Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Dodavanje soli u već spremljenu hranu povećava rizik od prerane smrti

Priredio/la: eKlinika
17:00 - 12. 09. 2022.

Istraživanja su pokazala da postoji tesna veza između dosoljavanja već pripremljene hrane i smrtnosti, a naučnici tvrde da ova loša navika skraćuje životni vek

dodavanje soli Dodavanje soli u već spremljenu hranu, povećava rizik od rane smrtnosti, pokazuje istraživanje. Foto: Canva

Dodavanje soli u hranu, koja je skuvana i servirana, nosi za 28 odsto veći rizik od prerane smrti. Veća učestalost dodavanja soli za stolom bila je povezana i sa kraćim životnim vekom, pokazuje nedavna studija objavljena u časopisu European Heart Journal.

Dodavanje soli u hranu i procena unosa natrijuma

Doktor Lu Qi , epidemiolog sa Univerziteta Tulane i vođa istraživanja, rekao je da je ovo prva studija koja pokazuje da je dodavanje soli u obroke povezano sa većim rizikom od prerane smrti i kraćim životnim vekom. Dosoljavanje hrane je ponašanje, kako kaže, koje se može izmeniti. Stoga, naučni nalazi sugerišu smanjenje dodavanja soli u hranu može biti korisna za ljudsko zdravlje.

Nekoliko studija je pokazalo da je veći unos soli ili natrijum hlorida u hranu povezan sa povišenim krvnim pritiskom i povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Štaviše, studije su sugerisale linearnu vezu između konzumiranja soli i smrtnosti.

Međutim, druge studije su dale oprečne podatke o povezanosti između unosa soli i mortaliteta. Na primer, neke od ovih studija u određenim starosnim grupama sugerišu da su i  visok, ali i nizak unos natrijuma povezani sa povećanim rizikom od smrtnosti.
Glavni razlog za ove kontradiktorne podatke je teškoća u preciznoj proceni unosa natrijuma. Uobičajena metoda uključuje procenu dnevnog unosa natrijuma na osnovu izlučivanja natrijuma tokom 24 sata koristeći uzorke urina. Međutim, postoje značajne varijacije u unosu natrijuma iz dana u dan i takve procene tokom jednog perioda od 24 sata verovatno će biti netačne.

Mnoge namirnice koje sadrže visok nivo natrijuma takođe sadrže visok nivo kalijuma

Drugi istraživači su koristili ankete o ishrani ili evidenciju o hrani da bi procenili dnevni unos natrijuma. Ove metode su sklone greškama zbog izazova povezanih sa tačnim merenjem količine konzumirane hrane ili neuspeha učesnika studije da prijave upotrebu začina ili kuhinjske soli.
Štaviše, procena unosa natrijuma usled konzumiranja prerađene hrane, pomoću anketa o ishrani može biti izazovna zbog varijacija u nivoima natrijuma u ​​istom prehrambenom proizvodu različitih brendova. Prerađena, prethodno upakovana hrana i hrana pripremljena u restoranima čine oko 70 odsto dnevnog unosa natrijuma.

Još jedan nedostatak korišćenja anketa o ishrani je taj što mogu prevideti efekte unosa kalijuma. Mnoge namirnice koje sadrže visok nivo natrijuma takođe sadrže visok nivo kalijuma. Viši nivoi kalijuma su korisni za zdravlje i mogu smanjiti štetne uticaje visokog unosa natrijuma na zdravlje. Pošto se kuhinjska so uglavnom sastoji od natrijum hlorida (97-99%), procena učestalosti dodavanja soli u hranu može da obezbedi meru unosa natrijuma nezavisno od unosa kalijuma.

Zbog ovih poteškoća u kvantifikovanju nivoa unosa natrijuma, ova studija je procenila vezu između učestalosti dodavanja soli u hranu i rizika od smrtnosti. Istraživači u trenutnoj studiji su primetili da su prethodne studije pokazale da učestalost dodavanja soli u hranu može ukazivati na dugoročnu sklonost pojedinca prema soli. Pored toga, takva ponašanja upotrebe soli su manje podložna dnevnim varijacijama u unosu soli.

Dodavanje soli u hranu i vaza sa prevremenom smrti

Istraživači su koristili podatke o smrtnosti iz nacionalnih registara da bi pratili smrt učesnika tokom perioda praćenja od devet godina. Oni su smrt osoba mlađih od 75 godina klasifikovali kao preuranjene.

Nakon kontrole varijabli kao što su starost, pol, ishrana, postojeće bolesti i nivoi fizičke aktivnosti, istraživači su otkrili da je veća učestalost dodavanja soli u hranu povezana sa povećanim rizikom od prerane smrti od svih uzroka i kraćim životnim vekom. U poređenju sa pojedincima koji nikada ili retko dodaju so u hranu, oni koji uvek dodaju so u hranu smanjuju očekivani životni vek za 1,5 godine kod žena i za oko 2,3 godine kod muškaraca starijih od 50 godina.

Dok su ispitivali vezu između upotrebe soli za stolom i mortaliteta specifičnog za uzrok, istraživači su otkrili da je veća učestalost dodavanja soli povezana sa povećanim rizikom od prerane smrti zbog raka i kardiovaskularnih bolesti. Među podtipovima kardiovaskularnih bolesti, osobe koje su često dodavale so u hranu bile su pod povećanim rizikom od prerane smrti zbog moždanog udara, ali ne i koronarne bolesti srca.

Međutim, među pojedincima koji su konzumirali veće količine voća i povrća, veća učestalost dodavanja soli u obroke nije bila povezana sa povećanim rizikom od prerane smrti. Ovi rezultati sugerišu da bi konzumiranje hrane bogate kalijumom, poput voća i povrća, moglo ublažiti efekte dodavanja soli hrani i posledice smrtnosti.

Ograničenja studije

Doktor Franco Cappuccio , profesor kardiovaskularne medicine i epidemiologije na Univerzitetu u Vorviku, primetio je da je so dodata tokom kuvanja hrane manje štetna, ali i da je i ovaj unos moguće smanjiti.
-Ako se sadržaj soli u hrani koja se obično jede poput hleba postepeno smanjuje tokom vremena (10 odsto nedeljno ili mesečno), smanjenje soli se može postići bez ikakvog opterećivanja – objasnio je on.

Dr Cappuccio je primetio da kampanje podizanja svesti o promeni ponašanja kako bi se smanjio unos soli imaju kratkotrajne pozitivne efekte.
Štaviše, ova studija pokazuje samo povezanost između upotrebe soli za stolom i mortaliteta i ne utvrđuje uzročnost.
Doktor Franz Masserl, profesor medicine na Univerzitetu u Bernu, Švajcarska, rekao je da je razlika u 24-časovnom unosu natrijuma između onih koji nikada/retko dodaju so i onih koji je uvek dodaju 0,17 g , što je manje od četiri odsto.

Malo je verovatno da tako zanemarljiva količina ima bilo kakav uticaj na krvni pritisak, da ne govorimo o kardiovaskularnoj smrtnosti ili očekivanom životnom veku – rekao je on.
– Tvrdim da ljudi koji rutinski dodaju so u hranu pokazuju široko rasprostranjeno zanemarivanje zdravstvenih razloga u svojoj ishrani. Ovi učesnici studije su dosledno konzumirali više crvenog mesa, prerađenog mesa, manje ribe, manje voća i povrća od onih koji nisu solili hranu – objasnio je dr Messerl.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend