Zašto trauma može da bude uvod u depresiju i kako da se izborimo sa ovim problemom

Trauma je snažan fizički i emocionalni odgovor na stresan događaj ili situaciju opasnu po život, kao što je prirodna katastrofa, nesreća ili seksualni napad. Kada neko doživi traumatičan događaj, njegov mozak i telo često prelaze u režim preživljavanja. Kratkoročno, ovo može dovesti do simptoma kao što su šok, intenzivna tuga ili bes, anksioznost ili emocionalna utrnulost. Produženi odgovori na traumu koji traju mnogo duže od vremena traume mogu se posmatrati kao hiperbudan i preterano funkcionalan nervni sistem koji je uvek na ivici i koji se priprema za borbu ili bekstvo kako bi spasio osobu od opasnosti, objašnjava dr Kelsey Latimer, licencirani psiholog koja leči depresiju i PTSP u privatnoj praksi u Stjuartu na Floridi. „Ovo vremenom iscrpljuje nečiji sistem i može dovesti do fizičkog i mentalnog sagorevanja,” kaže ona.

Kako trauma može dovesti do depresije

Iako će se mnogi ljudi nakon traume oporaviti i vratiti svom normalnom svakodnevnom životu, kod drugih ovo stanje se nastavlja sa razvojem drugih zdravstvenih problema, kao što je depresija, prema Američkom udruženju psihijatara (APA). Pored toga, neki ljudi koji dožive traumu razvijaju posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), za koji istraživanje pokazuje da je takođe blisko povezan sa depresijom.

– Kada ste podvrgnuti negativnim životnim događajima ili traumi uopšte, vaše telo pokušava da se prilagodi tome u obliku kombinovanog fizičkog i emocionalnog odgovora – kaže dr Eric Chaghouri, licencirani psihijatar u Los Anđelesu.

Neki ljudi mogu u početku da reaguju na traumu tako što će se osećati zapanjeno ili dezorijentisano ili imati poteškoća u procesuiranju onoga što se dogodilo, navode u Američkom psihološkom udruženju (APA). Kada ove početne reakcije nestanu, ljudi mogu doživeti mnogo različitih tipova misli ili ponašanja, kao što su simptomi depresije – tuga, bol žalost ili druga intenzivna osećanja. Takođe možda neće želeti da budu sa ljudima, kaže APA.

Potrebno je više istraživanja da bi se bolje razumela veza između traume i depresije, ali određeni faktori mogu da nas učine sklonijim razvoju depresije nakon što smo doživeli traumu, zaključak je jedne studije. To su:

• Mlađe životno doba „Mlađi pacijenti, posebno oni koji su doživeli traumu, skloni su depresiji jer neki tek treba da nauče mehanizme suočavanja, a njihovi mladi umovi još nisu u stanju da se prilagode hemiji mozga koju menja trauma,” objašnjava dr Chaghouri.
• Ženski rod Veće su stope depresije među ženama koje su iskusile traumu i onima koje su iskusile višestruke traumatske događaje, kaže dr Chaghouri. Kod žena je dvostruko veća verovatnoća da će imati dijagnozu depresije nego kod muškaraca, i 2 do 3 puta veća verovatnoća za dijagnozu PTSP-a nego što je to slučaj sa muškarcima. Ovo je zato što žene češće od muškaraca dožive određene traume (kao što su seksualno zlostavljanje ili napad) koji često dovode do PTSP-a.
• Simptomi traume samolečenja alkoholom Zloupotreba alkohola je faktor rizika za depresiju, kažu u Mayo Clinic i dodaju da je to i potencijalna komplikacija PTSP-a.
• Više vrsta doživljenih trauma
• Simptomi traume koji ometaju njihovu sposobnost da funkcionišu

Kako se PTSP i depresija preklapaju

Većina ljudi koji prožive traumu doživeće nakon toga privremeni period poteškoća u suočavanju i prilagođavanju životu. Ali neki ljudi koji dožive traumu mogu otkriti da ne mogu prestati da razmišljaju o tome šta se dogodilo.

Ako doživljavate simptome traume koji traju više od mesec dana i ometaju vašu sposobnost da normalno funkcionišete, možda imate PTSP, kažu u APA i dodaju da približno 1 od 11 ljudi ima dijagnozu PTSP-a tokom života.

Simptomi PTSP-a, prema Mayo Clinic, uključuju:

• Intruzivna sećanja Ovo su ponavljajuće i neželjene misli, sećanja ili uznemirujući snovi povezani sa traumatskim događajem
• Simptomi izbegavanja Ljudi sa PTSP-om mogu izbegavati ljude, mesta i stvari koje ih podsećaju na traumu, kao i razmišljanje ili razgovor o njoj.
• Negativne misli i osećanja Ljudi mogu početi da se osećaju loše u vezi sa samim sobom, mogu da krive sebe za ono što se dogodilo, možda neće pronalaziti zadovoljstvo u stvarima u kojima su nekada uživali, mogu da prestanu da veruju ljudima ili mogu da se osećaju odvojeno od porodice i prijatelja.
• Simptomi uzbuđenja Ove promene u fizičkim i emocionalnim reakcijama mogu uključivati stalno stanje pripravnosti, ono u kome lako mogu da se zapanje, iznenade i potresu, poteškoće sa spavanjem, razdražljivost ili „kratak fitilj”.

Iako su to dve različite dijagnoze, simptomi velike depresije i PTSP-a mogu da se preklapaju i ponekad mogu da budu dijagnostikovana oba stanja, navodi se u ranije navedenom istraživanju. Depresija je 3 do 5 puta češća kod osoba sa PTSP-om nego kod osoba bez njega, prema Nacionalnom centru za PTSP.

Simptomi koji se preklapaju između depresije i PTSP-a, prema Nacionalnom centru za PTSP, mogu da budu:

• razdražljivost
• problemi sa spavanjem
• problemi sa koncentracijom
• gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste nekada uživali
• socijalno povlačenje

– Ponekad može da bude teško da se razlikuju ova dva stanja. Međutim, ono što je jedinstveno kod pacijenata sa PTSP-om jeste to što postoji karakteristični simptom ponovnog proživljavanja traumatskog iskustva ili povratnih informacija, izbegavanja okruženja ili okolnosti u kojima se događaj desio, i činjenica da je osoba uvek na ivici, što može dovesti do uznemirenosti i nasilnih ispada – kaže dr Chaghouri.

Da li će se kod nekoga sa traumom dalje razviti PTSP, depresija ili oboje zavisi od jedinstvenih faktora rizika svake osobe, objašnjava dr Chaghouri. Neki ljudi mogu imati manje ili više šanse da razviju depresiju na osnovu njihovih mehanizama suočavanja, otpornosti i sistema lične podrške, kaže on.

Kako se nositi sa traumom i depresijom

Ako vaši simptomi utiču na naš svakodnevni život ili vidimo da ne možemo da funkcionišemo kao pre traume, trebalo bi da se obratimo za pomoć svom lekaru ili stručnjaku za mentalno, kaže dr Chaghouri.

Psihoterapija (tzv. „terapija razgovorom“) i antidepresivi najefikasniji su tretmani za depresiju, prema Mayo Clinic. Za PTSP, glavni tretman je psihoterapija, ali može uključivati i antidepresive ili lekove protiv anksioznosti, navode na istoj klinici.

– Svojim pacijentima sa depresijom i PTSP-om preporučujem kognitivnu bihevioralnu terapiju (CBT), jer im pomaže da obrađuju svoje razmišljanje na način koji im pomaže da razumeju i nose se sa traumatskim iskustvima – kaže dr Chaghouri. CBT je vrsta terapije razgovorom sa ciljem da se obrasci razmišljanja i ponašanja koji nisu od koristi promene u konstruktivnije.

Za PTSP, CBT se obično radi zajedno sa terapijom izloženosti, vrstom terapije koja omogućava da se bezbedno suočimo sa sećanjima ili situacijama koje smatramo alarmantnim kako bismo mogli da naučimo da se nosimo sa njima, prema Mayo Clinic.

Zajedno sa terapijom i lekovima, neki komplementarni pristupi koji mogu da pomognu u poboljšanju simptoma si sledeći:

• Svesnost Ovaj oblik meditacije je jednostavan, ali moćan alat koji može da nam pomogne da se vratimo u sadašnji trenutak kada doživljavamo flešbek ili da smirimo svoje telo kada se osećamo anksiozno, navode u Nacionalnoj alijansi za mentalne bolesti. Tu mogu da budu uključene vežbe kao što je duboko disanje ili udisanje umirujućih mirisa.
• Otpornost Kada je u pitanju upravljanje traumom i depresijom, otpornost – sposobnost prilagođavanja izazovnim životnim iskustvima – može biti od velike pomoći. Jedan od načina da se izgradi otpornost jeste razvoj efikasnih strategija suočavanja, kao što je vođenje dnevnika, izgradnja sistema socijalne podrške prijatelja i porodice ili preoblikovanje negativnih misli da bismo upravljali svojim simptomima.
• Vežba Redovna fizička aktivnost može da bude veoma korisna za bilo čije mentalno zdravlje, uključujući osobe sa depresijom, traumom ili PTSP-om. Pokazalo se da vežbanje smanjuje simptome depresije i anksioznosti. Većina odraslih treba da ima za cilj 150 minuta vežbi umerenog intenziteta ili 75 minuta vežbi snažnog intenziteta svake nedelje, kao i aktivnosti za jačanje mišića najmanje dva dana u nedelji.