Koren jagorčevine samo je deo ove biljke, koji ima višestruku upotrebu u narodnoj medicini, a sam latinski naziv „primula veris“ ima simbolično značenje – “prvo proleće”. Veruje se da jagorčevina, kao glasnik proleća i novih početaka, ima „moć“ da otera zimu, pa tako i neke zdravstvene tegobe. Na području Evrope jagorčevina počinje da se pominje u pisanim tekstovima tokom XVI veka. Travari su beležili da se jagorčevina koristila za održavanje lepote žene jer su neke mešale ovu biljku sa belim vinom i time se umivale.
Koren jagorčevine je deo biljke koji se najviše koristi
Jagorčevina se u našim krajevima zove i jaglika, jagliče, jagorčika i raste na sunčanim i suvim livadama, po obroncima, među žbunjem i na šumskim proplancima. Čuveni lekar i prosvetitelj Vasa Pelagić opisivao je jagorčevinu kao biljku sa prizemnom rozetom od lišća i drškom do 30 cm visoine na čijem se vrhu nalazi po nekoliko žutih, levkastih cvetova.
Koren jagorčevine je deo biljke koji se najviše koristi u narodnoj medicini. Vadi se u jesen ili u doba cvetanja biljke, dobro opere i osuši na suncu ili u blago zagrejanoj sušnici. Od jagorčevine se takođe može koristiti i cvet i list, koji se sakupljaju u rano proleće, ali se znatno manje koriste nego koren.
Saponin je glavni lekoviti sastojak jagorčevine
Cela biljka bogata je brojnim aktivnim sastojcima, od među najznačajnim su saponozidi, karotenoidi, polifenoli – flavonoidi, fenolne kiseline, fenolne heterozide, tanini, enzimi, šećerni alkoholi, saharidi, soli magnezijuma i kalijuma, dok cvetovi biljke sadrže i tragove etarskog ulja i vitamin C.
U fitoterapiji, za pripremu čaja i ekstrakata koriste se i cvet i list, a najviše koren jagorčevine (Primulae radix). Koren jagorčevine sadrži do 10 odsto saponina, koji se smatra glavnim lekovitim sastojkom jagorčevine i koristi se za iskašljavanje. Naime, saponini razređuju bronhijalni sekret prisutan kod produktivnog kašlja i olakšavaju njegovo izbacivanje. Sveži listovi jagorčevine veoma su bogati vitaminom C pa se preporučuje da se upotrebljava u rano proleće kao vitaminska salata ili dodatak jelima.
Koren i drugi delovi jagorčevine olakšavaju iskašljavanje
Narodnim lekarima i travarima jagorčevina je poznata i po svom sinergijskom efektu zbog čega su je dodavali u mešavine drojnih biljnih čajeva jer njene lekovite komponente smatrane su “ključem koji otvara vrata” što znači da je olakšavala lekovito dejstvo drugih biljaka. Austrijski narodni lekar Johann Sebastian Kneipp, poznat kao otac naturopatije, preporučivao je upotrebu jagorčevine za ublažavanje bolova kod gihta, tvrdeći da svakodnevno ispijanje čaja tokom tri nedelje otklanja tegobe u bolnim zglobovima.
S obzirom na to da olakšava iskašljavanje i istovremneo ublažava iritaciju, jagorčevina se, pre svega, koristi za lečenje kašlja i bronhitisa. Dobra je i za ublažavanje reumatskih bolova jer ima antiinflamatorna svojstva, a budući da ima i blago umirujuće dejstvo, koristi se u slučaju nesanice kod dece, a deluje i na ublažavanje stresa i blage anksioznosti. U narodnoj medicini se koristi za rastvaranje kamena u mokraćnoj bešici, ublažavanje tegoba kod gihta, kod glavobolje, neuralgija, vrtoglavice i tremora.
U zimskom periodu ova biljka je najtraženija jer list i koren jagorčevine ublažavaju simptome gripa, kašalja, bronhitisa i upale pluća
Koristi se kod gripa, velikog kašlja, bronhitisa i upale pluća. Aktivni sastojci jagorčevine povoljno deluju na snižavanje povišene temperature, dok diuretičko dejstvo aktivnih sastojaka prisutnih u korenu omogućava eliminaciju vode putem bubrega. Takođe se koristi za ublažavanje astme i alergije disajnih puteva, kod glavobolje i poremećaja varenja. Kao sastojak vode za ispiranje usta ublažava zubobolju, upalu sluzokože i gingivitis.
