Zašto se Delta varijanta tako brzo širi i da li je Delta Plus soj još opasniji od nje

Pojava novih varijanti SARS-CoV-2, koje mogu brzo da se šire i podrivaju imunitet stvoren covid 19 vakcinom, smatra se pretnjom koja otežava da se kraj covid 19 pandemije vidi u bliskoj budućnosti. Delta varijanta (B.1.617.2) se prvo pojavila u Indiji i kasnije proširila širom sveta u kratkom vremenskom periodu. Pored Delte, primećene su i takozvane Delta Plus podvarijante, koje nose dodatne mutacije, koje ih mogu učiniti opasnijim. Susedna Hrvatska zvanično je saopštila da je Delta plus registrovan u zemlji, a pretpostavlja se da taj soj cirkuliđe i među stanovništvom naše zemlje.

Delta otporna na jedno, a Delta Plus na dva od 4 antitela iz vakcina

Istraživački tim predvođen Stefanom Polmanom i Markusom Hofmanom iz Nemačkog centra za primate – German Primate Center—Leibniz Institute for Primate Research in Göttingen i kolege sa Hannover Medical School  i sa University of Göttingen Medical Center istražili su zašto se Delta varijanta tako efikasno širi i da li je Delta Plus soj još opasniji. Oni su uspeli da pokažu da Delta i Delta Plus inficiraju ćelije pluća sa većom efikasnošću od originalnog virusa. Pored toga, jedno od četiri antitela korišćena za lečenje covid 19 nije bilo efikasno protiv Delta soja, a Delta Plus je čak bio otporan na dva terapeutska antitela. Slično tome, antitela nastala nakon vakcinacije sa Pfizer i AstraZeneca vakcinama takođe su bila manje efikasna protiv Delta i Delta Plus soja, u poređenju sa originalnim virusom.

Za vakcinisane Delta Plus ne bi trebalo da predstavlja veći rizik

Istraživački tim smatra da Delta Plus možda i ne predstavlja veći rizik za vakcinisane osobe od Delta soja. Otkriveno je na primer da su osobe, koje su vakcinisane prvo sa AstraZeneca vakcinom, a zatim sa Pfizer dozom, imale značajno više antitela koja su sprečavala proboj infekcije izazvane Delta sojem od osoba koje su vakcinisane dva puta sa AstraZeneca vakcinom. Kombinacija dve vakcine može tako da izazove posebno jaku imunološku zaštitu protiv varijanti SARS-CoV-2, a svi ovo nalazi objavljeni su u stručnoj literaturi , u The Lancet, Cell Reports i Cellular & Molecular Immunology.

Delta soj bolje prodire u ćelije pluća

Trenutno je više od 99 odsto covid 19 infekcija u Nemačkoj posledica Delta varijante, prema podacima Robert Koch Institute. Koristeći eksperimente sa ćelijskom kulturom, tim istraživača  uspeo je da pokaže da Delta bolje prodire u ćelije pluća, u poređenju sa originalnim virusom koji je cirkulisao tokom početne faze pandemije. Pored toga, Delta je bolja u spajanju inficiranih ćelija pluća sa neinficiranim ćelijama.

– Moguće je da se spajanjem ćelija u respiratornom traktu, Delta varijanta može efikasnije širiti i izazvati više štete. Ovo bi moglo da doprinese težem obliku covid 19 – pretpostavlja Arora Prerna, naučnica u German Primate Center i prvi autor dve studije koje se posebno fokusiraju na varijante Delta i Delta Plus.

Delta otporna na bamlanivimab, a Delta Plus i na bamlanivimab i na etesevimab

Monoklonska antitela se koriste za lečenje covid 19. Ova antitela su proteini koji se proizvode genetskim inženjeringom. Za razliku od našeg imunog sistema, koji proizvodi veliki broj različitih antitela protiv patogena tokom infekcije, za terapiju covid 19, koriste se samo pojedinačna antitela ili njihove kombinacije. Naučni tim proučavao je četiri od ovih antitela. Otkrili su da je Delta otporna na antitelo bamlanivimab, dok je Delta Plus otporna na dva antitela, bamlanivimab i etesevimab, koja se koriste u kombinaciji za lečenje pacijenata sa covid 19.

Šta je heterologna vakcinacija?

Delta i Delta Plus su bili slabije inhibirani (neutralizovani) antitelima zaraženih i vakcinisanih pojedinaca u poređenju sa originalnim virusom i to je verovatno doprinelo brzom širenju Delta soja. Direktno poređenje Delta i Delta Plus varijante pokazalo je da su oba virusa uporedivo neutralizovana.

– To znači da vakcinacija verovatno daje uporedivu zaštitu protiv Delta i Delta Plus soja, i da Delta Plus nije značajno opasnija od Delte – kaže Stefan Pohlmann.

Pfizer vakcina je najrasprostranjenija vakcina u Evropi, a sledi je AstraZeneca. Zbog veoma retkih neželjenih efekata nakon vakcinacije sa AstraZeneca, preporučuje se u Nemačkoj i drugim zemljama da se Pfizer koristi za drugu vakcinu, kod ljudi koji su već primili prvu vakcinu AstraZeneca. Ova strategija se naziva heterologna vakcinacija.

– Naše studije pokazuju da heterologna vakcinacija indukuje znatno više neutralizujućih antitela na Delta soj od dve doze AstraZeneca vakcine. Pojedinci koji su primili takvu heterolognu vakcinaciju mogu imati veoma dobru imunološku zaštitu protiv Delta i Delta Plus – kaže Markus Hofman, a svi naučnici zastupaju stav da vakcinacija efikasno štiti od razvoja teške bolesti nakon infekcije Delta varijantom, iako često ne uspeva da potpuno suzbije infekciju.