Nauka i medicina su značajno napredovale, ali osnova medicine je nastala na znanju naših predaka. Kako su se lečili stari Sloveni? Otkrivamo neke tajne ruske medicine iz prošlosti.
Drevna Rusija je bila jedan od centara razvoja medicine u prošlosti, koja nije manje važna od tibetanske metode ili istočnih nauka o lečenju. Sistem lečenja Slovena zasnivao se na dve glavne oblasti vradžbine i lečenje biljem, piše DW.
Bogata priroda omogućila je da se njeni darovi koriste kao važne komponente za napitke i lekovite tinkture. Možda neko neće verovati, ali činjenice govore same za sebe – u prošlosti su ljudi bili ređe bolesni nego sada. Pored toga, Rusija je često bila centar vojnih konfrontacija, što znači da je trebalo pružati prvu pomoć ranjenicima.
Lečenje biljem se i danas primenjuje, ali kako su pomogle vradžbine? Cela stvar je u tome što efekat od njih nije bio ništa manji. Razlog tome nije bio u samim izgovorenim rečima, već u njihovom zvuku. Bilo koji savremeni fizičar složio bi se da zvučni talasi mogu uticati na čoveka na različite načine. Stoga su se učestalost izgovorenih reči i njihov uticaj na čoveka menjali u zavisnosti od njegovog stanja.
Naravno, ovakvo lečenje je mogao da obavlja samo obučen čovek. Najčešće su to bile veštice, koje su se od detinjstva uputile u tajne znanja o čovekovoj duši i telu i vežbale svoje veštine dugi niz godina. „Placebo efekat“ je zasnovan na verovanju pacijenta u čudesan oporavak.
Duhovnost Slovena, njihovo jedinstvo sa prirodom i harmonija života zaista su pokazivali dobar uticaj na zdravlje.
Da li je moguće zamisliti Rusiju bez banja? One su pomagale u lečenju mnogih bolesti. Terapije vodom su bile obavezne za pacijente sa zaraznim bolestima. Korišćene su metoda u kojima su pacijentima sekli nokte i kosu, a onda su ih spaljivali. Vatra, koja ima moć čišćenja, trebalo je da uništi bolest koja se nalazila na pramenovima kose.
Drevni slovenski narodi podelili su ljudsko telo na tri glavna dela, čiji je uticaj takođe bio različit. Centri su bili stomak, srce i teme glave. Ova podela je simbolizovala fizičku harmoniju. Ako su sve komponente tela bile u međusobnoj harmoniji, tada se osoba osećala zdravo, međutim, poremećaj aktivnosti jednog sistema mogao bi dovesti do bolesti drugog dela, i zato su Sloveni zahvaljujući ovom sistemu znanja uspostavili jedinstvo ljudskog tela.
Ova podela nam otkriva da čovek, prema shvatanju starih Slovena, nije bio samo fizičko telo. Duša i svest, odnosno srce i čelo, nisu bili ništa manje važne komponente. Stoga je lečenje moralo biti povezano sa svim aspektima, ne ograničavajući se samo na telesni oporavak. Ovaj pristup lečenju bio je zaista jedinstven.
Prirodni lekovi Slovena izazivali su divljenje kod drugih naroda. Herodot u svojim spisima pominje beli luk. On je iznenađen činjenicom da Sloveni i prehladu leče ovom biljkom. Što nam sugeriše da Grci u to vreme još nisu otkrili neverovatna svojstva ove biljke. Upravo je sok od belog luka pomogao da se izbegne epidemija kuge među Slovenima.
Slušajući savete vračeva, ljudi su trljali svoja tela belim lukom pomešanim sa travom, koja se u narodu zvala zmijska trava. Ova kombinacija je bila odlična u borbi protiv virusa i štetnih bakterija. Čak i u naše vreme naučnici nastavljaju sa proučavanjem brojnih lekovitih svojstava belog luka, kojih su naši preci bili svesni.
Drveće je takođe pomagalo u lečenju. Najčešće su se u medicini koristile grane i lišće breze i hrasta. Takođe su korišćeni i čajevi od četinarskog drveća koji su pomogli tokom prehlada ili promuklosti. Likeri od bobica i med su isto bili zastupljeni, jer sadrže vitamine i hranljive sastojke. Iznenađujuće je da je slovenska hirurgija mnogo uticala na grčku medicinu. Naši preci su znali kako da isprave iščašenja i leče ozbiljne rane, u ekstremnim slučajevima i da amputiraju udove. Koristili su koren zeljaste biljke mandragorke.
Često se pitamo, kako su ranije, kada nije bilo visokih tehnologija i savremenih metoda lečenja, ljudi ostali zdravi i čak zdraviji od nas? Odgovor na ovo pitanje otvara svet slovenskog znanja o lečenju.
Tajna naših predaka nije bila tehnološki, već duhovni pristup, kada ljudsko telo nije bilo odvojeno od uma ili duše. Možda je upravo to ono što će nam objasniti kako da pobedimo one bolesti protiv kojih je savremena nauka nemoćna.