Zoran Popović je, kažu njegovi prijatelji i svi koji ga poznaju, pravi primer one naše narodne izreke o tihoj vodi. Povučen, skroman, drži se po strani… A iza takve spoljašnjosti krije se veliko srce i još veća hrabrost i snaga. Recept da se stoički bori i da se savlada karcinom? Da!
Karcinom: Dijagnozu je prihvatio atipično, tako se i bori
Karcinom je bolest koja danas zasluženo nosi epitet pošasti, a naš sagovornik, Zoran Popović iz Vranja spada u ljude koji su dijagnozu maligne bolesti prihvatili ovako: zna da je tu ali ne haje mnogo, iako je njegov slučaj bio dodatno složen i komplikovan. Samim tim i kompleksniji za nositi se sa opasnim neprijateljem. Čini ono što treba po savetima lekara, uživa sa svojom porodicom i prijateljima, koji su mu najveća podrška.
Nema nikakvu dilemu u tome da su mu upravo pozitivno razmišljanje i duhovitost pomogli da prebrodi težak životni period i velika zdravstvena iskušenja.
Kako je sve počelo: Šok za šokom, karcinom bubrega nije sve…
– Krajem decembra 2021.godine otišao sam na kontrolu kod urologa. Pregled je trajao, trajao, doktor pažljivo gledao. A onda mi je saopštio da imam tumor na desnom bubregu. Neverica, stres… Reagujem odmah i odlazim na VMA, gde je trebalo da me operišu. Pripreme su se malo odužile. Ostalo je još samo da mi urade snimak pluća. A onda novi šok i izjava doktora: „Zorane, pa vi ste kao „dupleks“, imate tumor i na plućima“ – priseća se naš sagovornik šokantnog trenutka koji mu je značajno promenio život.
A onda je to „dupleks“ shodno svojoj prirodi i duhu pretvorio u šalu, vic, geg, pa upravo tim pojmom ponekad sebe i danas opisuje. Prosto, taj neobični sinonim služi mu kao dokaz izuzetnosti.
Novi udarac… Kako sprečiti strah da te parališe kada je karcinom tu?
Ipak, bio je to iznenadni, jak novi udarac. Nažalost, Zoran nije jedini koji se suočio sa ovakvim stanjem, gotovo da nema dana da ne čujemo u okruženju za neki novi slučaj. Kako je i gde pronašao snagu?
– Sve stoički podnosim uz veliku podršku porodice i prijatelja. Odstranjen mi je desni bubreg, a onda sam se sa VMA preselio na grudnu hirurgiju u Nišu. U junu 2022.godine sam operisan, a potom još jednom u avgustu. Izdržao sam sve i sada redovno idem na kontrole. Pomoglo mi je što sam bio pozitivan, što nisam dozvolio da me strah parališe. Ponašao sam se kao da nisu posredi ovako teške operacije, već da je u pitanju odlazak kod stomatologa – zvuči neverovatno, ali bilo je tako.
Uživati u svakom novom danu
O preživljenom iskustvu danas Zoran Popović priča smireno, opušteno… Na pitanje šta još čini njegov život, kaže nam da voli da prošeta, da se druži i da odlazi u svoj voćnjak. Ukratko, uživa u svakom danu i svakoj sitnici iako je svestan ozbiljnosti bolesti sa kojom se suočio.
Posebno mu je značajno članstvo u Društvu onkoloških pacijenata Vranje. Tu je, kaže, pronašao sebe u „akcijašenju“ sa saborcima, širenju svesti o teškoj bolesti, neophodnim savetima i dragocenim informacijama da se obolelima od malignih bolesti pomogne na sve moguće načine.
Neka njegova priča bude svetionik borbe svim onkološkim pacijentima, pa i onima koji nemaju takav mentalni sklop, nesalomiv duh i snagu.
