Osobe sa šizofrenijom ili epilepsijom ne smeju da koriste ovu biljku, koja pomaže kod iskašljavanja, neuropatije i dermatitisa

Jagorčevina (jaglika, jagliče, jagorčika, večernji jaglac) počinje da raste među prvim vesnicima proleća. Reč je o biljci sa žutim cvetovima. U tradicionalnoj medicini se upotrebljava od davnina, kao sirup, ulje i u obliku čaja. Kao i svaki preparat ili dodatak ishrani, kod nekih ljudi može izazvati neželjene efekte.

Koji deo biljke se najčešće upotrebljava kada se priprema jagorčevina

Raste na sunčanim i suvim livadama, po obron­cima, u žbunju i na šumovitim proplancima. Ima prizemni deo sa lišćem i dršku visoku do 30 cm, a na njenom vrhu su žuti kupasti cvetovi. Od jagorčevine se sakuplja koren u doba cvetanja biljke. Dobro se opere, osuši na suncu ili u blago zagrejanoj pećnici ili pušnici. Inače, po proverenim recepturama mogu se upotrebljavati i list i cvet, ali se značajno češće koristi koren.

Jagorčevina i moguća lekovita svojstva kod raznih zdravstvenih stanja: Koren, list, cvet…

U korenu jagorčevine ima 5–10 odsto saponina, specifine supstance koja u vodi peni poput sapuna. Saponin je i glavni lekoviti sastojak u jagorčevini.

Tradicionalna medicina vekovima koristi čaj od korena jagorčevine za lakše iskašljavanje sekreta i šlajma, koji nastaje u respiratornim infekcijama. Za iskašljavanje se koristi i sirup koji se pravi od korena. Čajevi mogu da sadrže i cvet, ali je neophodno pripremiti ih po preciznoj recepturi.

Istraživači su se bavili uticajem korisnih supstanci iz jagorčevine u slučajevima atopijskog ekcema, polineuropatije i PMS-a. Uočeni su određeni potencijali, ali je potrebno još istraživanja, naglašavaju stručnjaci.

Svež, mladi list jagorčevine sadrži velikukoličinu vitamina C kao i drugih korisnih materija. Preporučuje da se korišćenje u rano proleće, a jedan od predloga je kao dodatak salatama.

Ulje jagorčevine, koje se dobija iz semenki biljke, obično se prodaje u kapsulama ali i kao sastojak sirupa. U ovom obliku sadrži važnu masnu kiselinu poznatu kao gama-linolenska kiselina (GLA).

Bezbednost i neželjeni efekti ulja i sirupa

Kada se koristi u odgovarajućim količinama i kratkoročno, oralna upotreba ulja večernjeg jaglaca je verovatno bezbedna za najveći broj ljudi. Međutim, nemojte ga koristiti ni u maloj količini pre konsultacije sa stručnim licem. Ulje jagorčevine kod nekih ljudi može izazvati stomačne tegobe i glavobolju.

Nemojte koristiti ulje jagorčevine ako imate poremećaj krvarenja, jer oralna upotreba može da poveća rizik od krvarenja. Ukoliko vas čeka neka operacija, ne uzimajte jagorčevinu dve nedelje pre zahvata.

Takođe, nemojte koristiti ovi biljku ako imate epilepsiju ili šizofreniju, jer može povećati rizik od napada. Takođe, jagorčevina može povećati rizik od komplikacija u trudnoći.

Oprez ukoliko ste na nekoj propisanoj terapiji: Sa kojim lekovima jagorčevina može izazvati neželjene interakcije

Evo spiska mogućih interakcija sa lekovima:

• antikoagulansi i lekovi koji sprečavaju stvaranje ugrušaka, biljni preparati i suplementi (ovi lekovi, bilje i suplementi smanjuju zgrušavanje krvi i mogu povećati rizik od krvarenja)
• substrati citohroma P450 3A4 /CYP3A4 (koristite jagorčevinu oprezno ako uzimate lekove na koje utiču ovi enzimi, poput lovastatina/altoprev)
• lopinavir i ritonavir (kaletra) (ova kombinacija lekova koristi se za lečenje HIV infekcije, a jagorčevina može da uspori razgradnju ovih lekova u telu)
• fenotiazini (korišćenje jagorčevine sa nekim lekovima za ozbiljne mentalne i emocionalne poremećaje može da poveća rizik od napada kod pojedinih osoba).