Foto: Shutterstock
Većina obolelih od covid 19 sasvim se uspešno oporavi od bolesti, ipak, primećuje se da na deo pacijenata koji su preležali akutnu fazu, virus ostavlja posledice u vidu promena na srcu, plućima, nervima. Simptomi su najrazličitiji od izraženog osećaja umora, glavobolje, depresije do pojave plućne fibroze, miokarditisa, pa čak i do srčanog udara. Sva ova stanja u mnogome utiču na kvalitet života, pa tako ima pacijenata koji posle preležanog covid 19, jedva imaju snage da odu do najbliže prodavnice.
Dodatni problem su i psihička opterećenja, kod izvesnog broja ljudi uočava se anksioznost, depresija, nesanica. Redovna primena terapije i postepeno vraćanje fizičkim aktivnostima, su od velikog značaja u procesu ozdravljenja, tvrde stručnjaci.
Post-covid 19 sindrom kao skup manje ili više iscrpljujućih simptoma, posle akutne faze bolesti i negativnih virusoloških testova, zahteva dalje praćenje i lečenje. Ukoliko simptomi ne posustaju ni posle tri meseca stanje se označava kao hronični covid. Od produženog covida 19 mogu da obole i osobe kod kojih se bolest ispoljila kroz lakšu kliničku sliku, smatra se da samo asimptomatski slučajevi ne mogu razviti post-covid 19 sindrom.
Dosadašnja saznanja govore da se produženi covid javlja kod oko 10 do 15 odsto pacijenata, mada neke studije sugerišu i veći procenat, od 30 do 35 odsto.
– Nema pravila. Sindrom se može javiti i kod onih koji su veoma lako izneli bolest. Postoji više teorija koje nastoje da rasvetle mehanizme nastanka post-covida. Smatra se da virus SARS-CoV-2 izaziva brojne poremećaje u čitavom organizmu. Ima pretpostavki da posle preležanog akutnog oblika dolazi do zadržavanja fragmenata virusa u tkivima, gde se oni vezuju za receptore i izazivaju sve nuspojave. Ima saznanja o zadržavanju virusa u tankom crevu, ali javljaju se teorije koje to pobijaju. Praksa je, ipak, pokazala da je primena probiotika izuzetno značajna, zbog imunostimulativnog dejstva i njihovog sprečavanja aktiviranja leukina i citokinske oluje – kaže za eKliniku zamenik direktora Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, pneumofiziolog dr sci. med. Dejan Dimić, koji radi u covid zoni.
Simptomi post-covida 19 mogu biti uznemirujući za pacijenta, dovesti do nemogućnosti normalnog funkcionisanja.
– Učestala je jaka malaksalost, izražen osećaj umora, zamaranje, plitak dah, bolovi u mišićima, ubrzan i nepravilan rad srca. Simptomi su brojni. Ima i registrovanih poremećaja pamćenja, emocionalne labilnosti, glavobolje, gubitka kose, pojačanog noćnog znojenja, poremećaja raspoloženja, nesanice. To je sve skup velikog broja simptoma kod bolesnika, koji su preležali covid i koji zahtevaju dalje praćenje i eventualno lečenje – objašnjava dr Dimić.
Nažalost, kada je u pitanju produženi covid 19, ima i težih oblika, koji su najčešći kod bolesnika koji su tokom bolesti imali i intersticijsku upalu pluća. Na rendgenskom snimku pluća najčešće se javljaju takozvane intersticijske promene, pojačana fina mreža, koja podseća na sliku leptirovih krila, u jednom plućnom krilu ili obostrano.
– Kod svih bolesnika koji su imali neku vrstu covid upale pluća, najčešće se se radi o intersticijskoj upali pluća. U težim formama plućno tkivo, više ne može da obavlja normalnu razmenu gasova. Dolazi do oštećenja alveola, plućnih kapilara i potrebno je prilično dugo vremena da bi se plućima vratila normalna funkcija. Ponekad se javljaju posledice u vidu fibroze, koja u zavisnosti od njenog stepena, može ozbiljno narušiti rad pluća. Doktori nastoje da post-covid fibrozu maksimalno smanje, primenom određenih lekova – kaže dr Dimić.
Za sve koji sa sumnjom gledaju na pojavu post-covid sindroma dr Dimić poredi posledice koje na pluća ostavlja pneumonija i covid infekcija. Obični akutni bronhitisi i obične pneumonije, kako kaže doktor, retko kada ostavljaju bilo kakvu posledicu. Bronhitis praktično nikakvu, dok se u slučaju teže upale pluća, praćene upalom plućne maramice, mogu javiti jako male promene u vidu priraslica.
– Te promene apsolutno ne remete ni u jednom pogledu plućnu funkciju, neko može imati pet puta upalu pluća, bez bilo kakvog poremećaja plućne funkcije. Sa covid 19 infekcijom to je apsolutno drugačije, nekada laka forma covid upale pluća dovodi do razaranja plućnih kapilara i alveola. Posledično dolazi do stvaranja ozbiljnih ožiljaka, koji mogu u značajnoj meri, u zavisnosti od toga koliko su prošireni, poremetiti plućnu funkciju i kvalitet života. Ti bolesnici u dugom vremenskom periodu, imaju promene tako da im minimalno fizičko opterećenje uzrokuje otežano disanje, dolazi do poremećaja razmene gasova i samim tim nemogućnosti da obavljaju svakodnevne aktivnosti, počev od najobičnijeg tuširanja, do izlaska do prodavnice – objašnjava dr Dimić.
Iako je prošlo više od godinu dana od izbijanja covid 19, stručnjaci još nastoje da utvrde kako će se kretati pandemija.
– Svaki talas ima ima svoje karakteristike i mislim da je svaki praćen sve težom kliničkom slikom. Sada, u ovom talasu, talasu, imamo bolesnike sa teškim formama intersticijske upale pluća, s ozbiljnim poremećajima gasne razmene sa niskom saturacijom. Međutim, suviše je kratko vremena da bismo govorili o nekim dugoročnim efektima, post-covid intersticijske pneumonije – objašnjava naš sagovornik.
U svemu ovome, ipak je jako dobro, kako primećuje dr Dimić da hronični bolesnici koji redovno i na pravi način koriste inhalacionu terapiju nisu pod povećanim rizikom od covid 19.
– U dosadašnjoj praksi, jako mali broj hroničnih bolesnika je imao neku covid infekciju ili neku ozbiljniju pneumoniju. Važno je da ove kategorije pacijenata pravilo i redovno uzimaju terapiju. Mislim da bi doktori u domovima zdravlja trebalo da prepisuju prethodnu terapiju, sve dok ti bolesnici ne budu u mogućnosti da nam dođu na kontrolne preglede i da im se, ako je potrebno, koriguje terapija – naglašava doktor.
Specijalista opšte medicine Doma zdravlja „Dr Simo Milošević -Čukarica“ dr Milica Ljubisavljević naglašava za eKliniku da covid infekcija često pokazuje sliku multisistemske bolesti sa zahvatanjem ne samo respiratornog, već i kardiovaskularnog, gastrointestinalnog, centralnog nervnog sistema.
– Posle covid 19 mogu se javiti miokarditis, koronarna bolest, neurološki ispadi kao posledice mikrotromboza. Sindrom hroničnog umora, od ranije poznat u medicini i kao posledica drugih virusa, kao što je, na primer, koksaki, dovodi do promena na molekularnom nivou, koje oštećuju energetski metabolizam ćelije. Ovo se manifestuje bolovima u mišićima, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću – objašnjava dr Ljubisavljević.
Dr Dimić, takođe, potvrđuje da se kod jednog broja bolesnika koji su preležali covid 19 uočavaju promene na kardiovaskularnom sistemu.
– Primećuje se pojava miokarditisa (zapaljenje miokarda, srednjeg sloja zida srca) ili upala srčane kese, perikarditis. Može doći do pojave aritmija, pa čak su registrovani i srčani udari, zato što virus može da razvije aterosklerotične promene, dovede do naslaga u zidovima krvnih sudova i do pojave tromba s bojnim komplikacijama – kaže dr Dimić.
Zbog svega navedenog i dr Milica Ljubisavljević i dr Dimić ističu imunizaciju kao najbolju preventivu od post-covid 19 sindroma.
– Imunizacija je izuzetno bitna, zato što tako budimo imunski sistem i stvaramo odgovarajuća antitela, koji će prepoznati sam virus korone i reagovati brže, jače i efikasnije i tako sprečiti razvoj bolesti i težih formi bolesti što je naročito važno. Ne može nijedna vakcina u potpunosti da zaštiti čoveka, dešava se da se neko i razboli, ali taj bolesnik uglavnom ima lakšu kliničku sliku i ne dobija teže upale pluća. Imunizacija je neophodna i jako je bitno, da se što više građana vakciniše protiv korone, kako bi se vratili uobičajenom životu – kaže dr Dimić.
Važno je postepeno vraćanje fizičkim aktivnostima Foto: Pixabay
Uz napomenu, da još uvek nisu jasno definisane osobe koje će razviti produženi covid 19, dr Ljubisavljević dodaje da se radi na identifikaciji faktora rizika kako bi zdravstveni radnici uspeli bolje da razumeju i spreče nastanak dugotrajnih tegoba.
– Svakako je od najvećeg značaja vakcinacija protiv covid 19 infekcije, koja će u velikom procentu smanjiti broj bolesti i samim tim mogućnost nastanka post- covid sindroma. Uzimanje antioksidanasa u toku i neposredno nakon infekcije, vitamina C i D, cinka, selena, koenzima Q10, može da prevenira ili olakša simptome. Važno je i postepeno vraćanje fizičkim aktivnostima posle preležane bolesti – navodi dr Ljubisavljević.
Da nijedna nevolja ne dolazi sama, svedoči i pojava anksioznosti i depresije posle preležane bolesti.
Dr Ljubisavljević objašnjava ovo kao posledicu izolacije, boravka u bolničkoj sredini, neprijatnih dijagnostičkih i terapijskih procedura, intenzivnog straha od posledica bolesti ili straha od bliske smrti.
– Takođe, postoji grupa simptoma koja je vezana upravo za boravak u jedinicama intenzivne nege i naziva se sindrom kritično obolelih pacijenata. Ogroman je značaj psihološke podrške pacijentima, uvažavanja njihovih tegoba i strahova, i razgovor o tome kako se nositi s njima. Bitno je pratiti pacijente posle preležanog covida i misliti na moguće dugoročne posledice – ističe dr Ljubisavljević.
Stručnjaci iz sveta tvrde da će udar pandemije na mentalno zdravlje verovatno trajati mnogo duže nego na fizičko zdravlje. Uočeno je da neki post covid simptomi, kao što je na primer – “ekstremni umor”, mogu imati značajne posledice na opšti kvalitet života, utičući na opšte psihološko stanje, porodični život, radnu produktivnost.
– Strategije poput karantina koje su neophodne za minimiziranje širenja virusa mogu imati negativan psihološki uticaj, poput izazivanja simptoma posttraumatskog stresa, depresije i nesanica. Gubitak posla i finansijske teškoće uzrokovane globalnom ekonomskom krizom, u velikoj meri negativno utiču na mentalno zdravlje. Jedna od mogućih posledica je i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP). Za ljude sa genetskom predispozicijom, prema nekim oblicima OKP (npr. opsesija mogućim zaražavanjem ili prisilna i prekomerna dezinfekcija) stres covid-19 će verovatno pokrenuti ili pogoršati OKP – kaže za eKliniku sistemski porodični psihoterapeut Sanja Perić.
Ona naglašava i da mnogo ljudi u savremenom društvu već pati od anksioznosti i da im se stanje može pogoršati .
– Neki ljudi su se u doba socijalnog distanciranja suočili sa realnim manjkom bliskih kontakata. Drugi su se namerno povukli iz spoljnog sveta da bi postigli osećaj sigurnosti od zaraze i tako stvorili bespotrebnu izolovanost. Ovo može uticati na njihovo dalje smanjenje socijalnih interakcija u budućnosti. Svaka odbrana od stresa u spoljnjem svetu, koja izazove odbranu distanciranjem od ljudi, imaće za posledicu otežanu naknadnu socijalizaciju – upozorava Sanja Perić.
Primarni zadatak zdravstvenog sistema u epidemiji covid 19 je lečenje pacijenata od same bolesti i uspostavljanje kontrole nad pandemijom. Ipak, kako upozorava Perić, moramo imati na umu da je važna blagovremena intervencija i prevencija postraumatskog sindroma među onima koji su preležali covid 19, članovima njihovih porodica, ali i kod zdravstvenih radnika i svih koji su u prvoj liniji borbe sa zarazom.
Osim pomenutih ekonomskih i zdravstvenih problema koje je donela ova pandemija, Sanja Perić naglašava da su neke posledice pandemije i dobrodošle.
– Više smo se okrenuli porodičnim druženjima, shvatili smo da o zdravlju treba misliti unapred, redefinisali smo sistem vrednosti, odrekli smo se ponekog poroka (pušenje, neumetnost u jelu i piću, trošenje na nekorisne stvari), posvetili smo se zaboravljenim hobijima, otarasili smo se suvišnih stvari, poboljšali higijenu. Sve ovo je redukovalo stres. Treba se truditi da nove korisne navike ostanu trajna kategorija – kaže ona.