Post ima brojne zdravstvene prednosti, a naučnici izdvajaju ovih 8

Post ili uzdržavanje od svih ili nekih namirnica ili pića u određenom vremenskom periodu, je praksa koja datira vekovima unazad i igra važnu ulogu u mnogim kulturama i religijama. Postoji mnogo različitih vrsta posta, ali, generalno, većina vrsta posta se izvodi tokom 24 do 72 sata. Povremeni post, s druge strane, uključuje ciklus između perioda jela i posta, u rasponu od nekoliko sati do nekoliko dana u isto vreme.

Post skida kilažu, ali je još važniji zbog smanjenja masnih naslaga na stomaku

Studije pokazuju da bez obzira na metod posta koji se primenjuje,  gubatk težine će svakako biti zabeležen, ali, još veća prednost od toga, kako ističu stručnjaci, što post pomaže u uklanjanju masnoća sa stomaka. Ovo je posebno važno zbog činjenice da nošenje prevelike težine oko struka, odnosno sredine tela, povećava rizik od srčanih bolesti, tako da smanjenje masnih naslaga može da poboljša vaše zdravlje. Osim navedenog, nauka izdvaja još 10 važnih prednosti primene posta.

1. Snižava krvni pritisak – Nauka je prilično jasna o pozitivnom uticaju posta na naš krvni pritisak. Smanjenje pritiska registruje se kada se posta pridržavamo duži vremenski period, ali, kada prestanemo da primenjuje određen način ishrane, vrednosti krvnog pritiska vraćaju se na one na kojima su bile pre nego što je post započet.

2. Smanjuje upalne procese – Mali proteini, koji se nazivaju inflamatorni citokini, pokreću upalni proces u našem telu. Istraživanja sprovedena na muškarcima i ženama, koji su postili tokom muslimanskog svetog meseca Ramazana, pokazala su da broj ovih proteina opada nakon 3 nedelje posta. Slične studije sprovedene na odraslim osobama sa astmom pokazale su isti rezultat – post poboljšava simptome i funkciju pluća.

3. Snižava holesterol – Još uvek nema čvrstih dokaza, ali nekoliko malih studija pokazuje da post, odnsno izbegavanje određene hrane, posebno svaki drugi dan ili naizmeničnim danima – može da smanji LDL holesterol ili „loš“ holesterol koji se nakuplja u našim arterijama, ali ne utiče na HDL holesterol.

4. Smanjuje rizik od raka – Studije sprovedene životinjskim ćelijama pokazuju da post može da pomogne blokiranje rasta tumora i da hemoterapija bolje funkcioniše kod ljudi obolelih od karcinoma. Još uvek nema dovoljno istraživanja na ljudima kako bi se znalo kako tačno post utiče na rizik od razvoja raka kod ljudi.

5. Kontroliše insulinsku rezistenciju – Nekoliko studija otkrilo je da post može da poboljša kontrolu šećera u krvi, što bi moglo biti posebno korisno za osobe koje su u riziku od pojave dijabetesa. Naime, jedna studija, rađena na 10 ljudi sa dijabetesom tipa 2, pokazala je da kratkotrajan post ili  povremeno gladovanje, u nekim situacijam, značajno smanjuje nivo šećera u krvi. Otkriveno je da su i povremeni post, kao i post naizmeničnim danima, bili podjednako efikasni, kao i ograničavanje unosa kalorija, u smanjenju insulinske rezistencije. Smanjenje insulinske rezistencije može da poveća osetljivost našeg tela na insulin, omogućavajući mu da efikasnije prenosi glukozu iz krvotoka do ćelija. Zajedno sa potencijalnim efektima posta na snižavanje šećera u krvi, post bi mogao i da pomogne da šećer u krvi bude stabilan, sprečavajući nagle skokove i padove nivoa šećera.

6. Povećava lučenje hormona rasta – Ljudski hormon rasta (HGH) je vrsta proteinskog hormona, koji je vitalan za mnoge aspekte našeg zdravlja – za rast, metabolizam, gubitak težine i snagu mišića. Nekoliko studija otkrilo je da post može prirodno da poveća nivo HGH. Jedna, sprovedena na 11 zdravih odraslih osoba, pokazala je da gladovanje tokom 24 sata značajno povećava nivo HGH. Još jedna mala studija na 9 muškaraca otkrila je da je post od dva dana doveo do petostrukog povećanja stope proizvodnje HGH.

7. Potencijalno produžava život – Naučnici kažu da nam neophodno više istraživanja na ljudima kako bi sa sigurnošću rekli da li post dodaje godine našem životu, da li nam produžava život. Ali, dosadašnje studije pokazuju da poboljšava zdravlje na načine koji bi nam pomogli da živimo duže, kao što je smanjenje oštećenja ćelija, na primer.

Kako da započenete post

Postoji mnogo različitih vrsta postova, što olakšava pronalaženje metode koja odgovara vašem životnom stilu, a najčešće vrste su:

• Post na vodi – uključuje pijenje samo vode u određenom vremenu.
• Post na soku – podrazumeva samo ispijanje sokova od povrća ili voća tokom određenog perioda.
• Povremeni post – unos hrane je delimično ili potpuno ograničen na nekoliko
  sati, do nekoliko dana u isto vreme
• Delimičan post – određena hrana ili pića, kao što je prerađena hrana, životinjski proizvodi ili kofein eliminišu se iz ishrane tokom određenog perioda.
• Ograničenje kalorija – kalorije su ograničene nekoliko dana svake nedelje.

Povremeni post se, na primer, može podeliti na podkategorije, kao što je post naizmeničnim danima, koji podrazumeva hranu svaki drugi dan, ili vremenski ograničenu ishranu, što znači da se unos hrane ograničava na samo nekoliko sati svakog dana.

Da li je uzdržavanje od hrane bezbedno za sve

Uprkos dugoj listi mogućih zdravstvenih koristi od posta, on ipak možda nije dobar izbor za svakog. Ako imate dijabetes ili nizak nivo šećera u krvi, post može da dovede do skokova i pada nivoa šećera u krvi, što može da bude opasno. U svakom slučaju, najbolje je da se uvek posavetujete sa svojim lekarom ako imate bilo kakav zdravstveni problem ili planirate da postite duže od 24 sata.

Pored toga, post se generalno ne preporučuje bez medicinskog nadzora starijim odraslim osobama, adolescentima ili ljudima male telesne težine. Savet je i da, ako postite duži period, pokušate da smanjite intenzivnu fizičku aktivnost i da se dovoljno odmarate.