Šećer važi za jednu od takozvane četiri bele smrti i izaziva mnoge nedoumice. Neki ljudi misle da šećer treba potpuno isključiti iz ishrane, dok se drugi pozivaju na tvrdnje lekara da mozak „radi na šećer“. U dileme spada i to da li je šećer iz voća štetan i koliko može da nam naškodi.
Šećer iz voća često se stavlja u „isti koš“ sa šećerima iz nezdrave hrane
Tačno je – i voće sadrži šećere, potvrđuju nutricionosti odgovarajući na često pitanje zainteresovanih da li se u voću nalazi šećer. Međutim, prirodni šećer iz voća se zbog nedovoljne informisanosti često stavlja u „isti koš“ sa hranom koja se identifikuje sa gojenjem, poput peciva, slatkiša i slatkih pića. Kao rezultat, neki ljudi da nepotrebno izbegavaju, ili čak potpuno isključuju iz ishrane.
Oni koji jedu voće imaju manje kilograma, iako voće sadrži šećer
Nutricionisti više nisu iznenađeni rezultatima istraživanja po kojima osobe koje konzumiraju više porcija voća dnevno imaju niži indeks telesne mase (BMI). Neke studije kažu da je procenat ljudi koji jedu voće sa nižim BMI čak mnogo viši u odnosu na one koji konzumiraju povrće, a ne unose voće.
Naučnici nisu još uvek u potpunosti sigurni zašto, ali pretpostavke kažu da voće ima tendenciju da uspešno zameni visokokalorične namirnice i poslastice kao obrok, dok povrće obično predstavlja dodatak.
I zaista, veća je verovatnoća da ćemo izabrati jabuku za užinu ili kao prilog ovsenim pahuljicama za doručak, u odnosu na brokoli. Ovakva strategija protokom vremena može dovesti do značajno nižeg unosa kalorija. Na primer, ako sveže borovnice jedemo samo jednom nedeljno umesto nekog obroka, „uštedećemo“ 19.552 kalorije za godinu dana. To je dovoljno da sebe lišimo čak pet kilograma telesnih masnoća.
Pored toga, nova istraživanja pokazuju da je konzumiranje veće količine voća povezano sa manjim obimom struka i nižim procentima telesnih masnoća čak i bez unosa manjeg broja kalorija. To znači da je merodavan kvalitet unetih kalorija, a ne količina.
Iako je tu i šećer, voće je prvenstveno prepuno vode i vlakana
Osim velike količine hranljivih materija, sveže voće je bogato vodom i vlaknima. Zbog toga je i prirodni šećer koji se nalazi u voću u nižoj koncentraciji nego što je to slučaj sa drugom slatkom hranom. Evo nekoliko primera:
- jedna šolja celih jagoda: 7 grama šećera
- jedna kašika javorovog sirupa: 13 grama šećera
- jedna kašika meda: 17 grama šećera
- 15 gumenih bombona: 21 gram šećera
- čaša gaziranog pića: 30 grama šećera.
Prirodni, voćni šećer ima više slatkoće, a to utiče na sitost. Uz to, istraživanja su dokazala da veliki broj vrsta voća može da doprinese prevenciji brojnih bolesti: od prolaznih, kakve su infekcije, do neuporedivo težih oboljenja.
Voće sadrži velike količine najvećih boraca protiv malignih i drugih bolesti, antioksidante
Neki isti vitamini i minerali se nalaze i u povrću i u voću. Ali, važno je znati da bi potpuno eliminisanje jedne od ove dve grupe namirnica negativno delovalo na širok spektar antioksidativnih svojstava koji su jedinstveni za određeno voće ili grupe voća. Takođe, nisu isti i sa istim dejstvom i karakteristikama ni svi antioksidanti iz voća.
Recimo, antioksidanti koji se nalaze u koštunjavom voću (trešnje, breskve, šljive) razlikuju se od onih koji se nalaze u jabukama i kruškama, citrusima, dinji, bobičastom voću (maline, borovnice, jagode, kupine) ili u tropskom voću (banane, mango, papaja).
Kako deluju različiti antioksidanti
Jedna studija otkrila je da konzumiranje šireg spektra voća tokom dve nedelje rezultira znatno manjim oksidativnim stresom, što je marker preranog starenja i bolesti. Čak i u istoj količini, veća raznolikost nudi više zdravstvenih koristi i bolju zaštitu.
Da biste iskoristili maksimalne efekte, pomešajte voće i jedite raznovrsno. Umesto da jedete jabuku svaki dan, dodajte bobičasto voće, ili kombinujte sa tropskim.
Koliko voća je optimalno pojesti dnevno
I pored brojnih dilema, zaključak koji izvodi Cynthia Sass, sertifikovani dijetetičar i nutricionista jeste da zbog ogromnog broja zdravstvenih prednosti voće svakako vredi uključiti u svakodnevnu ishranu. Međutim, upravo zbog šećera, ne znači da ga treba jesti u neograničenim količinama. Neke vrste voća sadrže i tri do četiri puta više ugljenih hidrata nego povrće. Zbog toga bi dnevni dnevni unos voća trebalo da bude zasnovan na energetskim potrebama tela, kaže ona i dodaje:
– Za većinu žena, to su dve manje porcije dnevno. Onima koji žele da izgube kilograme savetujem da dodaju jednu porciju voća u doručak i jednu pojedu kao užinu. Za većinu pacijenata ovo je dobra količina bez posledica po dodatne kilograme i zdravlje.
Naravno, u slučaju dijabetesa i nekih drugih bolesti, obavezna je konsultacija sa stručnim licem.
