Demencija i njeni simptomi obuhvataju više različitih oboljenja, ali se generalno odnose na pad intelektualnih i mentalnih sposobnosti. Važno je napraviti razliku između demencije i blagog kognitivnog poremećaja, ali i nekih drugih stanja i bolesti koji mogu da daju slične ili готово identične simptome.
Demencija i simptomi koje daju blagi kognitivni poremećaj i druge bolesti: Koja je osnovna razlika
Prva razlika između demencije i blagog kognitivnog poremećaja koji može da nastupi zbog starosti (kada je to i očekivano) ili poremećaja pažnje i kod mlađih osoba, , jeste to što osoba sa demencijom više ne može da odgovori svakodnevnim obavezama bez tuđe pomoći. „Gube se konci“ u porodičnom, radnom i socijalnom ambijentu, ali do te mere da im se remeti svakodnevno funkcionisanje pogođene osobe u radnom, porodičnom, socijalnom ambijentu. U slučaju blagog kognitivnog poremećaja ta vrsta samostalne funkcionalnosti je očuvana.
Demencija, glavni simptomi i razne faze bolesti
Iako mogu da variraju u odnosu na početak i progresiju bolesti, simptomi demencije su:
- poremećaj pamćenja
- otežano snalaženje u prostoru, čak i u poznatoj sredini
- oslabljena sposobnost govora, pisanja i čitanja
- otežano zaključivanje
- nemogućnost praćenja razgovora
- smanjene efikasnost u obavljanju svakodnevnih obaveza
- loša lična higijena
- neprepoznavanje bliskih osoba
- poremećaj raspoloženja (depresija, nesanica, uznemirenost, agresivnosti).
Prema navodima National Institute for Aging, jedan broj stanja ili bolesti koje zahtevaju lečenje može izazvati simptome slične demenciji i u najvećem broju su i u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi.
Veoma je važno razlikovati ih zbog pravovremene dijagnoze i terapije, o kom god stanju da je reč. Evo najčešćih:
Zloupotreba alkohola
Hronična konzumacija velikih količina alkohola razvija toleranciju na njegove efekte uz fizičku zavisnost. jedno veliko istraživanje francuskih naučnika analizirali su praćenje milion odraslih Francuza, kojima je dijagnostikovana demencija. Veza između demencije i konzumiranja alkohola za posledicu daje permanentna strukturalna i funkcionalna oštećenja mozga, stoji u zaključku.
Rizici su visok krvni pritisak, dijabetes, moždani udar i srčani zastoj, uz brojne simptome slične demenciji, posebno ako se alkohol konzumira svakodnevno. Sve ove bolesti povećavaju opasnost od vaskularne demencije, a naučnici upozoravaju da bi hronični alkoholizam trebalo da bude prepoznat kao jedan od najvećih faktora rizika za potencijalni razvoj svih vrsta demencije.
Anksioznost, depresija ili stres
Više studija pokazalo je da depresija povećava rizik od demencije. Promene ponašanja, kakve su malodušnost, apatija, anksioznost, agorafobija, depresivne epizode… tipične su za pojačani stres ali i razvoj demencije.
Više studija je pratilo vezu između lečene i nelečene depresije i rizika od pojave demencije, sa jasnim dokazima da postoji u oba slučaja, s tim što je stopa kod nelečene viša. Zbog toga je lečenje depresije potrebno početi što ranije, kako bi se prevenirala demencija, umanjili simptomi i povećao kvalitet života.
Krvni ugrušci, infekcije mozga, tumori ili povrede glave
Sva navedena stanja mogu imitirati neki od simptoma demencije, jer mogu da „pritiskaju“ ili oštete ćelije mozga u kojima su centri za kognitivnu ali neurološku funkciju. Posledica može biti bilo koji od problema koji su izraženi kod demencije tipa zaboravljanja, dezorjentisanosti, poremećaja pažnje i govora. Može doći i do gubitka svesti i nesvestice, što će najpre ukazati da nije reč o demenciji, ali je ozbiljna dijagnostika svakako neophodna.
Delirijum
Delirijum pre svega karakteriš uznemirenost, ali pacijenti mogu biti i smireni. Veoma je važno razlikovati delirijum ne samo od demencije, već i od depresije jer ovo stanje može da imitira i depresiju i demenciju a može da bude i sastavni deo ovih dijagnoza. Starije a specijalno dementne osobe , često razvijaju delirijum kao komplikaciju neke fizičke bolesti ili terapije koju uzimaju. Zajedinlki simptomi demencije i delirijuma su depresija, akutni psihički stres, poremećaj sna, oštećenja mozga, vida i sluha.
Problemi sa bubrezima, jetrom ili štitnom žlezdom
Povećana količina toksina u našem telu ali i hormnska neravnoteža takođe mogu da budu uzroci i simptomi nekih bolesti koje mogu imitirati demenciju, ali i obrnuto. U procesu dijagnostikovanja demencije uravo se čim se pojavi sumnja spečifičnim analizama isključuju ove bolesti.
Neželjeni efekti lekova i nedostatak vitamina
Česti simptomi nedostatka nekih vitamina su umor, nizak nivo energije, slabost mišića, depresija, razdražljivost, apatija… Obavezno pročitajte sve i o neželjenih efektima lekova koje uzimate, jer mnogi simptomi mogu da oponašaju one koji ukazuju i na demenciju.
