Arterijska hipertenzija nije samo povišenje vrednosti krvnog pritiska preko 140/90mmHg već je i progresivan kardiovaskularni sindrom koji karakteriše oštećenje ciljnih organa (mozga, srca, bubrega, velikih krvnih sudova).
Ova oštećenja vrlo često se otkrivaju kada se otkriju povišene vrednosti pritiska, koji je već duže vreme bio prisutan, ali ne i prepoznat jer hipertenzija dugi niz godina nema simptome ili su oni nespecifični i oskudni kao na primer: potiljačna glavobolja, zujanje u ušima, povremeno lupanje srca.
Polovina bolesnika ne zna da ima hipertenziju, polovina od onih koji znaju se ne leči, polovina od onih koji se leče – ne leče se pravilno, a samo 10-30% reguliše krvni pritisak
Povišen krvni pritisak predstavlja nezavisni faktor rizika za moždani udar, infarkt srca, iznenadnu smrt, srčanu insuficijenciju, bolest perifernih krvnih sudova i bubrežnu insuficijenciju. Oko 30-45% odraslih osoba boluje od hipertenzije. Progresivno je učestalija kod osoba starije životne dobi, tako da je u populaciji preko 60 godina učestalost preko 60%.
Hipertenzija je faktor rizika za pojavu teže forme infekcije covid-19
Prema istraživanjima, hipertenzija je najčešće pridruženo oboljenje (komorbiditet) među obolelima (30%), dok je diabetes melitus zastupljen sa 19%. U Italiji je 99% pacijenata koji su umli od covid -19 imalo jednu od ovih bolesti, a njih 77% imalo je hipertenziju.
Rizik od fatalnog ishoda veći je za oko 6% kod obolelih od hipertenzije nego kod osoba koje imaju normalan krvni pritisak. Ovaj podatak ne mora da znači nužno uzročno-posledičnu vezu između hipertenzije i covid-19, budući da je hipertenzija izuzetno česta kod starijih osoba, a stariji ljudi imaju poseban rizik da se zaraze virusom SARS-CoV-2 i da dožive teške oblike i komplikacije covid-19.
Još uvek je nejasno da li je nekontolisani krvni pritsak veći rizik za dobijanje covid-19 infekcije od dobro kontrolisanog krvnog pritiska. Međutim, nekoliko organizacija je već naglasilo činjenicu da kontrola krvnog pritiska i dalje ostaje važna da bi se smanjilo opterećenje bolesti, čak i ako nema uticaja na osetljivost na virusnu infekciju SARS-CoV-2.
Takođe slabiji imunološki sistem je jedan od razloga zašto su oboleli od visokog krvnog pritiska (i drugih hroničnih bolesti) podložniji infekciji korona virusom. Hronične bolesti, kao i proces starenja, slabe imunološki sistem, pa je on manje sposoban da se odbrani od virusa.
Činjenica je da se hipertenzija, i drugi oblici kardiovaskularnih bolesti, često leče inhibitorima angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i blokatorima angiotenzinskih receptora (ARBs), kao i da je SARS-CoV-2, virus koji izaziva COVID-19, vezuje za ACE2 u plućima za ulazak u ćelije. Iz tog razloga je pokrenuto pitanje u vezi sa mogućnošću da ti lekovi mogu biti štetni, ili zapravo korisni, kod pacijenata koji se leče njima u vezi sa podložnošću dobijanju covid-19 ili u vezi sa njenim ishodom. Zaključak je da još uvek nema dokaza da je hipertenzija povezana sa ishodima covid-19 infekcije, odnosno da su ACE inhibitori ili upotreba ARB-a štetni ili korisni u pandemiji covid-19. Ove lekove treba i dalje koristiti u lečenju krvnog pritiska i ne treba prekidati terapiju, bar na osnovu dokaza kojima raspolažemo u ovom trenutku.
Cilj antihipertenzivne terapije
Osnovni cilj regulisanja krvnog pritiska jeste smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti, kao i lečenje svih reverzibilnih faktora rizika i udruženih kliničkih stanja. Arterijski pritisak treba da bude niži od 140/90mmHg. Kod osoba obolelih od dijabetes mellitusa, bubrežnih bolesti, kod visokorizičnih bolesnika sa CVB poželjno je da pritisak bude niži od 130/85 mmHg.
Osobe koje imaju 70 i više godina, imaju izolovanu sistolnu hipertenziju koju karakteriše povišen sistolni, a nizak diastolni pritisak zbog krutosti krvnih sudova. Međutim, i kod ovih pacijenata dokazana je korist od snižavanja sistolnog pritiska do 150mmHg za redukciju pojave moždanog udara, infarkta miokarda i srčane insuficijencije.
Ordinirana medikamentna terapija se mora sprovoditi redovno uz povremenu kontrolu pritiska u kućnim uslovima. Ukoliko su vrednosti pritiska stabilne, terapiju treba održavati.
Kada se u kućnim uslovima izmere visoke vrednosti krvnog pritiska (preko 180/120mmHg) može doći do akutnog oštećenja ciljnih organa na koje visok krvni pritisak najviše utiče: centralnog nervnog sistema, srca, bubrega i velikih arterija. Ako se uz tako visoke vrednosti pritiska pojave glavobolja, mučnina, povraćanje, dezorjentacija ili lupnje srca, bolovi u grudima, osećaj gušenja, neophodno je HITNO se javiti lekaru. Ovakva hipertenzivna kriza rešava u jedinici intenzivne nege. Ukoliko je skok pritiska asimptomatski i pored redovne terapije, potrebno jeobratiti se lekaru radi korigovanja terapije da bi se sprečilo oštećenje vitlnih organa.
O hipertenziji mnogo toga ne znamo, ali istraživanja nedvosmisleno govore da je moramo adevatno lečiti i težiti ciljnim vrednostima jer samo tako čuvamo zdravlje vitalnih organa.
Medikamentnu terapiju za svakog pacijenta određuje lekar personalizovanim pristupom u zavisnosti od njegovog opšteg zdravlja, faktora rizika i pridruženih bolesti.
Ishrana treba da bude bogata voćem i povrćem Foto: Shutterstock
Stop soli i grickalicama
Početak i kamen temeljac svake antihipertenzivne terapije je odgovarajući higijensko-dijetetski režim, koji treba sprovoditi i u uslovima izolacije u kome se sada nalazimo. Možda je upravo ovo period kada smo u prilici da se znatno više pozabavimo svojim zdravljem i posvetimo mu se.
Promena načina ishrane jedan je od prvih koraka u tome. Teško je odoleti punom frižideru zaliha hrane koje smo pripremili, ali za zdravu ishranu neophodno je da najveći deo zauzima povrće.
Jedna od najvažnijih preporuka za pacijente obolele od hipertenzije je redukcija soli u ishrani. Suhomesnate proizvode (pršut, šunka, kobasice), punomasne slane sireve, kačkavalje, konzerve, supe iz kesice, mineralne vode sa visokim procentom natrijuma treba izbegavati ili konzumirati u minimalnim količinama. Grickalice, alkohol i cigarete treba potpuno izbaciti iz upotrebe.
Zdrava ishrana i zimi
Zdravo je skuvati mesnu domaću supu (pileću, juneću…) sa puno povrća, a potom meso i bareno povrće konzumirati uz dodatak rena ili malo senfa. Mnogo je mogućnosti za zdravu vitaminima i mineralima bogatu ishranu, pa čak i zimi. Orašasti plodovi su zdravi, bogati „dobrim“ mastima, ali ih treba konzumirati umereno (onoliko koliko stane u jednu šaku), i to one potpuno neslane (pečeni lešnik, badem, orah, koštice kajsija, 1-2 brazilska oraha dnevno…) Ukoliko neko uz povišen krvni pritisak ima i povišene vrednosti holesterola, diabetes melitus ili povišenu telesnu težinu – ovo je pravi način da se utiče i na te bolesti. Glad se može „zavarati“ grickanjem rotkvica, šargarepe, kelerabe, čičoke…
Ovaj zimski period je posebno rizičan zbog načina ishrane, jer su zastupljeni uglavnom suhomesnati proizvodi, sarme i mnoga druga visokokalorijska jela bogata solima. Predstojeći praznici su zato rizik za poremećaj u regulaciji krvnog pritiska i potencijalna su opasnost za razvoj hipertenzivne krize. Zato je potrebno da svako od nas pojača sopstvenu brigu o zdravlju koja bi nas sačuvala od akutizacije hroničnih bolesti.
Vežbe i pozitivno okruženje
Druga važna komponenta u regulaciji povišenog krvnog pritiska, ali i drugih pridruženih bolesti, jeste redovna fizička aktivnost. Uz malo dobre volje i prave motivacije možete vežbati i u kućnim uslovima. Na Youtibe kanalu mogu se pronaći razne vreste vežbi za sve starosne grupe, od onih za mlade do vežbi za osobe koje imaju preko 80 godina. Svaka fizička aktivnost je dragocena i mora biti prilagođena uzrastu i mogućnostima svakog pojedinačnog pacijenta. Dokazano je da redovna fizička aktivnost za 46 % smanjuje kardiovaskularni rizik.
Uz sve navedeno potrebno je takođe pronaći način da se vreme provedeno u kućnim uslovima provodi u dobroj, pozitivnoj atmosferi. Važno je baviti se onim što opušta, prija i doprinosi dobrom raspoloženju kao što je slušanje muzike, čitanje knjiga, društvene igre u krugu porodice…
