„I lekari su ljudi“ – naslovio je upravo tako jednu od svojih knjiga poznati novinar i publicista Dragutin P. Gregorić. Previše često, ne samo u okolnostima pandemije, na to zaboravljamo. Neko će reći da su sve što preživljavaju „sami tražili, birali, i za to se školovali“. Najčešći odgovor na pitanje kako se nose sa stresom, iznenađenje je, možda, samo „na prvu loptu“ – pobedila je muzika. Odmah za njom je sklonost ka lepoj pisanoj reči, književnosti.
Dr Dejan Hristov: Osetio sam moć koju nosi bina
Baka mu je kupila malu harmoniku, sa 48 basova. Dr Dejan Hristov, internista kardiolog, tada nije znao da će to mnogo godina kasnije biti zaštitni znak benda „Liga izuzetnih Džentlmena“. U osnovnoj školi je, priča za eKlinika portal, više voleo gitaru i počeo da nastupa na školskim priredbama, pevajući i prateće vokale. Nakon toga, sa bratom od tetke pravi akustičarski duo.
– Sa 17 godina ulazim u pravi rok bend, zvao se „Tranex“. Pevač im je krenuo na fakultet, ja sam „upao“ kao zamena, i tada sam prvi put zaista osetio moć koju bina nosi. Kada sam počeo sa studijama i preselio se iz Dimitrovgrada u Niš, ponovo smo zasvirali brat, drug koji svira harmoniku, i ja. Setio sam se babine male crvene harmonike i predložio, „fore“ radi, da sviram na njoj. Tako je nastao i naš bend „Liga Izuzetnih Džentlmena“. Još pre toga, po dolasku u Niš, rodila se radoznalost prema unplugged nastupima i coverima u drugačijim aranžmanima – priseća se svog interesovanja za muziku dr Dejan Hristov, koji je zaposlen kao internista kardiolog u Nišu.
Muzika, književnost i vanzemaljci – dobra kombinacija sa kardiologijom
Bend „Liga Izuzetnih Džentlmena“ je, priča nam dr Hristov, od osnivanja 2006. samo kratko radila kao trojac. Eksperimentisali su sa perkusijama (konge, kahon), da bi konačno došli i do bubnja. Iako zamišljen kao akustični cover bend koji svira takozvane „pesme sa B strane“, počeli su vremenom da rade i autorsku muziku. Pesme su im emitovane su u svim prestižnim muzičkim emisijama i na TV kanalima, a njihovi koncerti su poseban doživljaj zbog interakcije sa publikom. I posle 15 godina su aktivni, trude se, kaže dr Hirstov da pomeraju standarde, a rade na novom singlu i spotu za „Pesmu na kutiji duvana“.
Pre skoro dve decenije naš sagovornik je otkrio još jednu pasiju – pisanje. Do sada je napisao tri knjige: „Anomalija zvana žene“, „Dan kada je zemlja nosila suknju“, a prošle godine je iz štampe izašla njegova treća knjiga „Anomalija“. U pitanju je, opisuje sam autor, internista kardiolog dr Dejan Hristov, „SF satira“ u kojoj o stvarima srca raspravljaju svi: i zemaljci, i vanzemaljci“.
Dr Zlatko Bokun: Hirurgija i rok muzika jednaka su fascinacija
Rođen je u Splitu 1975. u porodici okrenutoj nauci i umetnosti. Od malena vođen na koncerte, izložbe, promocije. Dr Zlatko Bokun, hirurg i laparoskopski hirurg priča za eKlinika portal da su njegove prve reči nakon „mama, tata“ bile „sfingolipidi i cerebrozidi“, jer je otac, čuveni neuropsihijatar Petar Bokun, tada spremao doktorat. Naučio je da čita i piše sa nepune 4 godine i od tada, po sopstvenom priznanju, nije prestajao da čita šta god mu je „palo“ pod ruku. U ranoj mladosti se zaljubio u muziku, posebno rock i hard rock, a sa 14 godina „dohvatio“ se gitare koju više nije pustio iz ruku. Već sa 15 godina počeo je da sastavlja bendove, dolazi u Beograd i nastavlja sa muzikom i svirkama. Upisuje medicinu jer mu je otac usadio ljubav prema psihijatriji, ali se do kraja fakulteta zaljubljuje u hirurgiju. Ona postaje njegova opsesija, posebno laparoskopija, koja mu je od prvog dana fascinacija. Tretira je kao spoj nauke i umetnosti.
Uspešne operacije i koncerti mogu da idu zajedno
– Volontiram godinama dok specijaliziram, a u međuvremenu o sopstvenom trošku odlazim u Italiju da učim naprednu laparoskopiju. Učitelj mi je bio jedan od najvećih svetskih laparoskopskih hirurga, dr Giusto Pignata. Sa tridesetak godina života, već izvodim prve laparoskopske operacije na debelom crevu i želucu koje su dotad u Srbiji bile raritet. Satisfakcija je što ih ipak uvodim, uprkos opstrukcijama, u standardnu praksu. Zatim magistriram, operišem svakodnevno, a paralelno sa tim održavam život autorskom bendu „Plutonia“ klupskim koncertima svakog vikenda – opisuje svoju lekarsko-muzičarsku priču dr Zlatko Bokun koji sa ogromnim entuzijazmom sarađuje sa brojnim poznatim muzičarima, paralelno radi i autorske kompozicije za svoj bend, snima gitare i za druge autore.
Dr Luka Vukmirović: Doktor, i Točkov učenik
Dr Luka Vukmirović, lekar internista Kliničkog odeljenja za kardiovaskularne bolesti u KBC „Zvezdara“ svira već više od dve decenije. Još u 7. razredu, čuo je grupu „Queen“ i kako kaže za eKlinika portal, besomučno „vrteo“ njihove albume. Tada je počeo i da se zanima za gitaru kao instrument. Najpre akustičnu, pa mu je otac kupio električnu. Vežbao je, svirao, i od druga koji je bio muzičar dobio vetar u leđa. Rekao mu je: „Luka, dobar si!“
– Nakon prve svirke za poznatim beogradskim cover bendom „Ben Hur“, odlučio sam da upišem časove gitare kod Radomira Mihajlovića Točka, i bio sam njegov učenik 5 godina. Točak je, jednostavno, guru, i ono što sam dobio za tih 5 godina, deleći muziku sa njim, mnogo više je od časova muzike. Paralelno sa tim, osnivam bend „Loose Cannon“, i on postoji od 2009. godine. Tada već i neki drugi bendovi počinju da me zovu kao gostujućeg gitaristu, a pečat na ulogu muzike u mom životu, mnogo godina kasnije, bile su moje svirke sa „Queen Real Tribute“ bendom u inostranstvu. Svirao sam i u „Red Hot Chilli Papers“ tribute bandu, a od pre nekoliko godina sam stalni gitarista „Jailbreak“ (Guns’n Roses tribute). Sa njima baš dosta nastupam i u regionu i u inostranstvu – kaže dr Luka Vukmirović.
Dilema nakon studija: gitarista ili doktor?
Vremenom, počeo je i da peva, pa je svoje vokalne sposobnosti usavršavao na časovima, ali i na nastupima. Nada se da će pronaći vremena da se posveti ozbiljnijem autorskom radu sa svojim „Loose Canon“ drugarima.
– Ne planiram da prestanem sa muzikom jer sam ja gitarista bio i pre nego što sam postao doktor. Kada sam završio fakultet, u jednom trenutku sam imao dilemu – šta ću sad? Tada sam čak dobio ponudu od jednog planetarno poznatog tribute benda da im se pridružim na svetskoj turneji u Australiji. Ipak, zaposlio sam se, i umesto bine, prelomio, kao stalan posao izabrao sam hiruršku salu. Ne bih nikada znao da odgovorim da li sam pogrešio. U obe priče se osećam „kao riba u vodi“. Volim svoj posao, muzika je uvek tu, i što mi je jako važno, nisam morao da pravim neke kompromise koje su mnogi napravili, da sviram narodnu muziku ili tako nešto – priča za eKlinika portal internista dr Luka Vukmirović.
Dr Miodrag Ilić: Vaskularni hirurg, vlasnik gitare stare 47 godina
On je legenda Valjeva i dobitnik nagrade grada za medicinu i brigu o zdravlju. Omiljeni doktor, subspecijalista vaskularne hirurgije. Bio je šef Odseka za vaskularnu hirurgiju u Opštoj valjevskoj bolnici, kao i načelnik hirurške službe. Od 2009. godine kao opšti i vaskularni hirurg radi na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Ali, doktor Miodrag Miša Ilić je i rok gitarista.
– Sa 8 godina počeo sam da sviram harmoniku, ali sam u 13. u ruke uzeo gitaru. Ponekad mi je žao što nisam nastavio sa harmonikom jer smatram da je to odličan instrument. Ipak, imao sam odličnog učitelja gitare, Đoku Doksasa, koji je svirao sa „Siluetama“, Vladom Džetom, i učio čak i braću Jelić da sviraju. On me je naučio mnogo toga važnog, pored ostalog – da ništa što ne mogu da otpevam, na gitari ne sviram. Prvi bend u osnovnoj školi sa drugarima, a prvu gitaru mi roditelji kupuju 1979.godine, u 1.godini srednje škole. Tu gitaru imam i sviram i danas, dakle, 43 godine, a stara je nekih 46 godina i svetski je raritet. Moje opredeljenje je uvek bio rokenrol – priča za eKlinika portal dr Miodrag Ilić.
„Musical doctors“ nastavljaju misiju
Dr Miodrag Ilić sa nekoliko starih prijatelja iz Valjeva svira godinama. Od osamdesetih, snimanja autorskog materijala u čuvenom studiju „Crna maca“, magnetofonskih traka, pa završenih fakulteta, sve do današnjih dana. Nikada nisu odstupili od roka i bluza. Svirali su po prestižnim, i ne samo beogradskim klubovima. Ni u vreme sankcija i najgore krize nisu prestali, jer ih je ljubav prema muzici „gurala“ dalje. Inače, sa doktorom Ilićem u bendu svira još jedan lekar.
– Pandemija nas je okupila ponovo, sa nekim novim autorskim žarom. Sviramo koliko se može, ali i radimo na svojim pesmama. Sada smo „Medical doctors“, u sastavu Dejan Grozdanović (bas i vokal), Lazar Avramović (klavir), Aleksandar Matetić (bubnjevi) i Jelena Kovačević (vokal). Kolega Dejan Grozdanović je doktor stomatologije. Očekujte od nas nešto novo – najavljuje dr Miodrag Miša Ilić, vaskularni hirurg.
Dr Vladimir Terzin: Samo otvorene duše možemo lečiti sva živa bića
Kroz ceo život vodile su ga, kaže, dve ljubavi. Jedna je bila ljubav prema životinjama, a druga prema pisanoj reči. Sve to stopljeno je neodvojivo u ličnost doktora veterinarske medicine, Vladimira Terzina iz Beograda.
– Razvijajući osećanje za jedno biće koje zavisi od mene i koje mi poklanja svu ljubav, razvijalo se i osećanje za ideju, rečenicu, korice, miris knjige u kome nalazim sve ono što me
zanima. Kroz ceo život nisam uspeo da odolim tim ljubavima i tim izazovima. Ideja je nešto što vam je neophodno kako za priču, tako i za lečenje, jer je svaka priča neobična i sama za sebe, kao što je i svaki pacijent neobičan i svet za sebe. Samo ako i jednom i drugom priđemo otvorene duše, možemo lečiti, i možemo pisati. Tu su ljudi čiju sam ljubav spasao i time im omogućio da nastave da žive svoj san. Verovatno da ne postoji veći dobitak nego sačuvati nečiji osmeh – kaže za eKlinika portal veterinar Vladimir Terzin.
Vladimir Terzin: „Mahanje repom i zahvalni pogledi najveća nagrada“ Foto: Privatna arhiva
Pisana reč je za mnoge ponekad jedini izlaz ako ga ne vide
Nešto slično se, opisuje dr Terzin za eKlinika portal, dogodilo i sa književnošću. Pišući ono što je osećao, nalazio je odziv u ljudima koji ga znaju, ali i u onima koje nije nikada video. I taj odziv je doživeo, priznaje nam, kao zahvalnost što je kroz reči izrazio i njihova, a nekima, možda, i pokazao put.
– Mnogima je potrebna ruka da ih povede i da im ukaže kojim putem treba da krenu, neki ne mogu sami. Pisana reč upravo tome i služi. Da ukaže da postoji način i staza kojom se može krenuti i kada izgleda da izlaza nema. Ponekada je medicina nemoćna. Prirodno, naše i ovozemljsko telo životinja ima svoj vek trajanja. I tada moramo da se suočimo sa istinom o sebi, i sa istinom postojanja. Reč traje bez obzira na vreme i mesto, i poseduje sistemsku univerzalnost svih jezika sveta, šaljući uvek istu poruku. Ima nade, sutra postoji – poručuje dr vet.med Vladimir Terzin.
Aleksandar Toković: Bas gitara, studijski rad i lekovi
Aleksandar Toković Toka je rođen 1963. godine u Beogradu. Već dugi niz godina je deo Stručnog tima sektora za farmaciju i načelnik Odseka lekova i medicinskih sredstava na VMA u Beogradu. A decenijama, veoma traženi studijski muzičar i producent. Svira bas gitaru. Od 1989. godine je i vlasnik i producent muzičkog studija “Focus” u kome su pesme i albume snimali brojni domaći i strani popularni izvođači: Point blank, Legende, Eyesburn, Bora Đorđević, Rambo Amadeus, John O’Leary, Direktori, Zid Mortal, Slomljena stakla, Rapid force, Darkwood dub, Kazna za uši, Teška vremena, So sabi… Do sada je iz studija “Focus” izašlo u njegovoj režiji i pod njegovim snimateljskim i producentskim patronatom 1016 objavljenih zvučnih izdanja, a prodato čak milion nosača zvuka.
Muzika leči, opušta i oplemenjuje
Muzika je, kažu svetska istraživanja, jedna od najboljih preventivnih metoda ne samo za kardiovaskularno, već i opšte zdravlje. Zabeleženo je i da se pacijenti posle teških koronarnih intervencija brže oporavljaju uz rok i pop muziku. U svetskim okvirima, istraživanja su rađena i u hirurškim salama, u kojima je omiljena muzika pacijentima puštana dok traje hirurška intervencija. I tu su rezultati bili fascinantni, iako stručnjaci kažu, ne i iznenađujući. Poslušajmo, makar, naše sagovornike i verujmo im: muzika im definitivno pomaže da kanališu sav taj ogroman stres uz odgovornost koju imaju. I ne samo pomaže, već i olakšava život.
