Naslovna / Ishrana

Bamija jača kosti i snižava šećer, da li ste probali „Begovu čorbu“

Priredio/la: D. T.|11:00 - 03. 04. 2023.

Bamija je odličan izvor vitamina K1 rastvorljivog u mastima koji ima bitnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi. Bamija se preporučuje osobama sa viškom kilograma, jer ima malo kalorija i ugljenih hidrata

Bamija Bamija je dobar izvor folne kiseline, 100 grama sadrži 15 odsto dnevnih potreba. Foto: Shutterstock

Bamija ili okra (Abelmoschus esculentus) je biljka puna antioksidansa, vitamina K1, C, A , lako se sprema, ukusnog je ploda, jača kosti i snižava povišene vrednosti šećera. Može da umiri želudac i spreči neprijatne simptome gastritisa, savetuje se osobama koje pate od malokrvnosti. Ova biljka uglavnom se uzgaja u Turskoj, Indiji, Brazilu, a na balkanskim prostorima glavni je sastojak Begove čorbe.

Bamija je voće

Bamija je bogata i magnezijumom, folatima, biljnim vlaknima, preporučuje se trudnicama. Veruje se da ova biljka svojim svojstvima štiti kardiovaskularni sistem, reguliše nivo šećera u krvi, postoje pretpostavke da štiti i od razvoja karcinoma. Naziva se i „damin prst“ i može se naći u dve dve sorte, kao crvena i zelena bamija, koja je zastupljenija kod nas. Obe sorte imaju isti ukus, s tim da crvena bamija tokom procesa kuvanja poprima zelenu boju. Biološki se klasifikuje kao voće.

Snažan izvor vitamina K1

Jedna šolja (100 grama) sirove bamije sadrži 33 kalorije, 7 grama ugljenih hidrata, 2 grama proteina, 3 grama vlakna i ni malo masnoća. Bamija je bogata i magnezijumom u 100 grama sirove bamije može se naći 14 odsto dnevnih vrednosti (DV)  ovog minerala. U istoj količini ima i 15 odsto DV folata, 14 odsto DV vitamina A, 26 DV vitamina C, 26 odsto DV vitamina K i 14 odsto DV vitamina B6.

Bamija je odličan izvor vitamina K1 rastvorljivog u mastima koji ima bitnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi. Bamija se preporučuje osobama sa viškom kilograma, jer ima malo kalorija i ugljenih hidrata. Sadrži izvesne količine proteina i pored toga što se klasifikuje kao voće.

Povoljan uticaj na srce i mozak

Bamija sadrži velike količine polifenola, flavonoida i izokvercetina. Istraživanja navode da polifenoli povoljno utiču na kardiovaskularni sistem i sprečavaju nastanak krvnih ugrušaka. Veruje se da polifenoli mogu da poboljšaju kognitivne funkcije, proces učenja i pamćenje.

Štiti od holesterola

Visok nivo holesterola je jedan od vodećih faktora rizika za razvoj srčanih bolesti. Bamija sadrži jednu vrstu guste supstance slične sluzi koja se u procesu varenja može vezati za holesterol i izluči stolicom. Istraživanja rađena na miševima potvrdila su ovo svojstvo bamije.

Snižava šećer u krvi, ali se ne savetuje osobama sa dijabetesom

Konstantno visok nivo šećera u krvi može dovesti do predijabetesa i dijabetesa tipa 2. Istraživanja na miševima potvrdila su da konzumacija bamije može da snizi nivo šećera u krvi. Ipak, neka istraživanja su ukazala na interakcije bamije i leka metformin, koji se najčešće koristi u terapiji dijabetesa. Preporuka je da osobe na terapiji ovim lekom ne komuniziraju bamije.

Hrana za trudnice

Folna kiselina (vitamin B9) važan je nutrijent za trudnice. Ovaj vitamin kojeg ima u bamijama, može da umanji rizik od defekta neuralne cevi. Spina bifida je rascep kičmenog stuba i čest defekt neuralne cevi. Ovo stanje je posledica nepotpunog zatvaranja kičmene moždine. Bolest nekada može da bude praćena blagim oblicima oštećenja, ali u težim slučajevima moguća je paraliza, nedostatak kontrole nad ekstremitetima i sfinkterima. Postoji i rizik od infekcija, slabijeg mentalnog razvoja.

Preporuka je da žene u reproduktivnom periodu konzumiraju 400 mcg folata svaki dan. Prema nekim istraživanjima većina budućih mama unosi tek polovinu od ovih preporučenih dnevnih vrednosti. Bamija je dobar izvor folne kiseline, 100 grama sadrži 15 odsto dnevnih potreba.

Begova čorba

Bamija se lako kuva, a savet je da se potraže proizvodi bez smeđih mrlja i osušenih krajeva. Često se koristi u varivima i čorbama kao što je Begova čorba. Za Begovu čorbu potrebno je 300 g piletine, 200 g izmešane šargarepe, paškanata i korena celera, 50 g maslaca, 50 g brašna, 20 g suve bamije, 50 gr kajmaka (pavlake), pola limuna, jedno žumance, so, biber, lovorov list.

Bamija se kuva oko 20 minuta, uz dodatak limuna, ocedi se i ostavi na stranu. Pileće meso se kuva odvojeno uz začine. Kada se meso skuva procedi se čorba, a piletina iseče na kockice. Doda se šargarepa, peršun, celer. U odvojenoj posudi zagreju se maslac i brašno, sve se malo proprži. U zapršku se sipa čorba i sve kuva još oko 15 minuta. Pri kraju se u čorbu dodaju kuvano meso, bamije, povrće, začini. Sve se kuva još par minuta uz lagano umešano razmućeno žumance i kajmak.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Nn
18:21, 03. 04. 2023.
Odgovori

Odlican je sastojak u djuvec.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo