Timijan, kod nas još poznat i kao majčina dušica, jedna je od najomiljenijih i najrasprostranjenijih aromatičnih začinskih biljaka. Još u staroj Grčkoj korišćen je kao začin, ali i kao lekovita biljka. Njegov ukus dozvoljava da se odlično kombinuje sa jelima od mesa, krompira ili ribe, alii kao dodatak koji aromatizuje vina, likere, rakije, sirće i ulja. Neizostavan je u mediteranskoj kuhinji, sa tih prostora i vodi poreklo. Zanimljivo je da se često koristi za dekoraciju prostora, ali i kao dodatak opijatima.
Timijan je biljka koja je jedan od najjačih antioskidanata
Istraživanja kažu da timijan, a posebno njegovo etarsko ulje, ima snažno antioksidativno dejstvo. U grupu biljaka koje su najjači antioksidanti (sa visokom koncentracijom antioksidanasa, odnosno >75 mmol/100g) spadaju origano, žalfija, timijan, nana, karanfilčić i cimet. U slučaju timijana, za ovaj status je zaslužna visoka koncentracija flavonoida i polifenolnih kiselina. Etarsko ulje timijana sadrži timol i karvakrol, koji, pored antioksidativnih imaju i antimikrobna svojstva. Studijama je potvrđeno i prisustvo nekih flavonoida, kojih nema u drugim biljkama, poput eridiktola. U timijanu ima i bifenila, dimera timola i flavonoida koji je takođe redak, a spada u sintetske antioksidante.
Kod kojih stanja je timijan najdelotvorniji
Dejstvo timijana je i antireumatsko, antikoagulantno, antiseptičko i afrodizijačko. Efikasan je i kao antiparazitik, insekticid, prirodni konzervans, i kao relaksant. U njegovom sastavu su još i vitamini A, C, D i B kompleksa, tanin, borneol, saponini, tanin, glikozidi, magnezijum, fosfor, cink i kalijum.
U narodnoj medicini se upotrebljava za lečenje anemije, grčeva, jake prehlade i groznice, zatvora, lošeg zadaha i mamurluka. Pomaže i kod jakih menstrualnih bolova. Ima umirujuće dejstvo na želudac i kao dodatak hrani, i kao prirodni preparat za uspostavljanje boljeg režima varenja. Smeju da ga koriste i deca, uz savet lekara. Upravo u tim slučajevima deluje dobro kao antiparazitik. Takođe, može da pomogne u iskašljavanju i čišćenju pluća.
Timijan za lokalnu upotrebu
Lokalno, može da se koristiti za dezinfekciju rana i upalne procese na koži kao što su čirevi. Efikasan je i za opekotine. U formi obloge pomaže kod uganuća, hematoma i modrica, kao i kod reume. Zanimljivo je i da može da ublaži bolove u zubima.
Tinktura timijana efikasna je za lečenje akni i potkožnih bubuljica. Takođe, ima umirujuće dejstvo na kožu koja je sklona alergijama i iritacijama. Još bolji efekat možete da dobijete ako na oblogu od čaja timijana dodate malo meda. Ovakve obloge dobre su za osobe koje imaju degenerativna oboljenja kostiju, kao što je rahitis.
Kako da pripremite čaj od timijana koji umiruje, a ne uspavljuje
Čaj od timijana ima dokazana smirujuća dejstva. Posebno je dobro to što vas neće uspavati, a opustiće vas. Ako ste uznemireni, anksiozni, imate nesanicu ili bolujete od glavobolja, čaj od timijana je odlična ideja. Kod prehlade, ali i kao preventiva za bolno i upaljeno grlo, ispirajte njime nekoliko puta usnu duplju uz grgoljanje.
Priprema se jednostavno: u lonče vrele vode izlomite ili usitnite jednu grančicu timijana, sa cvetom. Prohladite i procedite.
Timijan i majčina dušica su dve različite biljke iz iste familije. Majčina dušica je Thymus serpilum a timijan Thymus vulgaris. Taj o kome pišete je ovaj drugi. Imaju potpuno drugačiji miris i lekovito dejstvo.