Koliko je zdravo sušeno voće i povrće

Sušeno voće i povrće od davnina je zastupljeno u ishrani ljudi i smatraju se zdravijom alternativom mnogim grickalicama. Dehidracija je jedan od najstarijih metoda očuvanja hrane i dok su se naši preci oslanjali na sunce za sušenje hrane, danas postoje specijalni kućni aparati koji mogu da izvuku vodu iz voća i povrća, koja stvara bakterije. Na taj način hrana se čuva mnogo duže od njenog običnog roka trajanja.

Da li je sušeno voće i povrće hranljivo kao i sveže?

Dehidrirana hrana zadržava svoju nutritivnu vrednost, duže traje i ostaje bezbedna za jelo. Hrana ostaje uglavnom ista, iako proces sušenja može da uništi vitamine A i C. S druge strane, broj kalorija može da se poveća jer kako se hrana sušenjem skuplja i hranljive materije postaju sve koncentrisanije. Gotovo sve namirnice mogu da se suše i i tako dehidrirane koriste dugo u ishrani, a neke uobičajene namirnice dobijene dehidracijom su:

• Mešavine dehidriranog luka, šargarepe, pečuraka i drugog povrća za supe
• Domaći čips od krompira, kelja, banana, cvekle i jabuke
• Kožica raznog voća, a najščeće jabuka, bobica, urmi
• Sušeno bilje za čajeve i kao začini, koje može dugo da traje
• Kora limuna, limete ili pomorandže u prahu, koja se koristi u čajevima i alkoholnim pićima
• Razne vrste mesa.

O čemu treba voditi računa kada se koriste sušene namirnice?

Proces dehidracije zadržava originalnu nutritivnu vrednost hrane. Na primer, čips od jabuke će imati isti sadržaj kalorija, proteina, masti, ugljenih hidrata, vlakana i šećera kao i sveže voće. Međutim, budući da sušena hrana gubi sadržaj vode, obično ima više kalorija po težini. Nutricionisti s toga preporučuju da porcije dehidrirane hrane budu manje od onih koje se preporučuju za neprerađenu hranu kako bi se izbeglo prejedanje.

Suvo grožđe

Suvo grožđe bogato je antioksidansima, koji pomažu u zaštiti ljudskih ćelija. Takođe su dobar izvor vlakana, gvožđa i kalijuma. Grožđe gubi vodu i skuplja se tokom procesa sušenja, pa šećer i kalorije, ostaju koncentrisaniji. Na primer, velika šaka suvog grožđa ima oko 17 grama šećera.

Kajsije

Suve kajsije imaju više hranljivih materija od svežih. Porcija od 5-6 suvih kajsija ima više od 4 puta vlakana od cele sveže kajsije. Vlakna pomažu u smanjenju rizika od srčanih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka. Suve kajsije takođe imaju više kalijuma, gvožđa i kalcijuma. Ali, takođe imaju mnogo više kalorija i šećera, i gube većinu vitamina A i C tokom procesa sušenja.

Suve šljive

Osim nekoliko vitamina, većina hranljivih sastojaka je bolja u suvim šljivama nego u svežim.  Imaju visok sadržaj kalijuma, gvožđa, vlakana i vitamina K, kao i antioksidansa. Kao i drugo sušeno voće, suve šljive sadrže mnogo kalorija i šećera, a zna se da su najbolja namirnica koja pomaže prilikom zatvora.

Sušene bobice

Osušene bobice često sadrže više hranljivih materija – poput vlakana, gvožđa i kalijuma – od svežeg voća. Ali, kada se „izvuče“ voda, šećer i kalorije se sve više koncentrišu. Borovnice su poznate po tome što su bogate antioksidansima, ali, sušenjem gube do polovine tih moćnih supstanci.

Sušeno povrće

Od brokolija do tikvica, većina povrća može da se suši kao grickalica ili kasnije koristiti u supama, čorbama ili drugim jelima. Poput voća, sušeno povrće može da zadrži više hranljivih materija od sveže verzije. Ali, i povrće može da izgubi vitamine A i C tokom sušenja.