Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Čitaoci pitaju: Kako se leče teži oblici alergija, odgovor ima dr Gordan Blagojević

Piše: Danijela Tadić
8:51 - 21. 02. 2022.

Najčešće registrovane alergije su na polen breze, polen trava, grinje iz kućne prašine i polen ambrozije, dok su u ranom detinjstvu česte i alergije na različite namirnice

alergije imunoterapija dr Gordan Blagojević: Nedisciplinovana upotreba imunoterapije, negativno se održava na njen konačni efekat Foto: Shutterstock/Lična arhiva

Teži oblici alergija mogu se sprečiti primenom alergen specifične imunoterapije, koja je jedini tretman alergijske bolesti usmeren na sam uzrok bolesti. Cilj terapije jeste da se primenom odgovarajućih doza alergena stvori tolerancija na alergen koji uzrokuje neprijatne simptome. Uočava se i da pacijenti često samoinicijativno leče alergije, primenom antihistaminika, koji nisu u stanju da dobro kontrolišu tegobe u vidu kijavice, svraba očiju i nosa, kašlja, otežanog disanja, utikarije…

Cilj tolerancija alergena

U svetu su sve učestalije aler­gij­ske bo­le­sti. Smatra se da 25 od­sto svet­ske po­pu­la­ci­je bo­lu­je od ne­ke aler­gi­je, a veruje se da oko 35 odsto stanovništva Srbije pati od ovog problema. Najčešće se registruju alergije na polen breze, polene trava, grinje iz kućne prašine i polen ambrozije. U ranom detinjstvu, česte su alergije na različite namirnice.

– Imunoterapija vrlo rano dovodi do uspostavlja stanja desenzibilizacije na alergen, dok je njen dugoročni cilj da se kod pacijenta ponovo uspostavi tolerancija alergena. Uspešna imunoterapija rezultira dugoročnom tolerancijom alergena, tokom koje pacijenti bez tegoba prolaze kroz period izlaganja alergenu, što često traje i čitavu deceniju – kaže za portal eKlinika pomoćnik rukovodioca medicinske službe Odseka za bakteriologiju i imunologiju Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ imunolog dr Gordan Blagojević.

Žašto se alergija može reaktivirati?

U početnoj fazi imunoterapija je zasnovana na postepenom izlaganju rastućoj dozi alergena. Potom se pacijent podvrgava izlaganju alergenu u većoj dozi, takozvanoj dozi održavanja, tokom dužeg vremenskog perioda.

– Alergija se vremenom može reaktivirati, obično pri izlaganju velikoj količini alergena. To pacijenta, uvodi u novi gubitak tolerancije alergena. Ova reaktivirana alergija, uglavnom nema tako teške simptome, a ukoliko usledi novi ciklus primene imunoterapije, pacijent brzo vraća toleranciju na alergen – precizira dr Blagojević.

Sprečava prelazak kijavice u astmu

Imunoterapija se preporučuje od 5 godine života, starija životna dob samo je, kako kaže dr Blagojević, relativno ograničenje za ovu terapiju.

– Imunoterapija za jedan alergen često za posledicu ima nespecifičan imunomodulatorni uticaj, odnosno smanjuje reakcije i na druge alergene na koje postoji osetljivost. Kod monosenzibilisanih pacijenata, odnosno onih sa osetljivošću na jedan alergen, imunoterapija sprečava nastanak senzibilizacije na nove alergene i rezultat terapije je jako dobar. Imunoterapija je jedini oblik lečenja alergije koji sprečava razvijanje bolesti ka težim kliničkim formama, na primer dobro prevenira prelazak alergijske kijavice u astmu naglašava za eKlinika portal dr Gordan Blagojević.

Imunoterapija se, kako objašnjava dr Blagojević, prevashodno koristi za lečenje respiratorne alergije – alergijske kijavice i astme, kao i alergije na ubod insekata. Tretman traje tri do pet godina zavisno od vrste alergena i postignutog efekta.

-Kod većine pacijenata za produženi povoljan efekat terapije dovoljno je tri godine. Prekid imunoterapije nakon samo jedne godine primene, može značajno da skrati trajanje tolerancije alergena. Nedisciplinovana upotreba imunoterapije, sa čestim pauzama, negativno se održava na njen konačni efekat – naglašava dr Blagojević.

Kada se ne žuri sa primenom imunoterapije?

Doktor dodaje i da su rezultati lečenja individualni, ali da većina pacijenata odlično toleriše sezonu alergena i nema potrebu za primenom dodatne terapije, odnosno uzimanjem drugih lekova. Kod nekih pacijenata, medikamentna terapija je mnogo efikasnija, nego pre primene imunoterapije, kaže dr Blagojević.

Nisu, ipak svi pacijenti kandidati za primenu imunoterapije. U slučaju blažih simptoma alergije i povoljnog odgovora na medikamentnu terapiju, alergolozi-imunolozi ne žure sa primenom imunoterapije.

Problem je što pacijenti često pribegavaju samolečenju alergije baziranom na uzimanju antihistaminika, koji obično nisu dovoljno efikasni za kontrolu tegoba – napominje dr Blagojević.

Kako počinje tretman?

Doktor objašnjava da se i prilikom odlučivanja o mogućoj primeni imunoterapije, alergolog-imunolog rukovodi anamnestičkim podacima, kliničkim pregledom i težinom kliničke slike, odnosno time koliko su simptomi ozbiljni i koliko narušavaju kvalitet života pacijenta.

– Za izbor alergena koji će se koristiti za imunoterapiju smernica je nalaz dobijen kožnim probama, kao i precizno izmerena, odnosno kvantifikovana senzibilizacija koja se ogleda u koncentraciji IgE antitela u serumu, određena analizom krvi pacijenta. Pre započetog tretmana, dobro je imati uredan nalaz spirometrije, jer se imunoterapija ne započinje na terenu loše kontrole upalnog procesa u bronhijama – precizira dr Blagojević.

Kada se terapija obavezno sprovodi u bolničkim uslovima?

Dve najčešće forme imunoterapije alergija su subkutana, odnosno imunoterapija u vidu potkožnih injekcija, i sublingvalna, u formi kapi koje se stavljaju  ispod jezika, a koje se suštinski ne razlikuju kada je u pitanju krajnji efekat.

– Za alergiju na venome (otrove) insekata postoji isključivo subkutana imunoterapija koja sprečava smrtni ishod usled anafilaktičkog šoka. Poslednjih godina sublingvalna imunoterapija preuzima primat, prevashodno, jer je reč komfornoj terapiji, praktično lišenoj značajnih neželjenih efekata, a njena primena je moguća u kućnim uslovima. Subkutanu terapiju sprovode iskusni alergolozi-imunolozi i to obavezno u bolničkim uslovima, jer su doze alergena znatno više i postoji rizik od anafilakse, koja se na svu sreću jako retko događa. Ukoliko do burne reakcije, ipak, dođe, sve se, na licu mesta, rešava adekvatnom terapijom – kaže dr Blagojević.

Terapija se prilagođava svakom pacijentu

Doktor Gordan Blagojević navodi za portal eKlinika, da se za alergiju na hranu koristi oralna imunoterapija, a zbog mogućih neželjenih efekata i ona se sprovodi samo u bolničkim uslovima. Cilj je da se postigne tolerancija manjih količina alergena kod jakih alergena iz hrane, poput kikirikija, ili da se dođe do nivoa tolerancije uobičajene dnevne doze,na primer, jedne šolje mleka.

-Imunoterapija se može prilagoditi posebno svakom pacijentu, u odnosu na njegov profil senzibilizacije. Takođe, doziranje se može modifikovati tokom terapije u cilju postizanja optimalnog efekta. Rezultate imunoterapije moguće je pratiti procenom objektivnih kliničkih i laboratorijskih parametara, tako da postoji mogućnost da se donesu pravovremene odluke vezane za dalji tok terapije, njeno doziranje ili završetak – kaže doktor.

polen alergija

Dr Blagojević: Kod alergija na sezonske alergene, odnosno polene, početak imunoterapije se mora planirati za period godine u kome nema polena u prirodi Foto: Pixabay

Kontraindikacije i nuspojave imunoterapije

Imunoterapija je kontraindikovna kod teške i loše kontrolisane astme. Aktivna maligna bolest koja je u fazi lečenja apsolutna je kontraindikacija, kao i tuberkuloza.

-Sistemske autoimune bolest, poput lupusa, organ specifične bolesti u fazi pogoršanja (na primer, Hašimoto tireoiditis), se smatraju relativnom kontraindikacijiom. Međutim, na primer, dobro lečena autoimuna upala štitne žlezde nije prepreka za primenu imunoterapije. Trudnoća je kontraindikacija za započinjanje imunoterapije, ali ukoliko se tokom imunoterapije desi trudnoća, terapiju je bezbedno nastaviti – objašnjava dr Blagojević.

Doktor naglašava i da se sublingvalna imunoterapija ne savetuje kod pacijenata koji uz respiratornu alergiju pate od eozinofilne upale jednjaka. Ozbiljne reakcije nakon primene imunoterapije su retke i nema drugih zdravstvenih rizika, tvrdi dr Blagojević i dodaje da su blage nuspojave uobičajene.

Kod subkutane to je crvenilo i otok oko mesta uboda, dok se kod sublingvalne mogu javiti svrab nepca, osećaj utrnulosti ispod jezika, ili prolazno kijanje. Za ove reakcije karakteristično je da kako tretman odmiče, postaju sve blaže i potom potpuno prestaju – ističe doktor.

Kada planirati alergen specifičnu imunoterapiju?

Kod alergija na sezonske alergene, odnosno polene, početak imunoterapije se mora planirati za period godine u kome nema polena u prirodi. Na primer, optimalno vreme za početak sublingvalne imunoterapije na polen breze je od avgusta, a najkasnije se može početi do polovine januara. Za polene trava pravi trenutak je od septembra do februara, a za polen ambrozije od kraja oktobra do polovine maja.

Dr Blagojević kaže da imunoterapija može biti predsezonska – prekida se sa početkom sezone alergena. Prekosezonalana imunoterapija se prekida sa krajem sezone alergena. Kontinualna imunoterapija se ne prekida, a tokom sezone alergena se može smanjiti doza održavanja.

Za alergene koji su stalno prisutni, kakva je grinja, terapija se može započeti tokom cele godine i ona je kontinualna. Za početak doziranja imunoterapije na venome insekata bira se period neaktivnosti insekata – objašnjava dr Blagojević.

Nije besplatno traži dosta discipline i vremena

Doktor naglašava i da imunoterapija nije besplatan tretman i da od pacijenta i lekara koji vodi terapiju, taži dosta vremena i discipline.

– Kratkoročno gledano ekonomski uticaj lečenja imunoterapijom nije zanemarljiv za pojedinca, te se imunoterapija može svrstati u finansijski zahtevnije medicinske intervencije. Međutim, dugoročni ekonomski uticaj višestruko prevazilazi troškove lečenja, jer se bolest stavlja pod kontrolu, raste kvalitet života i popravlja se radna produktivnost – kaže dr Blagojević.

Kod sublingvalane imunoterapije alergija, pristup i disciplina pacijenta u vezi sa uzimanjem terapije može da bude van dobre kontrole od strane kliničara, jer se terapija sprovodi u kućnim uslovima. Kod subkutane terapije, disciplina u vezi primene terapije je dobra, jer su lekar i pacijent u stalnoj komunikaciji, u početku jednom nedeljno, a kasnije jednom u mesec dana.

Kako nabaviti imunoterapiju?

Doktor Blagojević objašnjava da se na Institut “Torlak” dolazi bez zakazivanja i posebnog uputa lekara opšte prakse. Dovoljan je izveštaj alergologa-imunologa u kome se zahteva određivanje antitela specifičnih za određene alergene, što je važan dijagnostički korak ka imunoterapiji.

-Prilikom prijema, obavi se razgovor sa pacijentom, ili roditeljima ukoliko je u pitanju dete, a nakon toga se uzme uzorak venske ili kapilarne krvi. Na osnovu rezultata analiza i utvrđenog stepena osetljivosti na dati alergen (takozvane klase osetljivosti), pacijent se obraća ordinirajućem alergologu-imunologu i uz njegov izveštaj ili recept može da nabavi imunoterapiju na Institutu „Torlak” – objašnjava dr Gordan Blagojević.

TEME:
Лидија
17:26, 14. 04. 2022. Odgovori

Ако на већ постојаће налаз не дају антихистаминике, онда је не потребно долазити директно.
Право пацијента је да има одговор на налазе..

Лидија
17:42, 14. 04. 2022. Odgovori

Хвала на разматрању потреба пацијената.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend