Propolis je smolasta materija, koje pčele proizvode iz različitih biljnih izvora i zatim ih mešaju sa pčelinjim voskom i drugim izlučevinama Foto: Shutterstock
Propolis je smolasta materija, koje pčele proizvode iz različitih biljnih izvora i zatim ih mešaju sa pčelinjim voskom i drugim izlučevinama. Naziva se i „pčelinji lepak“ jer pčele propolisom nastoje da zatvore praznine u košnicama i tako se zaštite od mikroba. Tradicionalno propolis se koristio za lečenje apscesa i manjih rana, ipak postoje indikacije da nije lek za svakoga. Savet je da se pre primene posavetujemo sa lekarem.
Naučni su otkrili više od 300 zasebnih komponenti propolisa. Sastav propolisa zavisi od lokacije pčelinjaka. Propolis se najčešće sastoji od smole sa drveta ili povrća 50 odsto, pčelinji vosak 30 odsto, polen 5 odsto, eterična i aromatična ulja 10 odsto. Propolis takođe sadrži polifenole, kao što su antioksidansi flavonoidi.
Propolis je upotrebljavan kao lek od 300. godine pre nove ere. U starom Egiptu je korišćen za balzamovanje, tokom Drugog svetskog rata bio je sredstvo koje se primenjivalo za zarastanje rana. Istraživanja tvrde da propolis ima antibakterijsko, antifungalno, antivirusno dejstvo. Deluje protiv parazitskih bolesti, ima antiinflamatorna svojstva. Veruje se da neke supstance u propolisu štite od raka.
Savremena istraživanja naglašavaju dobra svojstva propolisa kao leka za zarastanje rana, koristi se kao sredstvo za oralnu higijenu, protiv upala, za lečenje herpesa na usnama.
Studija rađena na pacovima obolelim od dijabetesa pokazala je da propolis može podstaći obnovu ćelija. Osobe sa dijabetesom imaju problema kada je u pitanju zarastanje rana, a ovaj pčelinji proizvod uništava i neke bakterije i tako štiti od mogućih infekcija.
Smatra se da propolis sprečava taloženje kalcijum fosfata glavne komponente zubnog plaka. I propolis i med su antibakterijska sredstva, pa su često komponente pasta za zube. Jedno istraživanje navodi da je propolis smanjio količinu bakterija u pljuvački osoba sa parodontitisom.
Antioksidansi u propolisu mogu delovati na smanjenje upale na primer izazvane artritisom. Studije rađene na životinjama pokazale su da propolis može da zaustavi oticanje. Smatra se da može regulisati upalne supstance u telu, kao što su prostaglandini, koji nastaju na mestu oštećenja ili infekcije tkiva i izazivaju bolove i upale. Prostalgin reguliše menstrualni ciklus i početak porođaja.
Pregled iz časopisa Complementary Therapies in Medicine naglašava da propolis može biti alternativni tretman za genitalni i oralni herpes. Nastanak herpesa uzrokovan je virusom herpes simpleksa (HSV). HSV-1 obično izaziva oralni herpes, a HSV-2 se prenosi polnim putem. U jednom istraživanju upoređeno je delovanje meda i propolisa sa aciklovirom uobičajenim lekom za HSV. U 4 od 6 ispitivanja, propolis je bio efikasniji od aciklovira kada je u pitanju lečenje HSV lezija kože, posebno herpesa. I pored toga što je propolis korišćen u prošlosti kao lek za mnoga stanja, nema dovoljno naučnih dokaza koji mogu u potpunosti podržati njegovu primenu.
Starija studija na pacovima otkrila je da je vezu propolisa i nižeg nivoa šećera u krvi. Stručnjaci ističu da ovo nije dovoljan dokaz za opravdanost primene u regulaciji dijabetesa.
Laboratorijske studije navode da jedinjenja u propolisu mogu inhibirati rast ćelija raka ili izazvati smrt ćelija raka. Neki in vivo testovi pokazali su da flavonoidi iz propolisa mogu zaustaviti razvoj oralnog karcinoma, ali i raka pluća, kože, dojke. Veliki deo istraživanja u ovoj oblasti uključivao je izolovane ćelije ili životinjske modele, pa ne postoji dovoljno jasnih indikacija za njegovu primenu.
Studija iz 2020. Iz časopisa Phytotherapy Research tvrdi da antivirusna svojstva propolisa mogu delovati protiv virusa SARS-CoV-2. Prethodne laboratorijske studije pokazale su da propolis deluje na rinoviruse, grip, respiratorni sincicijalni virus. Čini se da takođe stimuliše imunološki sistem i da može sprečiti infekciju virusom SARS-CoV-2. Stručnjaci ipak podvlače da još nema dovoljno dokaza koji mogu potvrditi ovu efikasnost.
Prethodne laboratorijske studije pokazale su da snažno deluje protiv rinovirusa, virusa gripa i respiratornih infekcija, a ima nagoveštaja da jača i imunitet. Smatra se da zbog svega navedenog može dobro delovati protiv covid 19.
Studija objavljena u časopisu Oxidative Medicine and Cellular Longevity navodi da propolis sadrži jedinjenja koja mogu imati antialergijski efekat. Dobrim uticajem na imunski sistem, propolis može ublažiti simptome alergije.
Čini se da je propolis bezbedan za upotrebu u određenim dozama. Retke su alergijske reakicje i nema zabeleženih slučajeva toksičnosti.
Pošto propolis sadrži širok spektar jedinjenja nije uvek do kraja moguće biti siguran u njegov sadržaj. Kada tražite proizvode od propolisa, proverite da li je proizvođač testirao i treće strane kako bi se potvrdila bezbednost.
Propolis je moguće koristiti na nekoliko načina kao suplement, kao sredstvo za ispiranje usta, može se primenjivati i na koži. Pre upotrebe najbolje je potražiti savet lekara, predlog je da se male količine testiraju pre primene kako ne bi došlo do alergijske reakcije. Mnogi proizvodi sadrže propolis kao aktivni sastojak. U ovim slučajevima koristite proizvod prema uputstvima na etiketi.