Kada je rođen pre 23 godine, Nemanja Crnatović je doneo ogromnu radost majci Nataši i ocu Aleksandru. Otpušten je iz porodilišta u stabilnom stanju i pored prevremenog rođenja u 7. mesecu majčine trudnoće, i boravka u inkubatoru. Ni u lekarskoj dokumentaciji koju su dobili njegovi roditelji Nataša i Aleksandar nije pisalo ništa. Mesec dana po izlasku iz inkubatora, suočili su se sa šokantnom istinom: Nemanja je potpuno slep. To je njihov život trasiralo drugačije, jer, pričaju za eKlinika portal članovi porodice Crnatović, kada imate dete sa posebnim potrebama, radi se o neminovnosti prilagođavanja i neprekidnoj borbi sa raznim vetrenjačama.
Bez podrške porodice život slabovidih osoba je još veći mrak
Nemanja Crnatović sa velikom nežnošću kaže da je cela njegova porodica uvek bila tu za njega i da bez njih, jednostavno, ne bi uspeo. A itekako ima čime da se pohvali. No, bez porodice i ličnog asistenta ne bi mogao ni ono osnovno – da se kreće. I to je prvi, ali i ogroman kamen spoticanja za sve slabovide i slepe osobe.
– Mama Nataša, ćale Aleksandar i posebno moja sestra Aleksandra, imaju ogromnu ulogu u mom životu. Oni su pre svega moja ogromna podrška. Sestra je mlađa 4 godine, i moja je, od najranijeg doba, „desna ruka“ u bukvalnom smislu te reči. Mnogo sam od nje naučio i neizmerno sam joj je zahvalan. Mama je jednostavno – uvek mama, a kad god nešto treba da se pomogne, tu je i baka. Dede više nisu sa nama, ali su i oni zaslužili da ih spomenem – ističe Nemanja, još jednom podsećajući na nemerljivu ulogu svake porodice koja za člana ima osobu sa invaliditetom bilo koje vrste.
Porodica Crnatović: svi za jednog, jedan za sve Foto: Privatna arhiva
Muzika je odabrala njega, a obrazovanje mu je najvažnije
Otac Aleksandar je poznati muzičar koji mu prenosi iskustva koja je prošao i prolazi u životu umetnika koji nije lak, ali vraća višestruko. Nemanja ne zaboravlja da kaže da ima mnogo onih koji mu pomažu da uz sva ograničenja, ipak na jedan spokojan način ide kroz život. To su, kaže, pored porodice, i oni koje zove svojim prijateljima. Veoma su mu važne i kolege sa fakulteta koje ga podržavaju da u smislu obrazovanja ostvari ono što je planirao.
Ako bismo želeli da nabrojimo sve ono što je u svom školovanju uspeo da ostvari sa hendikepom koji ima, trebalo bi nam mnogo i vremena i prostora. Učenje mu oduvek odlično ide, pa je nakon osnovne škole „Veljko Ramadanović“, završio osnovnu i srednju muzičku školu i za klavir i solo pevanje. Takođe, završio je i osnovne studije na Muzičkoj akademiji FMU na smeru muzičke pedagogije, i trenutno je na master studijama. Želja mu je da muzičko obrazovanje nastavi na nekom od prestižnih svetskih univerziteta.
Kada pusti glas, njegovo celo telo oseća i živi muziku
Apsolutni sluh mu je otkriven slučajno, a svoju osobenost i doslednost je pokazao i tako što nije želeo da se ozbiljnije bavi pevanjem dok mu se glas potpuno ne formira i ne završi proces mutiranja. Dok peva, u srcu mu je, kako kaže, sigurno najveća emociju koju čovek može da proizvede. Voleo bi da to svaki živi stvor, ne samo umetnik, može da oseti.
Opisuje nam slikovito i da mu se kroz čitavo telo, a posebno kroz organe koji kontrolišu dah i koji su važni za pevanje, od grudne kosti do želuca, razliva slično uzbuđenje koje bi možda najtačnije i opisao kao lepotu. Kada svira klavir, u rukama oseća opuštenost, i one mu najviše pomažu da kanališe osećanja koja će adekvatno ispratiti njegov moćni glas.
Nemanjin način za prenošenje poruke svih emocija koju u sebi nose ovakve osobe, nesumnjivo je u isto vreme i potresan, ali pre svega motivacioni, pun života i lepote, autentičan i moćan. Poslušajte!
Bočeli kao idol, ali i veliki uzor
Pevanjem je počeo da se bavi jer ga, kaže, voli. Ali, ne samo zbog toga. Važno mu je što oseća da pesmom, koji god da je žanr u pitanju, ljude uveseljava i činim ih srećnim. Jednostavno, objašnjava nam da se tako najlakše pokreću emocije. Prati i voli rad brojnih muzičara, ali Andrea Bočeli je neko koga ipak mora da izdvoji.
– On je moj veliki uzor, obožavam ga jer ima sjajnu boju glasa kao retko ko na svetu. Divim se njegovom negovanju tradicije i želji da sačuva napolitanske pesme od zaborava. Harizma koju ima na sceni je fascinantna, i mnogi pevači koji tek počinju ili žele da se bave muzikom treba da uče od njega – opisuje nam svog muzičkog heroja Nemanja.
Izgleda da se, zajednički zaključujemo, u životu baš ništa ne dešava slučajno. Pa ni to što ga sa njegovim idolom mnogi upoređuju upravo zbog raskošnog talenta i više nego moćnog glasa.
Najveće tri Nemanjine želje
Sa neverovatnom mirnoćom i sigurnošću Nemanja odgovara na naše pitanje o najveće tri želje. Prva želja mu je, baš kao i svakom čoveku, kako kaže, da bude zdrav. Druga, da bude uspešan na brojnim nastupima širom sveta, a treća da se jednog dana oženi i ima decu.
Postoje li, ako tako možemo da kažemo, normalnije i razumnije želje i za bilo kog drugog čoveka? U trenutku, i bez mnogo razmišljanja, Nemanja još jednom briše granicu između onih koji vide i onih koji, poput njega, to nikada neće moći.
Na stazi ostvarenja životnih snova i pored hendikepa: Nemanja Crnatović na bini sa Neletom Karajlićem, Stefanom Milenkovićem i ocem Aleksandrom u Dubaiju na EXPO 2022 Foto: EXPO 2022
Pomozite slepim osobama da se snalaze, nemojte se okretati za nama
– Živimo u zemlji u kojoj postoji jasna ideja o inkluziji, čak i to kako bi ona trebalo da se sprovodi. Ona je dobro zamišljena na papiru, ali u realnom okruženju zapravo uglavnom nije tako. Ja dajem sve od sebe da se uklopim u društvo, i mogu da kažem da mi delimično uspeva. Mnogo toga bi kod nas moralo da se popravi da bi ne samo slabovidima i slepima, već i svim drugim osobama sa posebnim potrebama život bio lakši, pristojniji, normalniji. Želeo bih da poručim da mogu mnogo da učine ako nam, recimo, samo pomognu da pređemo ulicu. Ima dobrih ljudi koji to rade – kaže Nemanja Crnatović i u šali dodaje da je vrlo zadovoljan što se ljudi za njim okreću zato što ga prepoznaju po tome što je uspeo da postigne, a ne zato što je slep.
Zvezda u srcu, i Partizanovci prijatelji
Kada ne znate da se radi o nekome ko od rođenja nikada nije video dnevnu svetlost i svet onako kako ga mi vidimo, ostajete zadivljeni skromnošću, vaspitanjem, racionalnošću i zrelošću jednog ipak neobičnog mladog čoveka. Ni popularnost koju je preko društvenih mreža u jednom trenutku munjevito stekao pevajući pesme svog omiljenog crveno – belog kluba, nije ga promenila. Recimo da mu je samo malo više odškrinula neka nova vrata.
– Imam dosta prijatelja koji navijaju za Partizan i jako su mi dragi, ali i za njih i za moje Zvezdaše imam jedinstvenu poruku. Čoveka nikada ne treba gledati ili procenjivati po navijačkom ili političkom opredeljenju. Mislim da čak postoji jedan transparent koji su napravili navijači „Zvezde“, a koji kaže da je „navijačko rivalstvo najveće drugarstvo“. Glupo je i bespotrebno svađati se ili sukobljavati zbog toga. Jedne godine će u nekom sportu biti bolja Zvezda, druge Partizan, a poenta je da se uvek dobro družimo i kao ljudi podržavamo – šalje važnu poruku Nemanja putem našeg portala.
Reč roditelja – svi moramo da uradimo više za slepe i slabovide osobe
Nemanjin otac Aleksandar konstantno je posvećen borbi za bolji položaj osoba sa poteškoćama u razvoju. On za eKlinika portal ističe da su fizički nedostaci samo početak priče o socijalizaciji.
– Njihov, ali i naš najveći problem je, pored otežanog svakodnevnog funkcionisanja i ogromne želje da se infiltriraju u društvo koliko god bi to bilo moguće, infrastruktura. Po tome smo još uvek daleko od većine zemalja razvijenog sveta. Takođe, ovde su lica sa invaliditetom i dalje tabu tema. Iako se poslednjih godina na popravljanju svega intenzivno radi, to je dugotrajan proces. U njemu i država i društvo, pa i svaki pojedinac moraju da daju“gas“ kako bismo ne samo Nemanji, već i osobama sa drugim hendikepima, dali jednaku šansu za školovanje, zapošljavanje, i jedan svrsishodan, kvalitetniji život – rekao je za naš portal Aleksandar Crnatović.
Božanstven glas ovog momka koji je isto tako obdaren dobrotom i skomnośću. SREĊNO !