Depresija ima jasnu, ali ponekad vrlo komplikovanu vezu sa drugim bolestima ili stanjima, posebno hroničnim. Ona je često faktor rizika ili rani simptom drugog zdravstvenog stanja. Međutim, i određena medicinska stanja mogu da budu faktori rizika ili simptomi depresije.
Depresija i karcinom
Osećaj tuge, ljutnje ili anksioznosti je nešto što je potpuno očekivano kada neko ima dijagnozu maligne bolesti. Međutim, i klinička depresija je česta među pacijentima sa rakom, prema National Cancer Institute, posebno kod nekih vrsta karcinoma.
– Ljudi sa karcinomom gastrointestinalnog trakta, obično želuca ili pankreasa, imaju veću šansu da razviju depresiju, a ona često može i da prethodi dijagnozi – kaže dr Pol B. Hiks, pomoćnik dekana na Texas A&M University College of Medicine.
Pretpostavka je da značajnu ulogu igraju promene u imunskom sistemu, kao i genetika. Naime, neki ljudi su predisponirani za probleme sa mentalnim zdravljem, koje samo pospeši dijagnoza maligne bolesti (bude okidač). Stručnjaci zaključuju da su maligni bol, osećaj fizičke slabosti, loša prognoza ili uzimanje određenih lekova, kod nekih osoba takođe izazivači depresije.
Hronični bol i depresija su gotovo neodvojivi
Jedna studija objavljena u časopisu Pain otkriva da je oko 60 odsto pacijenata sa hroničnim bolom takođe imalo i depresiju. Kao i kod raka, veza je dvosmerna. Bol dovodi do pojačanog lučenja inflamatornih supstanci povezanih sa promenama raspoloženja, a stalni bol nesumnjivo može da pokrene i depresiju. Na primer, ljudi sa fibromialgijom imaju tri puta veću verovatnoću za depresiju od onih koji ne boluju od ove bolesti.
Bol, bez obzira na uzrok, takođe može biti simptom depresije. Mnogi ljudi ne umeju da opišu to koliko se loše osećaju. Sa lekovima za ublažavanje depresije i bolova, mnogima će biti lakše uz kognitivnu bihejvioralnu terapiju, jogu, akupunkturu i masažu, preporuke su U.S. Pain Foundation.
Depresija i problemi sa štitastom žlezdom
Štitasta žlezda je odgovorna za regulisanje metabolizma u našem telu. I hipertireoza (previše aktivna štitna žlezda) i hipotireoza (nedovoljna funkcija štitne žlezde) mogu dovesti do depresije, iako je češća kod niskih nivoa hormona, koje štitna žlezda produkuje. Takođe, simptomi ili dijagnoza depresije ponekad su tu pre očiglednih problema sa štitnom žlezdom.
Na sreću, lečenje bolesti, čak i karicinoma ovog organa, uspešno je. Tako može značajno da se utiče i na simptome depresije. Osobama koje se osećaju depresivno obavezno se sa razlogom savetuje da urade i pregled štitaste žlezde, uz status hormona.
Multipla skleroza
Depresija je jedan od najčešćih simptoma multiple skleroze. Kao i kod problema sa štitastom žlezdom, može da se pojavi pre MS.
– To je često znak upozorenja da nešto nije u redu, a ako postoji sumnja, realna je indikacija da će se možda razviti MS. Kada pogledamo statistiku unazad i vidimo u koliko slučajeva osoba sa simptomima depresije je došlo do dijagnoze MS, procenat je visok. Nije stopostotan, ali je blizu – kaže dr Miggie Greenberg, MD, profesor psihijatrije na Saint Louis University School of Medicine.
Rad objavljen u časopisu Nature Revievs Neurology, nudi dokaze da multipla skleroza može da ošteti delove mozga za regulaciju raspoloženja. Depresija je, pored ostalog, i rezultat hormonalnih promena u imunskom sistemu uobičajenih za MS. Neželjeno dejstvo kortikosteroida, uobičajenih lekova za MS, jeste i depresivno raspoloženje.
Bolesti srca imaju veliki uticaj na mentalno zdravlje
Poremećaji raspoloženja su češći kod ljudi sa srčanim oboljenjima. Do 20 odsto osoba koje su imale srčani udar može da razve depresiju, podaci su American Heart Association. I rizik od srčanih oboljenja je veći kod ljudi koji pate od depresije. Depresija često ometa i produžava oporavak od srčanih bolesti i drugih kardiovaskularnih stanja, objavljeno je u časopisu Circulation.
Depresija je jedan od znakova upozorenja da neko može da ima lošiju prognozu nakon srčanog udara. To komplikovano mentalno stanje utiče na apetit, vežbanje, svest o uzimanju lekova i mnoge druge stvari neophodne za oporavak. Takođe, ima dokaza da osobe sa depresijom imaju probleme sa trombocitima, a to može dovesti do ateroskleroze, glavnog faktora rizika za srčani udar, prema Johns Hopkins Medicine.
Lupus je bolest koju depresija gotovo da ne zaobilazi
Depresija je uobičajena kod autoimunskih bolesti, pa ni lupus nije izuzetak.
U studiji objavljenoj u Journal of Immunology Research stoji da je depresija povezana sa nivoom aktivnosti lupusa i efektima ove bolesti na mozak. Svakodnevni stres zbog suočavanja sa lupusom i njegovim simptomima poput groznice, umora, bolova u zglobovima ili osipa, sigurno može da dovede do depresije. To mogu, međutim, i neki lekovi za lupus, kažu u Lupus Foundation of America.
Depresija i dijabetes
Depresija i oba tipa dijabetesa, i tip 1 i tip 2 mogu da se prepliću na više načina. Život sa dijabetesom često je iscrpljujući, a to uslovljava promene raspoloženja, navodi su American Diabetes Association. Depresija utiče na uzimanje lekova, balansiranu ishranu i vežbanje, a preskakanje tih zdravih navika može da pogorša i depresiju i dijabetes. Kao kod još nekih stanja, dijabetes i depresija imaju više zajedničkih činilaca. To su genetski, hormonski i imunološki uzroci. Povezuju ih i strukturne promene u određenim delovima mozga, uključenih u kontrolu raspoloženja.
HIV – kod nas još uvek tabu-tema, ali i značajan uzrok depresije
Život sa virusom humane imunodeficijencije (HIV) ili AIDS-om (sindrom stečene imunodeficijencije, koji HIV izaziva) takođe je vrlo stresan. Depresija je jedno od najčešćih stanja mentalnog zdravlja sa kojima se suočavaju osobe sa HIV-om.
HIV može direktno da ošteti mozak, a to dovodi do depresije ili HIV demencije, kaže American Psychiatric Association. I neki lekovi za HIV često pogoršavaju depresiju. Međutim, HIV nije jedina infekcija povezana sa depresijom. To su i grip, herpes, hepatitis C, a posebno virus herpes zoster. Pretpostavlja se da se veza krije u zapaljenskim procesima.
Nedostatak vitamina B12
Vitamin B12 ima širok spektar funkcija u telu, uz proizvodnju supstanci u mozgu koje utiču na raspoloženje. Brojne studije kažu: ako vam je nivo vitamina B12 nizak, možda ćete osetiti simptome depresije i konfuziju, kao i elemente demencije. Vegetarijanci su takođe skloni nedostatku vitamina B12, jer se on prirodno nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla (riba, nemasno meso, jaja i mleko). I mnoge vrste žitarica bogate su vitaminom B12.
Drugi simptomi nedostatka B12 su utrnulost ili peckanje u rukama, nogama ili stopalima, anemija, halucinacije i umor. Sve ovo mogu da budu i simptomi depresije.
