Naučnici iz Australije otkrili su kako se posledice psihoze šire po mozgu, s obzirom na to da one uništavaju živote ljudi koji se bore sa bolešću, a i lečenje mnogo košta. Sada su istraživači sa Monash University u Australiji modelirali kako se efekti psihoze šire kroz mozak, omogućavajući im da izoluju područja odakle ove promene mogu da potiču i koja bi mogla da bude ciljana terapijama kreiranim da smanje progresiju bolesti.
Hipokampus identifikovan kao moguće rano mesto nastanka promena u mozgu kod psihoze
Studija, objavljena u JAMA Psychiatry, opisuje kako su naučnici uspeli da mapiraju i modeliraju širenje promena u mozgu kod ljudi sa različitim stadijumima psihoze kao što je šizofrenija, od ljudi sa novodijagnostikovanim do onih koji godinama imaju psihozu. Studija, koju je vodio dr Sid Chopra, sa Turner Institute for Brain and Mental Health i Monash University’s School of Psychological Sciences, identifikovala je hipokampus, koji je važan za pamćenje, kao moguće rano mesto promena u mozgu kod psihoze.
– Ovaj nalaz bi potencijalno mogao da vodi terapije, koje mogu da ciljaju ovu oblast mozga, potencijalno ograničavajući uticaj bolesti ili možda čak smanjujući rizik od pojave psihoze – mišljenja je dr Chopra.
Posledice psihoze šire se po mozgu preko nervnih ili aksonalnih veza
Studija je obuhvatila 534 osobe iz četiri grupe, koje obuhvataju ranu i kasnu fazu psihotične bolesti. Istraživači su koristili MRI da ispitaju promene u sivoj materiji, koje se javljaju u različitim stadijumima bolesti. Otkrili su da evolucija psihoza, merena promenama u sivoj materiji, može nastati u hipokampusu i postepeno se širiti po mozgu, tokom vremena, preko nervnih ili aksonalnih veza.
– Otkrili smo da obrazac promene sive materije, koji se vidi kod psihoze, nije nasumično raspoređen po mozgu, već je oblikovan složenom mrežom strukturnih veza, na veoma sličan način kako vidimo progresiju neurodegenerativne bolesti u mozgu – kaže dr Chopra.
Istraživači su koristili matematički model da predvide promene zapremine sive materije u četiri različite grupe ljudi sa šizofrenijom, skenirane u ranoj i kasnoj fazi bolesti. Profesor Alex Fornito, koji je predvodio istraživački tim, kaže da su „pronašli dosledne dokaze da je hipokampus, oblast važna za pamćenje i za koju se zna da igra važnu ulogu u šizofreniji, kandidat za epicentar promena u mozgu kod ove bolesti .“
Otkrivanje uzroka promena kod šizofrenije i posledice psihoze ubuduće bi lakše moglo da se prati
Važno je da su istraživači uspeli da razlikuju promene u mozgu povezane sa bolešću od onih koje su povezane sa upotrebom antipsihotika. Većina istraživanja sprovedena je kod ljudi koji već uzimaju antipsihotike, što otežava odvajanje efekata lekova od efekata bolesti, naglašava dr Chopra.
– Naš model zasnovan na mreži bio je u stanju da uzme u obzir i promene u mozgu koje se odnose na lekove i na bolest, što znači da arhitektura moždane mreže predstavlja osnovno ograničenje za obe vrste promena mozga kod psihoze – navodi dr Chopra i dodaje da novi pristup otvara nove mogućnosti za razumevanje uzroka promena u mozgu kod šizofrenije, kao i za predviđanje kako bi se one mogle razviti kod pojedinačnih pacijenata.
– Naš rad pokazuje da je moguće istražiti obećavajuće mehanizme iza široko rasprostranjenih promena u mozgu kod šizofrenije, koristeći prilično jednostavne modele. Nadamo se da ćemo dalje proširiti ove modele kako bismo identifikovali moguće ciljeve lečenja i predvideli kako bi se bolest mogla razviti kod pojedinačnih ljudi – istako je dr Sid Chopra sa Monash University.
