Post je mnogo više od uzdržavanja konzumiranja namirnica životinjskog porekla: podrazumeva umerenost, uzdržavanje od negativnih misli i konačno, izmenjeni režim ishrane. Međutim, mnogi ljudi baš u ovom periodu naprave brojne greške, od kojih je najvidljivija dobitak kilograma.
Post ne treba da bude način za mršavljenje
Pojedinci se odlučuju za post sa željom da promene svakodnevne navike u ishrani i unose manje mesa, ali i da smršaju. Umesto toga, dolazi do efekta bumeranga: često se suoče s povećanjem telesne mase zbog prekomerne konzumacije testa, ulja, margarina, sušenog i koštunjavog voća, kao i pripremanja hrane u dubokom ulju.
Da bi post bio zdrav i efikasan, važno je pristupiti mu promišljeno, uz dobru informisanost, umerenost i raznovrsnost dozvoljenih namirnica.
Zašto nepravilan post može da ugrozi zdravlje
Nagla eliminacija čitavih grupa namirnica može izazvati burnu reakciju organizma, posebno kod onih koji su navikli na ishranu bogatu proizvodima životinjskog porekla. Ukoliko se ne pristupi postepenom prilagođavanju, može doći do pada imuniteta, promena u krvnoj slici i hormonskim disbalansima.
Da bi se organizam očuvao i ojačao tokom posta, ključno je ishranu bazirati na sledećim namirnicama i osloniti se na:
- povrće
- sveže voće
- mahunarke
- određene vrste ribe.
Unos koštunjavog voća treba da bude umeren zbog visoke kalorijske vrednosti i masnoća.
Post i najveće greške koje pravimo
Jedna od najvećih grešaka tokom posta je preterivanje u ugljenim hidratima i mastima, što dovodi do suprotnog efekta od željenog. Prekomerni unos hleba, peciva i pržene hrane često rezultira povećanjem telesne mase umesto detoksikacije i zdravog balansiranja ishrane.
Umesto toga, ishranu treba bazirati na hranljivim i niskokaloričnim opcijama, koje obezbeđuju dugotrajan osećaj sitosti bez nepotrebnog unosa kalorija.
I hidratacija je veoma važna
Sezonske promene dodatno utiču na apetit, pa je zimi pojačana želja za kaloričnom hranom prirodna posledica smanjenog lučenja melanotropina i serotonina. To može dovesti do emocionalnog prejedanja. Da bismo ga izbegli, preporučuje se unos hrane bogate zdravim mastima, poput ribe, badema, lešnika i oraha, koji ne samo da obezbeđuju potrebne nutrijente već i pomažu u kontroli osećaja gladi. Ipak, i ovde treba biti umeren – u tome je ključ posta samog po sebi.
Pored ishrane, hidratacija igra ključnu ulogu, posebno tokom hladnih meseci kada se žeđ ređe oseća. Suv vazduh u zatvorenim prostorijama i izlaganje hladnoći ubrzavaju gubitak tečnosti, što može dovesti do povećane viskoznosti krvi i drugih zdravstvenih problema. Zbog toga je važno unositi dovoljno vode kako bi organizam funkcionisao optimalno.
Kako se pravilno pripremiti za prekid posta
Pravilna priprema za izlazak iz posta jednako je važna kao i sam post. Naglo vraćanje na tešku, masnu i slatku hranu može uzrokovati probavne tegobe i dodatno opteretiti organizam. Umesto toga, prelaz na uobičajenu ishranu treba da bude postepen, uz lagane obroke bogate vlaknima i proteinima.
Pečena ili grilovana riba, povrće, hladno ceđena ulja i začini poput limunovog soka i malo soli idealan su izbor za ovaj period.
Umrenost kao najvažnija poruka
Umerenost je ključ uspešnog posta i zdravog načina ishrane uopšte. Umesto „pretrpavanja“ hranom, preporučuje se unos manjih obroka tokom dana kako bi se održao stabilan nivo energije i olakšao proces varenja. Na taj način post može doneti brojne zdravstvene koristi, uključujući bolju hormonalnu ravnotežu, smanjenje stresa i poboljšano opšte stanje organizma.
Ako izađemo iz zone pravila ishrane, post je i vreme uzdržavanja od loših i negativnih misli, energije i stresa. Ova pravila ne moramo primenjivati samo u vreme posta, već predstavljaju zdravu osnovu za svakodnevno funkcionisanje u opštem blagostanju i stabilnom psihofizičkom zdravlju.
