Foto: Shutterstock
Žene se teže nose sa promenom načina života koji je izavan pandemijom Foto: Shutterstock
Pandemija covida 19 možda uzima veći danak mentalnom zdravlju žena, nego muškaraca, pokazuju rezultati istraživanja Univerziteta u Kalgariju.
Onlajn istraživanje sprovedeno je u periodu od 23. marta i 7. juna 2020. godine u Kanadi, na uzorku od 112 muškaraca i 459 žena. Tokom tog vremena, škole i mnoga preduzeća bila su zatvorena, a ljudima je rečeno da ostanu kod kuće što je više moguće, kako bi se smanjio prenos koronavirusa.
Više od 66 odsto učesnika ankete prijavilo je loš kvalitet spavanja, a više od 39 odsto njih i probleme sa nesanicom. Svi ispitanici su rekli da osećaju veću anksioznost i uznemirenost.
Problemi sa spavanjem, simptomi depresije i anksioznost bili su češći kod žena nego kod muškaraca, navodi se u izveštaju objavljenom nedavno u časopisu Frontiers in Global Vomen’s Health.
– Sveukupno, studija je pokazala da žene prijavljuju više anksioznosti i depresije. Njihovi simptomi su se pogoršavali protokom vremena i većom dužinom perioda izolacije – rekla je autorka studije Veronica Guadagni, postdoktorantkinja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kalgariju:
Guadagni je primetila da je tokom perioda u kojem je rađeno istraživanje došlo do progresivnog rasta anksioznosti, depresije, lošeg kvaliteta spavanja i stresa kako kod muškaraca, tako i kod žena, ali je veći rast navedenih parametara išao u korist žena, kako je vreme proticalo.
Kod žena je, takođe, zabeležen veći rezultat na skali koja meri empatiju, sposobnost razumevanja emocija drugih i brige o njima. Ali veća empatija bila je povezana sa većom anksioznošću, depresijom i stresom, primetili su autori studije u univerzitetskom saopštenju.
-Nisam bio iznenađen nalazima. Žene su te koje nose dodatno opterećenje – rekao je viši istražitelj Đuzepe Iarija, profesor psihologije i dodao:
– Briga o porodici u kritičnim situacijama uvek je predstavljala veliko opterećenje za žene.
Guadagni je istakla da veća empatija među ženama može značiti da je veća verovatnoća da će slediti smernice javnog zdravlja, poput pranja ruku, socijalnog udaljavanja i nošenja maske.
-Ako vidimo da je veća empatija povezana sa prosocijalnim ponašanjem, mogli bismo očekivati da će ljudi koji zapravo više brinu o drugima više i poštovati pravila. Buduće studije trebalo bi da ispitaju ovu hipotezu – rekla je Guadagni.