Gorke biljke nekada su najbolji lek. Namrštićete se na gorak ukus, ali baš on je najzaslužniji za regulaciju problema sa digestivnim traktom. S obzirom na to da je „nervozan stomak“ često posledica tankih nerava, neke od ovih biljaka, pre svega, smiruju nervnu napetost i tako jačaju stomak.
Kako deluje „gorčina“
Gorak ukus šalje signal digestivnom sistemu da luči probavne tečnosti i enzime u ustima, želucu, crevima, jetri. Ove biljke su zato najbolji prirodni lek protiv gasova i upala digestivnog trakta, koje su posledica delimično svarene hrane. Botaničari kažu da je veoma leko gajiti neke od ovih biljaka. Mogu se saditi i u baštama i saksijama, ali ipak obratite pažnju da gorke biljke ne budu sađene neposredno jedne do drugih. Rastu i samoniklo u šumama, planinama, uz rečne tokove.
Srdačica
Biljka poznata pod latinskim nazivom Leonurus cardiaca L. (Lamiaceae), dok je mi zovemo srdačica, može biti od pomoći kod srčanih problema, dobro deluje na tiroidnu žlezdu i umiruje nerve. Smatra se da normalizuje srčani ritam, snižava krvni pritisak i jača srce. Njeno latinsko ime u prevodu znači lavlje srce. U drevnoj Kini su tvrdili da ova biljka produžuje život.
U Čiroki plemenu koristili su je za smirenje. I danas se smatra da pomaže u stanjima straha, anksioznosti. Smatra se da raste na skoro svakom tlu i odgovara joj da bude u senci. Veoma brzo raste, sadrži bufenolidne glikozide, 0,35 odsto alkaloida, flavonoide, iridoide, od 2 do 8 odsto tanina. U tradicionalnoj medicini koristi se kod neurastenije i epilepsije. Ne preporučuje se tokom trudnoće i menstruacije zbog uticaja na menstrualni ciklus.
Kapica
Scutellaria lateriflora je latinski naziv još jedne biljke, kod nas poznate kao kapica, koja je posebno dobra za umirenje. Dok srdačica ima svojstvo da uspava i smiri, kapica samo smiruje. Stručnjaci ipak, upozoravaju da u većim dozama i ova biljka uspavljuje. Smatra se da može da spreči napade anksioznosti. Koristi se i u terapiji bola, posebno nerava, grčenja mišića i glavobolja.
Dragocena je kada nastojite da smanjite upotrebu lekova, posebno onih koji se korite u borbi protiv pušenja i akoholoizma. Cvet je plavoljubičaste boje, a nalazi se i u prirodi, uz rečne tokove i u žbunju, u šumama. Najviše joj odgovara da bude delimično zaštićena od direktne sunčeve svetlostii prija joj redovno zalivanje.
Ranilist
Latinski nazov ranilista je Betonica officinalis i poznata je i pod imenom ranjenik i čistac. Ima sličan ukus kao crni čaj i nije baš toliko gorka kao srdačica i kapica. Koristi se za čišćenje pluća, lečenje astme i plućnih bolesti. Lek je protiv nervnog rastrojstva i slabih živaca. Ranilist čisti organizam, koristi se i za ispiranje rana, ali i kod proširenih vena, u vidu obloga. Ne savetuje se upotreba trudnicama, dojiljama, onima koji se spremaju za operaciju. U narodu se veruje da je ova biljka, koja cveta tokom celog leta, efikasna amajlija protiv vradžbina i noćnih mora.
