Pet aktivnosti najviše su se primenjivale tokom karantina Foto: Shutterstock
Covid 19 i karantin, koji je usledio nakon širenja bolesti u celom svetu, jeste nas sve globalno iznenadio, a prvo „zatvaranje“ ljudi zahtevalo je velike kapacitete adaptacije, posebno za naš mozak. Studija sprovedena na Paris Brain Institute (Inserm/CNRS/Sorbonne University/AP-HP) upravo je otkrila kako je naša kreativnost evoluirala tokom prethodnoh „korona“ perioda i faktore koji su na nju mogli da utiču. Zaključak je – uprkos izolaciji, naša kreativnost se povećala i fokusirala na aktivnosti, uglavnom povezane sa kritičnim situacijama.
Covid 19 i karantin naterali nas da preispitamo svoje navike i prilagodimo se
Kreativnost je jedna od kognitivnih funkcija, koja nam omogućava da budemo fleksibilni u novim okruženjima i da pronađemo rešenja u novim situacijama. Neobični uslovi života na početku covid 19 pandemije 2020. godine naterali su nas da preispitamo svoje navike, nametnuli su nam nova ograničenja i primorali su nas da se prilagodimo. Ukratko, svi smo našli u situaciji – kako da budemo kreativni.
Grupa istraživača iz Frontlab sa Paris Brain Institute sprovela je onlajn anketu kako bi procenila uticaj izolacije na kreativnost, koristeći upitnik iz dva dela. Prvi deo se sastojao od pitanja usmerenih na razumevanje situacije u kojoj su se učesnici našli u periodu od mart-april 2020. Među pitanjima su bila, na primer, i ova: Da li ste bili zatvoreni sami ili sa drugima? Da li ste imali više posla ili više slobodnog vremena nego ranije? Da li ste se osećali motivisanije? Da li ste osetili da vam raspoloženje opada ili raste? Da li vam je sve bilo stresno? Da li ste se osećali više ili manje kreativno, nego ranije? Drugi deo ankete odnosio se na pitanja o kreativnim aktivnostima koje su se sprovodile tokom karantina, njihovoj učestalosti, njihovom domenu, stepenu uspešnosti, kao i razlozima koji su motivisali ili sprečili ove aktivnosti. Istraživači su prikupili oko 400 odgovora koje su dalje analizirali.
Bili smo pod stresom, ali kreativniji
– Naše prvo zapažanje bilo je da je karantin bio psihološki uznemirujuć za većinu učesnika, što su pokazala i druga istraživanja, ali, da su se, u proseku, ljudi osećali kreativnije. Korelacijom ove dve informacije, pokazali smo da što su se ljudi bolje osećali, mislili su da su kreativniji – objašnjava jedan od autora studije Theophile Bieth.
Nasuprot tome, kada su istraživači pitali o broju prepreka na koje su ispitanici naišli, primetili su nelinearnu vezu. Bez obzira da li su promene u kreativnosti bile pozitivne ili negativne, učesnici su smatrali da su naišli na brojne prepreke. Mnogi su se suočavali sa dosta otežanih okolnosti, koje su im remetile uobičajene aktivnosti, što ih je bukvalno teralo da budu kreativni i pronašu način kako bi te svoje aktivnosti ostvarili, i obrnuto.
Pet aktivnosti doživele „procvat“ tokom izolacije
Drugi deo upitnika sastojao se od liste od 30 različitih aktivnosti, od kojih veći deo spada u međunarodne standarde, koji se koriste u istraživanju kreativnosti (Inventory Creativty Activities and AchievementsI). Tu spadaju kuvanje, slikanje, šivenje, baštovanstvo, ukrašavanje/dekorisanje, muzika… Učesnici su upitani da li su se bavili ovim aktivnostima u proteklih 5 godina i da li se njihova praksa, odnosno primena tih aktivnosti povećala tokom izolacije, zašto i koliko često, a ako ne, zašto se smanjila.
– Ovaj deo upitnika je pokušao da objektivnije izmeri kvantitativne i kvalitativne promene u kreativnom ponašanju, dok je prvi deo bio zasnovan na subjektivnom doživljaju i opisu novonastale situacije. Naši rezultati pokazuju da je ova mera kreativnog ponašanja u skladu sa merom subjektivne promene, koju su prijavili ispitanici. U oba slučaja, uočene promene su se odnosile na slobodno vreme i emocionalna osećanja – objašnjava Emmanuelle Volle, takođe autor studije.
Pet aktivnosti koje su se najviše primenjivale, odnosno doživele „procvat“ tokom izolacije, bile su kuvanje, sportski i plesni programi, inicijative za samopomoć i baštovanstvo. U proseku, među 28 istraživanih aktivnosti, koje su takođe uključivale, na primer, uređenje enterijera, šivenje, kreiranje… oko 40 odsto onih, koje su se već praktikovale u proteklih 5 godina pre izolacije, doživelo je povećanu primenu u domovima ljudi.
Kreativno izražavanje bolje kontroliše negativne emocije u sitiaciju koju diktiraju covid 19 i karantin
Rezultati ove studije ističu sveukupno povećanje kreativnosti tokom prvog zatvaranja. Ova pozitivna promena može da bude povezana sa više slobodnog vremena, osećanjem više motivacije, potrebom da se reši problem ili potrebom da se prilagodimo novoj situaciji. Međutim, kada su se dogodile negativne promene u kreativnosti, one su bile povezane sa negativnim emocijama, kao što su stres ili anksioznost, osećaj pritiska ili nedostatak materijalnih resursa ili mogućnosti.
O korelaciji između pozitivnog raspoloženja i kreativnosti dosta se raspravlja.
– U naučnoj literaturi postoje dokazi da je potrebno da se osećate dobro kako biste bili kreativni, dok drugi dokazi ukazuju na drugu stranu. Takođe, nije poznato u kom pravcu se odvija ovaj proces – da li se osećamo dobro zato što smo kreativni ili da li nas kreativnost čini srećnijim. Jedna od naših analiza pokazala je da je kreativno izražavanje omogućilo pojedincima da bolje kontrolišu negativne emocije povezane sa zatvaranjem i zbog toga su se osećali bolje tokom ovog teškog perioda – zaključuje koautor studije Alizée Lopez-Persem.
