Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Sve zdravstvene prednosti hladne kafe

Priredio/la: D. T.
11:00 - 04. 07. 2022.

Mnogi ljudi izbegavaju kafu jer je to napitak koji može pojačati lučenje želudačne kiseline. Sama kiselost kafe se dovodi u vezu sa problemima sa varenjem i gorušicom

hladna kafa Hladna kafa nije možda izbor nekih osoba, ali ima istraživanja koja navode da ovako spremljena kafa utiče na bolje raspoloženje Foto: Shutterstock

Hladna kafa, koja je prethodno potopljena u hladnu vodu, postaje popularan način pripreme kafe. „Cold brew coffee“, to jest „hladno kuvana kafa“ je manje gorka u odnosu na standardne vrste kafe i ima, kako se tvrdi, dosta zdravstvenih prednosti.

Hladna kafa ubrzava metabolizam

Metabolizam je biohemijski proces tokom kojeg se hrana koju pojedemo pretvara u energiju. Metabolički procesi nam omogućavaju disanje, unos hranjivih namirnica, varenje, prenos materija u ćelije putem krvotoka. U telu osoba koje imaju brži metabolizam sagoreva se više kalorija u stanju mirovanja. I topla i hladna kafa sadrže kofein, koji za 11 odsto ubrzava metabolizam kada se ne krećemo.

Pospešuje raspoloženje

Hladna kafa nije možda izbor nekih osoba, ali ima istraživanja koja navode da ovako spremljena kafa jača dobo raspoloženje. Studija u kojoj je učestvovalo više od 370,000 osoba beleži nižu stopi depresije kod ljudi koji vole da piju kafu. Postoje i istraživanja koja ističu da kofein iz kafe može da se koristi kao prirodni suplement za jačanje moždanih funkcija i dobro raspoloženje kod starijih osoba. Kofein pospešuje i bržu obradu podataka i pravovremeno reagovanje, smatra se i da pomaže da ojačamo našu pažnju i da se usredsredimo na posao koji obavljamo.

Sprečava rizik od srčanih bolesti

Bolesti srca su opšti termin koji se koristi za bolest koronarnih arterija, srčani i moždani udar. Veruje se da hladna kafa sadrži jedinjenja kao što su kofein, fenolna jedinjenja, magnezijum, trigonelin, koji mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Sva ovaj jedinjenja povećavaju i osetljivost na insulin, stabilizuju šećer u krvi i snižavaju krvni pritisak, tvrde neka istraživanja.

Smatra se da konzumiranje 3 do 5 šoljica kafe ( 450-750 ml) dnevno može smanjiti rizik od srčanih oboljenja za 15 odsto. Nema ipak, još dovoljno dokaza koji mogu i potvrditi ovo dejstvo kafe.

Hladna kafa štiti od dijabetesa tipa 2

Dijabetes tipa 2 hronično je stanje u kome je nivo šećera u krvi previsok i ako se ne leči može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Smatra se da 4 do 6 šoljica kafe svakodnevno mogu sprečiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Hlorogena kiselina jak je antioksidans u kafi koji štiti telo od razvoja bolesti.

Hladna kafa takođe može da reguliše i crevne peptide, hormone u probavnom sistemu koji kontrolišu i usporavaju varenje i utiču na stabilan nivo šećera u krvi. Studija u kojoj je učestvovalo više od 36.900 osoba starih između 45 i 74 godine, otkrila je da da osobe koje piju 4 šolje kafe dnevno imaju sa 30 odsto manji rizik od dijabetesa tipa 2.

Može smanjiti rizik od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti

Osim što povećava vašu pažnju i raspoloženje, hladna kafa može koristiti vašem mozgu na druge načine. Kofein stimuliše nervni sistem.Neke studije tvrde da je konzumacija kafe dobra zaštita od bolesti koje se povezuju sa starenjem. Alchajmerova i Parkinsonova bolest su neurodegenerativna stanja, uzrokovana smrću moždanih ćelija, uglavnom usled starenja.

Obe bolesti dovode do demencije i otežavaju samostalno funkcionisanje čoveka. Smatra se da jedinjenja fenilindani pružaju zaštitu od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Bitno je naglasiti da ove prednosti nema kafa bez kofeina. Nema, ipak, dovoljno dokaza koji bi potvrdili da kafa može sprečiti razvoj Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

Hladna kafa je „lakša“ za stomak

Mnogi ljudi izbegavaju kafu jer je to kiseli napitak koji može pojačati lučenje želudačne kiseline. Sama kiselost kafe se dovodi u vezu sa problemima sa varenjem i gorušicom. Skala pH meri kiselost i baznost u rastvoru. Iznosi od 0 do 14, gde 0 označava najkiselije, 7 neutralno, a 14 najalkalnije – niži.

Brojevi se odnose na kiselost, a viši na alkalnost. I hladna i topla kafa imaju slične nivoe kiselosti, oko 5-6 na pH skali, ovaj iznos može da varira u zavisnosti od vrste napitaka. Neke studije tvrde da je hladna kafa manje kisela i samim tim mnogo blaža za stomak. Smatra se da hladna kafa sadrži sirove saharide koji su manje iritantni za digestivni sistem.

Uz kafu živimo duže

Veruje se da upotreba hladne kafe smanjuje ukupan rizik od smrti. Studija na 229.119 muškaraca i 173.141 žena starosti od 50 do 71 godine pokazala je da osobe koje piju kafu imaju manji rizik od srčanih i respiratornih bolesti, moždanog udara, dijabetesa, infekcija.

Kafa je bogata antioksidansima koji sprečavaju oštećenja ćelija usled kojih nastaju teške bolesti srca, dijabetes tipa 2 i raka. Neka istraživanja pokazuju da topla kafa sadrži više antioksidansa nego hladna kafa, s tim da hladna kafa sadrži moćne antioksidante kao što je kafeoilkinska kiselina.

Sadržaj kofeina – topla i hladna kafa

Hladna kafa pravi se kao koncentrat koji treba da se razblaži vodom najčešće u odnosu 1:1. Koncentrat je sam po sebi veoma jak. Nerazređen koncetrat ove kafe sadrži oko 200 mg kofeina po šoljici. Razblažavanjem se smanjuje koncentracija kofeina, koja je na kraju slična nivou kofeina u standardnoj kafi. Prosečna šoljica tople kafe sadrži oko 95 mg kofeina, a hladne oko 100 mg kofeina.

Lako se priprema

Lako možete napraviti hladnu kafu u kućnim uslovima. Potrebno je da imamo prženu kafu u zrnu, koja se krupno samelje. Jedna šolja ove kafe se doda u veliku teglu i pomeša sa 4 šolje hladne vode. Tegla se zatvori poklopcem i ostavi u frižider na 12 do 24 sata, posle čega se sve procedi kroz gazu u drugu teglu.

Sve se hermetički zatvori, ovako pripremljena kafa se čuva u frižideru do dve nedelje. Hladna kafa se pravi tako što se u pola šolje koncentrata hladne kafe doda pola šolje hladne kafe. Može da se doda led i doda krem po želji.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend