Stomačni problemi u većini slučajeva posledica su nedovoljnog unosa tečnosti, grešaka u ishrani, netolerancije pojedinih vrsta namirnica ili konzumacije bakteriološki neispravne hrane. Nekada se i pored maksimalnog opreza jave bolovi u stomaku, gorušica, nadimanje, dijareja. Okidači za pojavu stomačnih problema su i loše životne navike i haotičan način života.
Oprez pri odabiru ugljenih hidrata
FODMAP je skraćenica za fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole, nesvarljive ugljene hidrate koje slabo apsorbuje tanko crevo. Grčevi u stomaku, dijareja, konstipacija, nadutost, učestali gasovi neki su od znakova da nam ne odgovaraju navedene materije.
FODMAP dijeta zasnovana je na ishrani koja dopušta upotrebu namirnica kao što su pirinač, heljda, proso, bezglutenski hleb. Smatra se da su stomačni problemi manji i uz upotrebu mleka i jogurta bez laktoze, biljnih mleka, šargarepe, krompira, paradajza, bundeve, boranije, cvekle, paprike, limuna, banane, oraha, lešnika.
Neke od namirnica koje se izbegavaju su hleb i peciva, testenine, mleko sa laktozom, mlad sir, pavlaka, puter, karfiol, luk, pasulj, leblebija, sočivo, pečurke, brokoli, med, voćni sokovi, kruške, jabuke, kajsije. Ovaj način ishrane potrebno je uskladiti sa savetima stručnjaka, jer ugljene hidrate koji sadrže biološki vredne namirnice ne bi trebalo u potpunosti izbaciti iz ishrane.
Kratki rokovi i haotičan način života utiču na stomak
Stomačni problemi često su posledica nervoze, napetosti, pojačanog psihičkog stresa. Sva ova stanja neminovno utiču na naš stomak. – Mozak i creva stalno komuniciraju preko enteričkog nervnog sistema – objašnjava prof. dr Darren Brenner sa Northwestern University.
Enterički nervni sistem kompleksna je mreža neurona, glijalnih i drugih ćelija unutar zida digestivne cevi. Glijalne ćelije su prateće ćelije nervnog tkiva čiji je zadatak da štite, ishranjuju i pružaju potporu neuronima. Enterički nervni sistem reguliše motilitet digestivnog trakta, sekreciju u lumen creva, razmenu tečnosti i elektrolita, perfuziju sluznice. U uslovima pojačanog stresa neke osobe imaju dijareju, dok druge pate od zatvora.
– Tehnike opuštanja zasnovane na dubokom disanju i nekom obliku meditacije mogu uticati na aktivnost mozga i na taj način smiriti i stomak – objašnjava dr Brenner. Hroničan i dugotrajni stres može dovesti do sindroma iritabilnog creva i drugih poremećaja gastrointestinalnog trakta.
Savet je da se pored fizičke aktivnosti praktikuju pre obroka i vežbe disanja – tokom udaha brojte do 4, zadržite dah brojeći do 7, pa izdahnite, brojeći do 8.
Ishrana zasnovana na raznovrsnosti
Čovek je omnivor (svaštojed), biće koje se hrani različitim namirnicama. Raznovrsnost zasnovana na balansiranoj upotrebi svih vrsta namirnica osnova je pravilne ishrane, dobrog zdravlja i način da izbegnemo stomačne probleme. Raznovrsna ishrana utiče na stvaranje veće raznolikosti u mikrobiomu koji je sastavljen od mikroorganizama i njihovih gena u debelom crevu.
Mirkobiom svakog čoveka je različit, pa neke namirnice mogu savršeno odgovarati jednom čoveku, ali ne i nekom drugom, koji će možda posle upotrebe nekih namirnica imati ozbiljne alergijske reakcije. Neke bakterije mogu biti štetne, a druge korisno uticati na kontrolu varenja i jačanje imunološkog sistema.
Savet je da u ovsenu kašu ubacimo malo različitog voća, kako bi obroci bili upotpunjeni različitim vrstama namirnica.
Kako orašasti plodovi i sirovo povrće izazivaju stomačne probleme?
Sirovo povrće i zdravi orašasti plodovi mogu izazvati stomačne probleme kod osetljivijih osoba ili kod pacijenata koji pate od ulceroznog kolitisa. Ova hrana je teža za varenje, pa je savet da povrće obarimo na pari.
Preterana upotreba orašastih plodova, takođe može izazvati proliv. Za osobe sa osetljivijim stomakom savet je da kontrolišu dnevni unos ovih namirnica i odaberu one orašaste plodove koji im manje smetaju i lakše se vare.