su repa i spanać
- soja i sojino ulje.
Zeleno lisnato povrće je izvor većine hranljivih materija potrebnih za poboljšanje krvne slike i stoga ga je veoma važno uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Takođe, trebalo bi voditi računa da se u organizam unosi dovoljno vode jer voda čini značajan procenat – oko 55 odsto naše krvi i pomaže u protoku krvi.
