Čistoća je pola zdravlja, a da li je dovoljno da se kupamo tri puta nedeljno

Čistoća je pola zdravlja, ipak nekada iz najboljih namera preteramo sa higijenom. Tuširanjem skidamo nečistoće sa tela, ali umemo i da suviše isušimo kožu, narušimo njenu prirodnu zaštitu i na taj način obezbedimo nesmetan prodor bakterijama u telo.

Čistoća je bitna, ali šta se dešava kada se previše tuširamo

Normalna koža zaštićena je slojem masnoća i „dobrim“ bakterijama, koje štite kožu od isušivanja i prodora „loših“ bakterija. Prosečna pH vrednost kože je 5,5 što je dobra sredina za zaštitu od štetnih mikroorganizma i negativnih uticaja iz okruženja. Kiseli zaštitni sloj štiti kožu od infekcija, iritacija, alergija i isušivanja.

Često se agresivnim sredstvima za negu naruši taj zaštitni sloj, usled čega se javlja osećaj svraba, a koža postaje iritirana i suva. Javljaju se male pukotine na površini kože čime se omogućava prodor bakterijama i alergenima. Imunološkom sistemu potrebna je određena bakterijska stimulacija, uključujući bakterije nastanjenje na zaštitnom sloju kože. Ukoliko ove bakterije, pranjem tela prebrzo uklanjamo, dolazi do poremećaja, jer telo nema mogućnosti da dovoljno brzo obezbedi dovoljne količine antitela.

Deca su posebno osetljiva

Antibakterijski sapuni mogu doprineti ovom procesu jer suviše agresivno ubijaju prirodnu bakterijsku zaštitu naše kože. Deca su posebno osetljiva, jer njihova koža još nema prirodan kiseli zaštitni sloj pH vrednosti 5,5. Zbog toga neki pedijatri i dermatolozi ne preporučuju svakodnevno kupanje dece.

Šta se dešava ako se ne kupamo?

Neprijatan miris samo je jedna od posledica loše higijene. Taloženje masnoća i bakterija na koži može usloviti nekada pojavu akni i zapušiti pore. Moguće je i preterano perutanje kože i pojava ekcema.

Koliko često se treba tuširati?

Ne postoji jedinstven odgovor, većina stručnjaka savetovaće jedno tuširanje dnevno. Ima i onih koji smatraju da je kupanje dva ili tri puta sedmično bolje za zdravlje. Dosta toga zavisi od prirode posla kojim se čovek bavi. Neko provede sate na sucu na polju i sigurno je da će morati češće da se kupa, nego neko ko je većinu vremena u hladovini. Ipak, osobe koje imaju neke oblike alergija, ili posebno masnu kožu, mogu razmisliti i o češćem kupanju. S druge strane, neka stanja kože, mogu zahtevati da se tuširanje svede na minimum.

Koliko dugo treba da traje kupanje?

Ima bitne razlike između tuširanja od nekoliko minuta i kupanja u kadi od pola sata. Stručnjaci tvrde da dugotrajno izlaganje toploj vodi, i kupkama nikako nije dobro za kožu i kosu. Savet je da se pažljivo operu neki delovi tela, kao što su pazuh, polni organi, lice, noge. Čistoća je uslov dobrog zdravlja, ali nije potrebno ribati svaki deo tela, osim ako se nismo „valjali u blatu“.

Bitna je i temperatura vode. Vruća voda prija kada je napolju hladno, ali takođe može da isuši kožu i da nas natera da se češemo. Najbolje je koristiti mlaku vodu. Mirisni sapun i kupke mogu da brzo naruše kiselo-baznu ravnotežu kože. Preporuka je da se koriste blaga sredstva za higijenu. Postoje i sapuni i kupke posebno namenjene za veoma osetljivu i kožu sklonu alergijama. Posle kupanja treba nežno osušiti kožu peškirom i dok je još vlažna naneti sredstvo za negu. Najbolji efekat se postiže, kada se krema nanese na telo u roku od tri minuta nakon tuširanja.