Danas počinje Božićni post, koji će trajati do 6. januara. U zavisnosti od toga da li post sprovodite na vodi i na ulju, važno je biti pravilno informisan i obezbediti pre svega dovoljan unos esencijalnih masnih kiselina, proteina, određenih minerala i vitamina, ali i ne preterati u unosu ugljenih hidrata i šećera.
Post i očuvanje imuniteta: Kako ga ne ugroziti i pored prelaza na drugačiji režim
Stručnjaci upozoravaju da naglim izbacivanjem čitavih grupa namirnica možemo isprovocirati burnu reakciju tela. Organizam doslovno može da se „šokira“, posebno ako se nismo adekvatno pripremili postepenim navikavanjem na dozvoljenu grupu namirnica u postu, a ishrana nam je inače orjentisana na namirnice životinjskog porekla. Kod nekih ljudi može da dođe do slabljenja imunskog sistema, promena u parametrima krvne slike, kao i u hormonskom statusu.
A da li možemo da očuvamo, pa i poboljšamo imunitet u toku posta?
Možemo, odgovaraju stručnjaci za ishranu, ali isključivo ukoliko unosimo najviše povrća, svežeg voća, ugljenih hidrata kroz mahunarke i određene vrste ribe. Dobre masti obezbedićemo izborom koštunjavog voća, pri čemu treba voditi računa da količine budu umerene, budući da orasi, lešnici i bademi imaju visoku kalorijsku vrednost.
Opasne navike dok traje post i odgovor na pitanje zašto se mnogi ljudi u postu ugoje
Iako je proces čišćenja, odnosno uzdržavanja organizma od namirnica životinjskog porekla povremeno poželjan i preporučljiv, neke česte navike koje mogu da budu i opasne po zdravlje čine da iz posta izađemo sa viškom kilograma. To je pre svega prekomerna konzumacija testa, ulja, margarina, sušenog i koštunjavog voća, kao i pripremanje hrane u dubokom ulju.
U izbegavanju ovih navika i ravnomernom unosu ostalih dozvoljenih namirnica nalazi se i osnova zdravog uvođenja organizma u post i maksimalna iskoristljivost dobrih strana ovakvog režima ishrane.
Kada ne unosimo namirnice životinjskog porekla smanjuje se i hormon stresa, a i ostali hormoni mnogo bolje funkcionišu. Ovakva ishrana dokazano smiruje i opušta. Ljudi su manje nervozni, agresivni i bolji im je ukupan psihofizički status.
Kako kontrolisati pojačan osećaj gladi dok traje post: Uloga kontrole hormona sitosti
U postu, koji mnogi praktikuju a koji se poklapa sa zimskim mesecima, kvalitet ishrane koju unosimo generalno se menja. To je tipično i za samu zimu. Zbog toga se ogroman broj ljudi suoči sa povećanim unosom kalorija i viškom kilograma. Prof. dr Svetlana Stanišić kao neke od mogućih uzroka navodi sezonsku depresiju, slave, dane praznika…
– Jedan od hormona koji utiče na apetit, a čije je lučenje značajno promenjeno tokom zime je melanotropin (MSH). Ovaj hormon se luči u hipofizi pod dejstvom UV svetlosti na oči i utiče na suzbijanje osećaja gladi. Kada smo izloženi suncu, u leto i proleće preko dana, imamo manju želju za hranom, dok to zimi, nažalost, nije slučaj. Zimi, nedostatak sunčeve svetlosti uzrokuje smanjeno lučenje melanotropina, ali i nedostatak serotonina u mozgu. Kako se radi o hormonu koji reguliše raspoloženje, njegov nedostatak dovodi do sezonske depresije. Ona čini da smo zimi skloni da posegnemo za brzim zadovoljstvima, kao što je visokokalorična hrana puna šećera – objašnjava prof. dr Stanišić za eKlinika portal.
Važnost unosa dovoljnih količina tečnosti
Profesorka Stanišić napominje i da je u ovim mesecima neophodno obratiti pažnju na unos vode i tečnosti uopšte jer ređe osećamo žeđ nego leti.
– Vazduh je u zatvorenim prostorijama veoma suv zbog grejanja, a treba imati u vidu da izlaganje hladnoći dovodi do skupljanja krvnih sudova u perifernim tkivima i povećanog priliva krvi u unutrašnje organe. Posledica je ubrzano izlučivanje soli i vode i povećanje viskoznosti krvi. Zbog toga je unos vode preko potreban, posebno osetljivim kategorijama stanovnika (mlađima i starijima) – naglašava naša sagovornica.
Šta jesti i zašto je to dobro za zdravlje: Luk, riba, zdrave masti…
Pored uobičajenih preporuka nutricionista i stručnjaka za ishranu, među kojima u periodu posta prednjače zeleno lisnato povrće, fermentisane namirnice (zimnica, kiseli kupus), sveže voće i riba, prof. dr Stanišić daje još neke zdrave predloge:
– Beli i crni luk imaju antibakterijsko dejstvo, a beli luk utiče na sniženje nivoa LDL holesterola u krvi i krvnog pritiska. Takođe, jedan od načina da se rešimo pojačanog osećaja gladi jeste komzumacija ribe bogate zdravim mastima, pre svega omega-3 masnim kiselinama i proteinima (skuša, losos, sardine). Namirnice koje takođe sadrže zdrave masti su bademi, lešnici, orasi, kikiriki, suncokretovo i bundevino seme, a uz to su izvor vitamina E, koji deluje antioksidantno štiteći srce i krvne sudove – navodi prof. dr Svetlana Stanišić.
Važna je priprema i za izlazak iz posta
Iako post tek počinje, zdrave navike u ishrani ne treba da zanemarimo u bilo koje doba godine, posebno u slučaju ljudi koji praktikuju i posne dane (sreda i petak), ali i kraće postove. Dakle, svaka nagla promena sa potpunim uzdržavanjem od jedne grupe namirnica a „pretovarivanjem“ drugom, nije dobra ni za digestivni sistem ni za telo.
– Najveći broj ljudi post će provesti uz povećan unos hleba i drugih ugljenih hidrata, ali bez mesa, pohovane hrane i drugih namirnica koje su „teške“ i koje inače opterećuju naš digestivni sistem. Jaja, pečenje, ruska salata, hleb, pogače, kolači i druge poslastice kojima ćemo sebe „častiti“ kada se post okonča pašće teško i onima koji nisu postili. Organizmu, koji je gotovo dva meseca proveo u umerenijem sistemu funkcionisanja to je (još jedan) neopisiv šok – podseća u razgovoru za eKlinika portal strukovni dijetetičar i nutricionista Ivana Radojičić.
Umerenost je ključ u postu i mimo njega
Umerenost je ključna, a ona se ne odnosi samo na one koji su postili, kaže Radojičić i naglašava da je najpogrešnije uneti veću količinuv hrane odjednom.
– To se odnosi i na jaja i na meso, koje bi trebalo ispeći u rerni sa malo ulja ili grilovati. Od začina je najbolje upotrebiti malo soli, maslinovo ulje i limunov sok. Izbegavajte previše slatkiša i alkohola. Praktikujte više manjih obroka, jer „pretrpavanje“ želuca hranom dovodi do njegovog širenja, što može da izazove bol ili nelagodnost. Kada naglo unesemo veću količinu masne hrane, žučna kesa mora da izbaci veću količinu žuči kako bi se masnoće svarile. Zato su osobe koje imaju kamenje ili problem žučnom kesom u još većem riziku od velikih problema nakon završetka posta – rekla je u razgovoru za eKlinika portal Ivana Radojičić.
