Šta kaže nauka - da li med može da ubrza oporavak ako smo bolesni i može li da se koristi umesto lekova?

Da li je med dobar za nas, može li da ubrza oporavak ako smo bolesni ili povređeni? Med se često hvali zbog niza zdravstvenih koristi - od ublažavanja bola u grlu i pomoći da zaspimo do zarastanja rana i smanjenja faktora rizika za dijabetes i srčana oboljenja. Kiselost meda ima potencijal da spreči razvoj bakterija, dok njegova gustina i lepljivost stvaraju osmotski pritisak (na isti način kao živi pesak) koji ograničava bakterije. Druga jedinjenja u medu doprinose antiinflamatornim i antioksidativnim efektima. Ali, da li se tvrdnje o medu za određene zdravstvene probleme i povrede poklapaju sa naukom?

Kao prvo, šta se nalazi u medu?

Med sadrži do 20 odsto vode. Preostalih 80 procenata čine jednostavni šećeri: monosaharidi koje brzo varimo. Fruktoza (32-28 odsto) i glukoza (26-31 odsto) su glavni, a zatim slede male količine saharoze i drugih. To može da poveća nivo šećera u krvi u različitom stepenu. Glikemijski indeks (GI) meri koliko brzo raste nivo šećera u krvi nakon jela ili pića.

Preporučujemo

Med takođe sadrži tragove vitamina (A, B1, B2, B6, C), minerala (kalijum, magnezijum, gvožđe, cink), aminokiselina (proteina) i enzima iz biljnih, pčelinjih i insekatskih sekreta. Hranljive materije variraju u zavisnosti od toga gde su pčele sakupljale polen, vremena berbe meda i koliko dugo je skladišten.

Da li med može da zaleči rane?

Cochrane  analiza iz 2015. godine procenjuje efekte meda u lečenju akutnih opekotina, posekotina i hroničnih rana, u poređenju sa lokalnim tretmanima ili drugim zavojima. Pronađeni su visokokvalitetni dokazi da obloge od meda zaleče opekotine drugog stepena četiri do pet dana brže od konvencionalnih zavoja. Postojali su dokazi umerenog kvaliteta da rane inficirane nakon operacije brže zarastaju uz pomoć meda.

Pregled iz 2020. godine procenio je antimikrobnu aktivnost manuka i medicinskog meda protiv niza bakterijskih vrsta otpornih na više lekova. Utvrđeno je da je svaki med efikasan  protiv većine vrsta i da se mogu razmatrati za upotrebu kod infekcija otpornih na antibiotike. Treba koristiti samo sterilisani medicinski med koji je obrađen radi uklanjanja zagađivača i ispunjava bezbednosne i antibakterijske standarde, uz savet lekara.

Da li med pomaže odraslima da spavaju?

Istraživanja o efektima meda na san su ograničena. Jedno ispitivanje uporedilo je kvalitet sna 68 odraslih primljenih u bolnicu. Polovini je data mešavina mleka (150 ml) i meda (30 g) dva puta dnevno, a polovini nije. Oni u grupi sa mešavinom meda rekli su da su bolje spavali posle trećeg dana. Ali, ovi rezultati mogu da budu pristrasni, jer su učesnici bili svesni da dobijaju mleko sa medom i njegovo pijenje može da bude u vezi sa osećajem udobnosti.

Može li med da umiri bol u grlu i kašalj ili da pomogne deci da spavaju?

Pet studija kod dece uporedilo je mešavine meda sa lekovima protiv kašlja koji se mogu kupiti bez recepta ili bez lekova. Svaka studija je dovela u vezu med sa boljim snom i manje jakim kašljem kod dece. Ali, pre nego što požurite da se snabdevate medom, postoje velika ograničenja u vezi sa medom koji se koristi. Količina i vrsta meda koja se daje variraju u zavisnosti od studije, bez sigurnosti o tome koje su komponente prisutne. Stoga rezultate treba tumačiti sa oprezom.

Hemijska analiza nekih vrsta meda pronašla je tragove serotonina, hemikalije u mozgu koja izaziva dobro raspoloženje, i hormona melatonina, koji utiče na san i cirkadijalni ritam. Ali, istraživači su zaključili da male otkrivene količine verovatnije utiču na aktivnost pčela, nego na ljudsko ponašanje.

U kakvom su odnosu med i dijabetes, srčane bolesti i lečenje karcinoma?

Kod dijabetesa, pregled 48 kliničkih ispitivanja iz 2023. godine pokazao je da med ima neke pozitivne efekte na niz faktora rizika, uključujući toleranciju na glukozu i zarastanje rana. Međutim, doza i vrsta meda nisu bile standardizovane, pa su istraživači zaključili da se med može koristiti pored, ali ne umesto redovnih lekova.

Za srčane bolesti, analiza iz 2022. godine, koja je kombinovala nalaze iz ispitivanja, procenila je uticaj meda na masti u krvi. Nije pronađen nikakav efekat na nekoliko faktora rizika za srčana oboljenja: ukupni holesterol, trigliceride (druga vrsta masti u krvi), lipoproteine niske gustine (LDL ili loš holesterol) ili lipoproteine visoke gustine (HDL ili dobar holesterol).

Međutim, meta-analiza propolisa (pčelinjeg lepka) iz 2025. godine pronašla je značajno smanjenje triglicerida, LDL (lošeg) holesterola, šećera u krvi na prazan stomak, insulina i sistolnog - gornjeg krvnog pritiska. Ali, s obzirom na to da je većina ispitivanja suplemenata propolisa trajala samo nekoliko meseci, a suplementi su skupi, taj novac je verovatno bolje potrošiti na zdravu hranu.

Za pacijente obolele od raka, pregled iz 2023. godine otkrio je da med ublažava ulceracije i upale u ustima nakon hemoterapije ili radioterapije i da smanjuje neke od toksičnih efekata hemoterapije.

Utiče li med na mozak?

Neke vrste meda imaju psihotropne, odnosno efekte koji menjaju um. „Ludi med“ potiče od biljnog nektara vrsta Rhododendron i prirodno sadrži grajanotoksine, koji imaju farmakološke i toksične efekte. To uključuje mučninu, vrtoglavicu, nizak krvni pritisak, tešku bradikardiju (abnormalno spor rad srca), neurološke komplikacije, pa čak i životno ugrožavajuću srčanu aritmiju (nepravilan rad srca).

Uvoz ili prodaja „ludog meda“ je nezakonita u nekim zemljama, ali Nepal i Turska su ga istorijski koristili zbog lekovitih i psihoaktivnih svojstava.

Ko ne bi trebalo da jede med?

Iako je komercijalni med pasterizovan, taj proces ne ubija spore bakterije Clostridium botulinum. Zbog toga bebe mlađe od godinu dana i imunokompromirane osobe ne bi trebalo da jedu med.

(eKlinika.rs)