Visok nivo holesterola oslabljuje srce koje trpi pritisak i jače pumpa, pa je u opasnosti da prerano slabi zbog dodatnog rada Foto: Shutterstock
Vrednosti holesterola potrebno je pratiti tokom celog života jer zbog visokog nivoa holesterola srce trpi pritisak i jače pumpa, pa je u opasnosti da prerano oslabi zbog dodatnog rada. Tako se povećava rizik od razvoja srčanih bolesti, srčanog udara, pa čak i moždanog udara. Da biste izbegli takva stanja koja ugrožavaju život, najbolje je da se redovno kontrolišete i održavate zdrav način života – uključujući ishranu i napitke koji pomažu u kontroli, pa čak i smanjenju holesterola.
Soja sadrži malo zasićenih masti, pa su sojino mleko ili pavlaka zdravija zamena za pavlaku sa visokim sadržajem masti ili za druge mlečne proizvode. Treba da vodite računa da je sojino mleko koje kupujete sveže i da ne sadrži dodate šećere, soli i masti.
Soja je dobra i za zdravlje srca. Američka The Food and Drug Administration (FDA) preporučuje konzumiranje 25 grama sojinih proteina dnevno u okviru ishrane sa niskim sadržajem zasićenih masti i holesterola, kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja.
Paradajz je bogat likopenom, jedinjenjem koje može da poboljša nivo lipida i smanji nivo LDL holesterola. Sok od paradajza takođe je bogat izvor vlakana za smanjenje holesterola i niacina. Studija iz 2015. pokazala je da je kod 25 žena (od 20 do 30 godina starosti sa indeksom telesne mase od najmanje 20) koje su pile 280 ml soka od paradajza dnevno tokom 2 meseca zabeleženo smanjenje nivoa holesterola u krvi.
Ovas je bogat beta-glukanima koji u crevima stvaraju supstancu nalik gelu i stupaju u interakciju sa žučnim solima što pomaže u smanjenju nivoa holesterola. Ako kupujete ovsene napitke, proverite informacije o vlaknima na etiketi i uverite se da sadrže beta-glukane. U ispitivanju iz 2018. zaključeno je da pića od ovsa postojanije smanjuju holesterol nego polučvrsti ili čvrsti proizvodi od ovsa.
Zeleni čaj sadrži katehine, epigalokatehin galat i druga korisna antioksidativna jedinjenja koja pomažu u smanjenju nivoa „lošeg” LDL i ukupnog holesterola.
U studiji iz 2015. naučnici su pacovima davali vodu za piće sa katehinima i epigalokatehin galatom. Nakon 56 dana, primetili su da su nivoi ukupnog i LDL holesterola pali za oko 14,4 odsto i 30,4 procenta u dve grupe pacova koji su imali ishranu sa visokim sadržajem holesterola.
Kakao je bogat antioksidansima zvanim flavanoli (podgrupa flavonoida) koji su korisni za poboljšanje nivoa holesterola. Kakao sadrži i visok nivo mononezasićenih masnih kiselina koje pomažu u poboljšanju nivoa holesterola. Kakao je glavni sastojak crne čokolade. Kod napitaka od kakaa koja konzumirate vodite računa da nisu puni slatke čokolade sa dodatkom soli i masti. Studija iz 2015. pokazala je da konzumiranje napitka od 450 mg, koji sadrži kakao flavanole, dva puta dnevno tokom mesec dana, snižava nivo „lošeg” LDL holesterola dok povećava nivo „dobrog” HDL holesterola.
Bobičasto voće bogato je antioksidansima i vlaknima koji pomažu u smanjenju visokog nivoa holesterola. Ovo voće sadrži malo kalorija i masti. Bilo koje dostupno bobičasto voće – jagode, borovnice, kupine ili maline, pomešajte sa 1/2 šolje nemasnog mleka i 1/2 šolje hladne vode i dobićete ukusan i zdrav smuti.