Napad gladi je usko povazan sa našim osećanjima besa i nezadovoljstva, pokazalo je najnovije istraživanje. Skoro svi smo to iskusili u nekom trenutku – napad gladi koji nam menja raspoloženje i može da učini da se naljutimo na najmanju provokaciju. Pa itekako ima smisla reklama u kojoj se kaže „Kada si gladan nisi sav svoj“.
Napad gladi – biti stvarno gladan ili biti ljut
Nedavno objavljeno istraživanje sugeriše ne samo da je ovo emocionalno stanje stvarno, već i da glad može uticati na naše ponašanje na druge načine.
Doktor Viren Svami, vodeći autor studije i profesor socijalne psihologije na Univerzitetu Anglia Ruskin u Engleskoj, rekao je da je njegova supruga bila jedan od razloga zašto je odlučio da sprovede ovu studiju.
– Moja žena često govori da sam gladan, a ja tu glad zaista ne osećam, ona je na osnovu mog ponašanja izvodila zaključak da se radi o gladi – priznao je.
On je dodao da je studija sprovedena, jer ga zanima uticaj gladi i jedenja na ljudske emocije i ponašanje. Za ovu studiju, istraživači su koristili metodu uzorkovanja iskustva kako bi prikupili podatke, koje su koristili da bolje razumeju načine na koje glad može uticati na emocionalne ishode u našem svakodnevnom životu.
Učesnici studije su pozvani da odgovore na ankete u kojima se od njih traži da odgovre na kratka pitanja u više prilika tokom dana. Na početku je bio 121 učesnik, od kojih je 76 ispunjavalo najmanje jednu anketu dnevno tokom 21 dana. Ukupno 64 učesnika je završilo studiju odgovarajući na konačni upitnik. Učesnici su bili u starosnoj dobi od 18 do 60 godina sa prosečnom starošću od 30 godina. U stidiju su bile uključene uglavnom osobe ženskog pola.
Napad gladi je povezan sa besom i razdražljivošću
Tokom tronedeljnog perioda istraživanja, učesnici su odgovarali na upite ankete pet puta dnevno. Ovi upiti su od učesnika tražili da ocene svoje emocionalno stanje, kao i osećaj gladi, razdražljivosti i besa. Takođe su odgovarali na pitanje koliko je vremena prošlo od kada su poslednji put jeli. Tokom završnog upitnika, istraživači su posmatrali različita ponašanja u ishrani, kao što je da li ljudi jedu ili ne kada se osećaju iritirani ili kada nemaju šta da rade.
Procenjivali su bes pomoću upitnika o agresiji Busa i Perija, koji se često koristi za merenje agresije kod odraslih. Istraživači su rekli da nalazi pokazuju da je glad bila značajno povezana sa većom ljutnjom i razdražljivošću, kao i manjim zadovoljstvom tokom perioda istraživanja od tri nedelje. Svami je rekao da njegova studija potvrđuje da je osećaj biti „gladan“ stvaran i da naše osećanje gladi negativno utiče na naše emocije.
– Takođe, to što je čovek u stanju da označi te emocije rečima „gladan sam“ daje naznake o tome kako se sa tim emocijama može nositi – dodao je on.
Postoji li fiziološki razlog?
– Uopšteno znamo da kada doživljavamo neke emocije, naš um istražuje naša unutrašnja fiziološka stanja kako bi napravili procenu našeg raspoloženja – rekao je dr Timoti B. Salivan, sa katedra za psihijatriju i bihejvioralne nauke u Univerzitetskoj bolnici Stejten Ajlend, deo Northvell Health u Njujorku.
On je objasnio da je iz tog razloga lako razumeti da stanja gladi ili drugi uslovi fiziološke ranjivosti mogu “prevariti” naš um da poveže te fiziološke senzacije sa raspoloženjem.
– Teorija konstruisanih emocija smatra da su stanja raspoloženja u osnovi, u velikoj meri posledica tog procesa introspekcije – rekao je Salivan.
Zabrinutost zbog podataka
Salivan je istakao da su samoizveštaji jedan od najslabijih izvora podataka.
– U ovom slučaju, nije jasno da li su i kako ispitivači mogli da motivišu ispitanike da vide svrhu studije – rekao je on.
Salivan je zaključio da, iz tog razloga,“postoji velika mogućnost zbunjivanja u tome što su oni koji su učestvovali možda dobili znak da povežu ljutnju sa periodima gladi“.
Rezultati nisu iznenađujući
Nisam iznenađen ovim rezultatima – rekao je dr Aleks Dimitriu, stručnjak za psihijatriju i medicinu spavanja i osnivač Menlo Park psihijatrije i medicine za spavanje u Kaliforniji.
– Na kraju, mi smo biološka stvorenja i programirani smo da zadovoljimo naše potrebe, a deo toga je i osećaj neporijatnosti i besa dok ne dobijemo ono što nam je potrebno – rekao je za on, a prenosi Helthline.
Dimitriu je primetio da je u svom iskustvu imao bolove, kao što su glavobolja ili bol u leđima, fizička nelagodnost i nedostatak sna… To su često razlozi zbog kojih ljudi mogu postati razdražljivi i agresivni.
– Svako ko primeti da značajan pad raspoloženja ili energije ili povećanje razdražljivosti imaju veze sa osećajem gladi trebalo bi u nekom trenutku da razgovara sa lekarom i da se uveri da su nivoi šećera u krvi u granicama normale – savetovao je on.
Napad gladi i prethodna istraživanja
Ovo nije prvi put da istraživači ispituju efekat gladi i povezanost sa ljudskom psihom. Istraživanje koje je objavljeno 2013. analiziralo je ponašanje gladnih ljudi u 10 studija.
Nalazi su pokazali da su gladni ljudi pravili više grešaka u obavljanju zadataka i da imaju manjak samokontrole. A autori studije su takođe izvestili da je zbog gladi veća verovatnoća da ljudi imaju češće negativne misli, koje uključuju i razmišljanje o smrti.
