Naučnici trenutno istražuju šafran za lečenje raznih zdravstvenih stanja Foto Shutterstock
Istraživači sa Univerziteta Hauard nedavno su predstavili studiju koja navodi da šafran može pomoći u smanjenju upale i poboljšanju kliničkih manifestacija kod ljudi sa ulceroznim kolitisom.
Trenutno ne postoji lek za inflamatornu bolest creva (IBD), koja uključuje Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. Dostupni su lekovi koji pomažu u smanjenju upale i ublažavanju simptoma. Pored toga, ljudi sa IBD često menjaju neke faktore životnih navika – posebno ishranu – kako bi bolje upravljali svojim stanjem. Oni, takođe, mogu imati nedostatak određenih vitamina i minerala, pa lekari mogu da im propišu suplementaciju. Neka istraživanja trenutno ispituju da li neki drugi suplementi i začini – uključujući omega-3 masne kiseline, kurkumu, vitamin D i probiotike – takođe mogu pomoći kod IBD. Istraživači sa Univerziteta Hauard u Vašingtonu, dopunili su ovu listu nedavnom prezentacijom na godišnjem Crohn’s & Colitis Congress, izveštavajući da biljka šafran može pomoći u smanjenju upale i poboljšanju kliničkih manifestacija kod ljudi sa ulceroznim kolitisom.
Šafran je začin koji se dobija iz cveta Crocus sativus. Živopisni grimizni žigovi i stubići cveta, koji izgledaju kao niti, beru se i suše. Za samo kilogram ovog začina potrebno je čak 200.000 cvetova. Većina šafrana se uzgaja u Iranu, a može se naći i u Indiji, Španiji i Avganistanu. Šafran je poznat kao najskuplji začin na svetu, zbog čega je dobio nadimak „crveno zlato”. Još od 1627. godine pre naše ere, šafran se koristio ne samo u hrani već i u medicinske svrhe.
Ranija istraživanja pokazuju da šafran ima visok nivo antioksidanata i antiinflamatorna svojstva. Naučnici trenutno istražuju šafran za lečenje raznih zdravstvenih stanja, uključujući:
Za ovu studiju, istraživači su regrutovali 30 učesnika sa ulceroznim kolitisom na Yazd University u Iranu.
Učesnici su primali niske ili visoke doze šafrana ili placebo dva puta dnevno tokom 8 nedelja. Na početku studije, naučnici su zabeležili rezultate učesnika na Simple Clinical Colitis Activity Index (SCCAI), Partial Mayo Score i Hamilton Depression Anxiety Score (HDRS). Takođe su prikupili informacije o inflamatornim markerima za IBD, uključujući fekalni kalprotektin i C-reaktivni protein (CRP).
Posle osam nedelja, istraživači su otkrili da su ljudi koji su uzimali velike doze šafrana imali značajno poboljšanje u HDRS i Partial Mayo rezultatu, kao i fekalnim kalprotektinskim i CRP inflamatornim biomarkerima.
Grupa sa niskim dozama šafrana takođe je imala poboljšanje HDRS rezultata.
Da bi pomogli i dodatno dokazali ove rezultate istraživači su uključili tri osobe sa ulceroznim kolitisom na Univerzitetu Hauard koji su primali 50 mg šafrana dva puta dnevno tokom osam nedelja. Ovi učesnici zatim su prošli period ispiranja, koji omogućava organizmima učesnika studije da se „resetuju”. Zatim su prošli drugi ciklus sa šafranom.
Naučnici su izvestili da se tokom perioda ispiranja povećao fekalni kalprotektin učesnika. Nakon drugog ciklusa sa šafranom, fekalni kalprotektin je ponovo smanjen, što istraživači navode da dalje potvrđuje uzročnu vezu između uzimanja šafrana i gastrointestinalnih poboljšanja kod IBD.
Uzimanje šafrana takođe je dovelo do smanjenja Gammaproteobacteria, bakterije koja se javlja u većoj količini kod IBD, i obogaćenja Ruminokokaceae, bakterije koja je tipično smanjena kod ljudi sa IBD.
Kako kaže Monique Richard, registrovana dijetetičarka i nutricionistkinja i vlasnica Nutrition-In-Sight u Džonson Sitiju, TN, koja nije bila uključena u ovu studiju, krocin je aktivna komponenta šafrana koja mu omogućava da pomogne kod upale i drugih IBD simptoma.
– Krocini su karotenoidi, odgovorni za žuto-crvenu boju šafrana, baš kao i karotenoidi odgovorni za žutu, narandžastu i crvenu boju šargarepe, cvekle i paprike. Jedinjenje krocin prolazi kroz hemijsku reakciju i transformaciju da bi se formiralo ono što se zove, krocetin, najodgovorniji za farmakološke aktivnosti i lekovita svojstva šafrana – kaže Monique Richard.
– Neke od ovih vrednosti mogu da budu zaštitne – kardioprotektivne, hepatoprotektivne, neuroprotektivne – kao i anti – antidepresive, antivirusne, antikancerogene, antidijabetičke efekte – i čak mogu biti povezane sa poboljšanjem pamćenja – objasnila je.
Richard je dodala da izgleda da krocetin deluje malo kao adaptogen jer se može koristiti u različitim mehanizmima.
– Na primer, inhibiranje upale, stimulisanje ćelijske smrti u ćelijama raka ili zaštita ćelija od oštećenja reaktivnim vrstama kiseonika (ROS) – ovi atributi bi bili direktno povezani sa načinom na koji mogu biti korisni za IBD i slična gastrointestinalna stanja i bolesna stanja – dodala je ona.
Šafran nije jedina lekovita biljka koja se trenutno procenjuje kao potencijalni lek za ulcerozni kolitis.
Istraživači sa Kyushu University takođe predstavljaju studiju na ovogodišnjem Crohn’s & Colitis Congress o upotrebi indigo naturalisa u lečenju ulceroznog kolitisa.
Indigo naturalis decenijama se koristi kao deo tradicionalne kineske medicine. Tokom proteklih nekoliko godina, sprovedeno je mnogo istraživanja o upotrebi indigo naturalisa za lečenje IBD.
U trenutnoj studiji, koja još nije objavljena ili recenzirana, naučnici su rekli da su otkrili da je indigo naturalis veoma efikasan u održavanju remisije kod ljudi sa ulceroznim kolitisom.
Potrebne su veće studije da bi se potvrdile prednosti šafrana
Dr Rudolph Bedford, gastroenterolog u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija smatra da je studija šafrana zanimljiva i inovativna, jer lekari uvek traže suplemente ili druge korisne proizvode koji mogu da pomognu i da leče ljude sa ulceroznim kolitisom.
– Ako može da se pronađe nešto što ima minimalne ili nikakve neželjene efekte, onda bi to očigledno bilo najpovoljnije. Stvari kao što je šafran imaju antioksidativne efekte, pa stoga ublažavaju bilo kakav upalni odgovor same bolesti – kaže on.
Dr Bedford kaže da bi bilo dobro da se ovo istraživanje sprovede u studiji sa većom populacijom učesnika kategorisanih sa blagim, umerenim i teškim ulceroznim kolitisom. Dodao je da nema sumnje da bi istraživači takođe trebalo da ispitaju upotrebu šafrana kao potencijalnog leka za Kronovu bolest.
– Lečenje IBD i njegovih simptoma obično zahteva višestruki pristup koji se odnosi na ishranu, crevnu mikrofloru, ciljanu suplementaciju i hidrataciju, pored mogućih pomoćnih sredstava za varenje, upravljanja stresom i konvencionalne medicine. Šafran može biti prikladan za neke pojedince, ali ga treba procenjivati na osnovu pojedinačnog slučaja i možda nije prikladan za sve – kaže Monique Richard.