Foto: Shutterstock
Grickanje noktiju, ta loša navika, uglavnom počne u detinjstvu. Statistike na svetskom nivou kažu da oko 30 odsto mališana u nekom trenutku razvoja počne sa griženjem noktiju i barem kratko vreme ga svakodnevno praktikuje, a da do 15 odsto odraslih nastavi da gricka nokte i u starijoj životnoj dobi.
Pretpostavlja se da je neka jaka stresna okolnost najčešće okidač grickanja noktiju kod dece (nervoza zbog škole, porodične svađe, razni strahovi…). Onihofagija, kako se stručno naziva hronično nekontrolisano grickanje noktiju, često je upozoravajući alarm roditeljima, starateljima ili vaspitačima da se dete iz nekog razloga oseća ugroženo, nesigurno ili neprihvaćeno.
Isto je i kada su u pitanju odrasli koji nisu prestali da grizu nokte: potencijalni uzroci su najčešće imaju psihološku pozadinu, kažu studije. Evo nekih od najčešćih mogućih uzročnika grickanja noktiju kod odraslih.
Kada odrasle osobe nisu zadovoljne nečim što su (ili nisu) postigle, zbog nečega se stide ili sa neuspehom ne mogu da se suoče, često će početi da grizu nokte. U trenutku će izgledati da ovaj ritual ima umirujuće dejstvo, ali se zapravo radi o jednoj vrsti negativnog „ventila“. Međutim, ako su razlozi prolazni, i onihofagija može da se savlada. Za ljude koji nisu uspeli da prevaziđu ovakav način „pražnjenja“, dobro rešenje je kognitivno-bihejvioralna terapija.
Jedna od najčešćih odlika ličnosti kod dece koja se produžava i u odrasloj dobi jeste nestrpljenje, odnosno nemogućnost prihvatanja protoka vremena koje će doneti očekivani rezultat. Odrasle osobe koje ne umeju drugačije već žele sve „odmah i sada“, veoma često su frustrirane i grickaju nokte. Isti mehanizam pokreću i kada se planovi koje su zacrtali ne ostvaruju.
Razloga za svakodnevnu anksioznost imamo napretek, bilo da je vezana za lično, porodično ili poslovno okruženje. Nervoza, napadi besa ili anksioznost koja se često pretvara u panični napad takođe je često povezana sa grickanjem noktiju. Mnogima ne pomažu ni metode poput meditacije, šetnje, plivanja, opuštanja, a nervozne ili anksiozne osobe takođe ćemo vrlo često prepoznati po neurednim, izgriženim noktima.
Većina odraslih osoba sa izgrickanim noktima reći će vam da od sebe zahteva i očekuje mnogo na svim poljima – ambiciozne su, teže perfekcionizmu i pred sebe postavljaju velike zahteve. Kritični su veoma i kada za to ne postoje razlozi, a kada im ne ide kako su zamislili opet se okreću istoj metodi koja im privremeno deluje spasonosno: grickanju noktiju.
Ova navika, kažu stručnjaci, povezana je i sa gvozdenom koncentracijom onih koji bi po svaku cenu da ostanu fokusirani.
Grickanje noktiju nije samo estetski problem koji narušava sliku koju ostavljamo, budući da su ruke na vizuelnom „udaru“. Izgriženi nokti su uglavnom i neuredni, ruke odaju utisak osobe koja ne brine o svom telu, i da joj do toga nije stalo. Ostali zdravstveni problemi koji se mogu javiti kao posledica grickanja noktiju kod odraslih su: