Korona će ostaviti posledice i na one koji je nisu preležali

Globalna pandemija izazvana koronavirusom traje već mesecima. Svet se suočio sa izolacijom, kućnim karantinom. Od posledica izolacije danas mnogi pate. Da nije reč o subjektivnom osećaju, potvrdilo je istraživanje sa kalifornijskog Univerziteta Davis. Tamošnji naučnici otkrili su da je zbog izolacije i ograničenja s kojima živimo došlo do izobličavanja tela, slabljenja srca i pluća i, u određenoj meri, i do narušavanja rada mozga.
− Posledice neaktivnosti teško je otkloniti, ali nije nemoguće. Zato period, pre eventualnog sledećeg snažnog talasa, treba dobro iskoristiti. Treba ojačati organizam kako bi spremno dočekao novu izolaciju, ukoliko do nje dođe − poručili su kalifornijski istraživači.

Mišići slabe i atrofiraju, nestaje snaga

Nedelju dana u kući, ako se čovek normalno hrani, normalno spava i aktivan je, neće ostaviti nikakve posledice. Naprotiv. To može i da godi telu. Međutim, ako nema kretanja, nema aktivnosti i nema nikakvog vežbanja, mišići mogu da oslabe, da atrofiraju i da počnu da se „tope“.
− Što je čovek stariji, to je ovaj proces brži. Kada izgubi mišiće, on gubi i snagu, a snaga je jedan od najjačih pokazatelja koliko dugo će neko živeti. Što smo jači, to ćemo duže živeti − istakao je dr Kit Bar, profesor fiziologije na Univerzitetu Davis, a prenela CNN.

Slabo kretanje tokom pandemije ostaviće posledice po zdravlje Foto: Shutterstock

Srce i pluća pate ako je dotok krvi loš

Za zdravo i jako srce neophodna je fizička aktivnost. Ona koja ga tera da pumpa jača, ona koja ubrzava puls, a isto to važi i za pluća. Od prvog dana pandemije znalo se da su osobe sa plućnim oboljenjima i tegobama podložnije koronavirusu, pa su one bile u dobrovoljnoj samoizolaciji. Boravak kod kuće ih je štitio od infekcije, ali im je istovremeno loše delovao na primarnu bolest, jer kretanje povećava protok krvi u plućima. Kad nema kretanja, nema ni dobre snabdevenosti pluća kiseonikom. Ovo podjednako važi i za pulmološke pacijente i za zdrave osobe, s tim da su posledice koje trpe oboleli svakako veće.

− Vežbanje je ključ za poboljšanje funkcije srca i pluća. Nijedan lek to ne može da nadomesti“, rekao je dr Panagis Galiatsatos, pulmolog iz Medicinskog centra Džons Hopkins. On je, kao deo tima koji se bavio ovim istraživanjem, svima koji moraju da borave u svojevrsnoj izolaciji preporučio da vežbaju. Ples, podizanje dve flašice vode, ustajanje i sedanje sa stolice, čučnjevi ili marširanje oko trpezarijskog stola dovoljno su dobri za jačanje pluća.

Kilogrami se gomilaju, teško ih je skinuti

Ogroman broj ljudi izašao je iz karantina sa nekoliko kilograma viška. Mnogo se vremena provodilo u zatvorenom, pa se manje kretalo. Istovremeno, zbog viška slobodnog vremena, više kuvalo, mutilo i mesilo.
− Povećanje telesne težine tokom perioda intenzivnog stresa je normalno, a ova godina je više nego stresna. No, nema razloga za preveliku brigu dokle god povećanje telesne težine ne pređe u gojaznost. U tom slučaju bi moglo da dođe do razvoja hroničnih zdravstvenih problema poput metaboličkih bolesti ili dijabetesa− rekao je dr Giles Duffield, vanredni profesor anatomije i fiziologije na Univerzitetu Notre Dame koji proučava metabolizam, i poručio svima da krenu u borbu sa suvišnim kilogramima.

Previše sedenja i pasivnosti usporava mozak

− Tokom vežbanja u mozgu se stvaraju određene hemikalije koje razgrađuju toksine u krvi i sprečavaju ih da odu u mozak, gde mogu da ubiju moždane ćelije. Ako ne vežbate, znači da nećete tako efikasno razgraditi nusproizvode aminokiselina koje završavaju kao neurotoksini u mozgu. Šta je učinjeno učinjeno je, ne može da se ispravi. Međutim, od ovog trenutka možete vežbanjem da zaštitite vaš mozak od propadanja − poručio je dr Kit Bar.