Post, koji počinje u ponedeljak, 18. marta, kao i svaki režim ishrane u kojoj se u potpunosti eliminiše neka grupa namirnica nosi određene zamke i rizike ne samo od burnih reakcija u organizmu, već i mogućih zdravstvenih problema. Zbog toga je adekvatna priprema uz raznovrsan izbor namirnica od najvećeg značaja.
Post: Najčešće greške koje pravimo
Stručnjaci za ishranu naglašavaju da u izboru posnih namirnica treba biti oprezan i informisan. U zavisnosti od toga da li postite na vodi i na ulju, treba obezbediti unos esencijalnih masnih kiselina. Na primer, post na ulju koji sa unosom ribe i morskih plodova dobro je sprovoditi i u drugim delovima godine, ukoliko se napravi dobra kombinacija sa drugim namirnicama. Ali, ako u dužim periodima postimo na vodi, možemo telo da lišimo pre svega proteina, određenih minerala i vitamina. Značajno je i koliko post traje.
Zbog toga organizam može da odreaguje burno, da se doslovno „šokira“, posebno ako nije napravljena adekvatna priprema za post, a ishrana vam se inače bazira na namirnicama životinjskog porekla. Najpre može da „nastrada“ imunitet, a onda i krvna slika (promena parametara u krvi) i hormonski status.
Opasne navike dok traje post
Iako je proces čišćenja organizma od namirnica životnjskog porekla poželjan povremeno, pa i preporučljiv, evo nekih navika koje mnogi ljudi u toku posta praktikuju a mogu da budu opasne po zdravlje:
- prekomerna upotreba ulja ili margarina
- pripremanje namirnica u dubokom ulju
- previše sušenog ili koštunjavog voća (sadrže dosta šećera i masti)
- prekomerna konzumacija testa.
U izbegavanju ovih navika i ravnomernom unošenju svih drugih dozvoljenih namirnica krije se i ključ uvođenja organizma u post, kao i korišćenje maksimuma zdravstvenih koristi.
Post: Koje su prednosti, a koje potencijalne mane
Kada postimo, unosimo većinu namirnica niže kalorijske vrednosti (povrće, voće, žitarice, ribu). Sve one takođe imaju i veliku količinu biljnih vlakana, neophodnih za dobro digestivno zdravlje i efikasnije varenje.
Pored toga, ove namirnice su osnova takozvanog mediteranskog načina ishrane, a poznato je da ona dobro utiče na pokretljivost creva, prevenciju dijabetesa i srčanih bolesti. Ishrana koja čini osnov mediteranske dijete obiluje omega-3 masnim kiselinama, koje su važne i za imunitet kao i opšte dobro zdravstveno stanje.
Što se tiče mana, odnose se najpre na prekomerni unos ugljenih hidrata i neadekvatno kombinovanje sa ostalim, koje sadrže mikronutrijente tipične za namirnice životinjskog porekla.
Preporučene namirnice za post
1. Sočivo
U 100 grama sočiva je 26 grama proteina, uz visok procenat minerala i vlakana. Sočivo sadrži gvožđe, kao i magnezijum i kalijum. Spada u namirnice koje imaju najmanje soli i masnoća.
2. Brokoli
Brokoli je šampion proteina, a sadrži i veliku količinu potrebnih vitamina i minerala, kao i vlakana. Spada u niskokalorične namirnice.
3. Kelj
Iako je niskokaloričan, kelj obiluje esencijalnim hranljivim materijama, vitaminima i mineralima, kao i proteinima.
4. Pečurke
U pečurkama ima više proteina nego u nekim vrstama mesa. Većinski se sastoje od vode, ne sadrže masnoće, pa tako imaju i minimum kalorija.
5. Soja
U proteinima soje nalazi se velika količina esencijalnih nutrijenata, ekvivalentnih proteinima iz mesa, mleka i jaja. Soju je preporučljivo termički obraditi zbog eliminisanja inhibitora tripsina, koji ljudima sa osetljivim crevima mogu da izazovu neprijatne simptome.
6. Skuša
Spada u najzdravije ribe sa malo kalorija a najviše svih esencijalnih masnih kiselina. Takođe je i odličan izvor proteina.
Kako izbeći gojenje u toku posta
Zbog izmenjenog režima ishrane, u postu često imamo „napade“ gladi, pa onda posežemo za visokokaloričnim grickalicama ili namirnicama koje održavaju osećaj sitosti tipa krompira, koji je pun skroba. Posledica je teže pretvaranje hranljivih materija koje unesemo u energiju, što je takođe rizik od nagomilavanja masnoća.
Dakle, ukoliko se u postu pravilno kombinuju namirnice, neće doći ni do povećanja telesne težine.
