Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Herpes zoster izaziva isti virus zbog kojeg dobijamo i varičele

Priredio/la: S. M.
17:00 - 05. 12. 2021.

Oslabljeni imunitet je najveći saveznik herpesa, a komplikacije mogu da nastanu ako se pojavi posle 40. godine života

Virus varičela herpes zoster Virus varičela-zoster (VZV) Foto: Shutterstock

Herpes zoster  je virusna infekcija koju izaziva virus varičela-zoster (VZV). To je isti virus koji izaziva i boginje varičele. Obično utiče na jedan senzorni nervni ganglion i površinu kože koju nerv snabdeva. Svako ko je imao varičele, kasnije može dobit herpes. Ovaj virus može godinama da miruje, a zatim da se ponovo aktivira kao herpes.

Herpes se može pojaviti na ustima, ali i na grudima ili leđima

Kod osoba koje su ranije imale varičele, herpes se najčešće javlja posle 50.godine života. Međutim, može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. Simptomi herpesa obično pogađaju jedan deo tela. To su najčešće struk, grudi, stomak ili leđa. Simptomi se mogu pojaviti i na licu i u očima, ustima, ušima. Virus takođe može uticati na neke unutrašnje organe. Herpes obično pogađa jedan ganglion senzornog nerva u blizini kičmene moždine, koji se naziva ganglion dorzalnog korena. Zbog toga se simptomi javljaju u određenim delovima tela, a ne po celom telu.

Herpes može nekad prouzrokovati samo bol, bez osipa

Bol je rezultat zahvatanja nerva, a ne samog osipa. Simptomi herpesa mogu biti različiti po prirodi, u zavisnosti od toga gde se na telu pojavljuje. Neke osobe osećaju bol ali nemaju osip. Drugi mogu imati osip sa bolom koji je praćen drugim simptomima, kao što su povišena temperatura, drhtanje ili glavobolja.

Herpes i najčešći simptomi

Neki od najčešćih simptoma herpesa su stalni tup, pekući ili grizući bol, ili oštar, ubodni bol koji dolazi i odlazi, zatim osip na koži koji podseća na osip od varičela, ali pogađa samo određena područja, kao i plikove ispunjene tečnošću koji se razvijaju kao deo osipa.

Herpes se javlja na jednoj strani tela

Osip na koži sa mehurićima može se pojaviti u jednoj ili više različitih traka sa senzornim nervima kože, zvanih dermatomi. Uobičajene lokacije za ovo uključuju:

Obično se javlja samo na jednoj strani tela, a njihova lokacija zavisi od uticaja na određeni dermatom.

Simptomi herpesa na licu

I na licu, simptomi se obično javljaju samo na jednoj strani, najčešće oko jednog oka i čela. To mogu da budu:

  • bol preko zahvaćenog dermatoma
  • osip
  • slabost mišića
  • glavobolja.

Simptomi herpesa kod oka

Ako virus zahvati neki oftalmološki nerv, osoba ima herpes zoster oftalmicus (HZO). Ovo može izazvati bol, crvenilo i otok u i oko oka, kao i privremeni ili trajni gubitak vida.

Herpes i simptomi kod uha

Herpes se takođe može pojaviti u uhu ili oko njega, što dovodi do problema sa ravnotežom i sluhom, kao i do slabosti mišića na zahvaćenoj strani lica. Ove promene mogu biti dugoročne ili čak trajne. Osoba koja razvije simptome u ili oko ušiju i očiju, treba odmah da potraži medicinsku pomoć kako bi smanjila rizik od komplikacija.

Simptomi u ustima

Ako se herpes pojavi na ustima, mogu da se jave:

  • osetljivost lica
  • bol u ustima
  • zubobolja
  • lezije u tkivima tvrdog i mekog nepca

Bol i nelagodnost ovih simptoma mogu da otežaju konzumaciju jela i pića.

Unutrašnji herpes

Herpes takođe može uticati na unutrašnje organe. Neće biti osipa, ali mogu se pojaviti drugi problemi. Na primer, istraživači su pronašli dokaze o herpesu u probavnom sistemu, što može dovesti do gastrointestinalne disfunkcije, kao i u arterijama u mozgu. Sve to može da poveća rizik od moždanog udara i demencije.

Ostali simptomi herpesa

Mogu da se jave i drugi simptomi, uključujući:

Progresija simptoma

Simptomi obično napreduju na sledeći način: bol, peckanje, utrnulost i svrab počinju da utiču na određeni deo kože. Nakon dve nedelje, pojavljuje se osip. Crvene mrlje i plikovi ispunjeni tečnošću i praćeni svrabom pojavljuju se od 3. do 5. dana. Plikovi se mogu spojiti, formirajući čvrstu crvenu traku koja liči na jaku opekotinu. Čak i najnežniji dodir može biti bolan. Upala može uticati na meko tkivo ispod i oko osipa. Posle 7 do 10 dana, plikovi se postepeno suše i formiraju kraste. Kako plikovi nestaju, mogu da nastanu manji ožiljci.

Hepres traje od dve do četiri nedelje

Herpes obično traje oko 2 do 4 nedelje. Zarazan je sve dok se plikovi ne osuše i ne pretvore u kraste. Većina ljudi će herpes imati samo jednom, ali se kod nekih osoba može ponoviti.

Kada se javiti lekaru

Lečenje ubrzo nakon pojave simptoma može pomoći u smanjenju trajanja i ozbiljnosti infekcije. Ovo je posebno važno za osobe starije od 60 godina i one koji imaju oslabljen imuni sistem, jer to može da poveća rizik od komplikacija. Ukoliko osip nastavi da se širi na druge delove tela ili se jave drugi simptomi, kao što je visoka temperatura, najbolje je da se konsultujete sa lekarom. Pored toga, oni kod kojih se pojavi osip u blizini oka treba da potraže hitnu medicinsku pomoć, jer takvo stanje može izazvati ožiljke, gubitak vida i trajno oštećenje oka, ako se ne leči.

Tretman herpesa

Lekar može da prepiše antivirusne lekove kako bi sprečio razmnožavanje virusa. Antivirusni tretman može pomoći kod:

  • smanjenja težine i trajanja simptoma
  • sprečavanja razvoja komplikacija
  • smanjivanja rizika od povratka osipa.

Probajte i ove tretmane pored antivirusnih lekova

Pored antivirusnih lekova, postoji nekoliko drugih načina da se pomogne, a neki od njih su:

  • uzimanje lekova za ublažavanje bolova
  • smanjenje stresa
  • redovna ishrana
  • lagane vežbe
  • nošenje široke odeće
  • opuštanje uz knjigu ili film.

Kako ublažiti svrab

Da biste ublažili svrab preporučuju se sledeće metode:

  • nanošenje preporučenih losiona od strane stručnjaka
  • kupanje u mlakoj kupki
  • stavljanje hladne, vlažne krpe za na plikove.

Većina ljudi će se oporaviti kućnim lečenjem, ali treba potražiti medicinsku pomoć ako se pojave drugi simptomi, kao što je visoka temperatura. Otprilike 1 do 4 odsto osoba bude upućeno na bolničko lečenje zbog komplikacija.

Oslabljen imunitet najveći saveznik herpesa

Herpes je rezultat istog virusa koji uzrokuje i varičele. Nakon što se osoba oporavi od varičela, virus ostaje u stanju mirovanja u senzornim ganglijama njihovog kranijalnog nerva ili ganglijama dorzalnog korena unutar perifernog nervnog sistema. Svi virusi herpesa mogu se „sakriti“ u nervnom sistemu, gde mogu ostati neograničeno u latentnom stanju. Virus herpes zoster može se ponovo da se aktivira, slično buđenju iz hibernacije, i da putuje niz nervna vlakna da bi izazvao novu aktivnu infekciju. Oslabljen imunitet je najveći saveznik herpesa.

Da li je herpes zarazan

Nije moguće preneti herpes drugoj osobi. Međutim, neko ko nikada nije imao varičele može se zaraziti virusom ako dođe u direktan kontakt sa tečnošću u plikovima osobe koja trenutno ima herpes. Ako se to dogodi, a osoba nije primila vakcinu protiv varičela, prvo će razviti varičele, a ne herpes. Herpes se ne širi kašljanjem ili kijanjem. Samo direktan kontakt sa tečnošću iz plikova može da proširi virus. Stoga, pokrivanje plikova smanjuje rizik od zaraze. Važno je napomenuti da je virus aktivan samo od trenutka kada se plikovi prvi put pojave, dok se ne osuše i prekriju krastom. Prenošenje nije moguće pre nego što se razviju plikovi ili nakon što se formiraju kraste. Ako osoba ne razvije plikove, virus se ne može širiti u tradicionalnom smislu.

Mere predostrožnosti

Preduzimanje sledećih mera predostrožnosti može pomoći u sprečavanju prenošenja virusa VZV:

  • često pranje  ruku
  • izbegavanje dodirivanje osipa
  • izbegavanje češanja osipa.

Takođe je važno da osobe sa herpesom izbegavaju kontakt sa novorođenčadima koja su prevremeno rođena ili imaju malu težinu, sa trudnicama koje nisu preležale varičele, kao i sa osobama sa oslabljenim imunitetom.

Dijagnoza herpesa

Lekari obično dijagnostikuju herpes fizičkim pregledom procenjujući izgled osipa i plikova na telu. U nekim slučajevima, oni mogu uzeti uzorak tkiva iz tečnosti plikova i poslati ga u laboratoriju da provere da li je virus prisutan. Lekari takođe mogu da izvrše test krvi kako bi potražili antitela, koja mogu da utvrde da li je osoba ikada bila izložena virusu.

Vakcinacija kod dece

Vakcinacija može pružiti zaštitu i od varičele i od herpesa. Kod dece lekari preporučuju rutinsku imunizaciju vakcinom protiv varičele. Sa dve doze vakcine, postoji najmanje 90 odsto šanse za zaštitu od varičela. Sprečavanje varičela takođe će sprečiti herpes. Deca bi trebalo da dobiju prvu dozu sa 12 do 15 meseci. Druga doza je na 4 do 6 godina. Testovi su pokazali da je vakcina bezbedna, iako neka deca mogu nakon vakcinacije osetiti:

  • bol na mestu injekcije
  • povišenu temperaturu
  • blagi osip
  • privremeni bol i ukočenost zglobova.

Otkako je počela vakcinacija kod dece, broj slučajeva herpesa je opao.

Vakcinacija kod odraslih

Odrasle osobe će vakcinu primiti obično nakon 50. godine života. Lekari preporučuju ovu vakcinu i onima koji nisu imali varičele ili herpes. Vakcina protiv herpesa zoster može pomoći u prevenciji  kod ljudi koji već imaju virus. Dostupne opcije su Zostavak i novija vakcina pod nazivom Shingrik. Nakon dve doze Shingrik vakcine, osoba će imati više od 90 procenata zaštite od herpesa. Osobe koje pate od alergije ili trudnice ne bi trebalo da prime vakcinu bez prethodnog savetovanja sa lekarom.

Faktori rizika

Neke osobe su pod većim rizikom od dobijanja herpesa. Mogući faktori rizika i pokretači su:

  • starije životno  doba
  • određene vrste raka ili opcije lečenja raka
  • HIV tretmani koji potiskuju imuni sistem
  • stres ili trauma.

Komplikacije kod herpesa

Komplikacije kod herpesa se retko javljaju ali su moguće, posebno kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom. Moguće komplikacije šherpesa uključuju:

  • postherpetičnu neuralgiju (PHN)
  • zapaljenje mozga ili kičmene moždine
  • povećavajući rizik od moždanog udara
  • encefalitis i meningitis
  • problemi sa očima i vidom
  • slabost
  • probleme sa ravnotežom i sluhom
  • oštećenje krvnih sudova, što može dovesti do moždanog udara
  • upala pluća.

Veći rizik posle 40. godine

Veća je verovatnoća da će se komplikacije pojaviti ako osoba dobije herpes nakon 40. godine. Rizik inače nastavlja da raste sa godinama kod osoba sa slabim imunološkim sistemom. Ovo uključuje osobe koje imaju:

  • rak
  • leukemiju
  • limfom
  • HIV.

Pod rizikom su i osobe koje primaju hemoterapiju. One bi svakako trebalo da potraže medicinsku pomoć čim primete simptome koji bi mogli da ukazuju na pojavu herpesa.

TEME:
Vasilije,
22:26, 05. 12. 2021. Odgovori

Sve je tacno, ja imao u 2000., God.,pola lica, samo iko nije dohvatio. Lecio mesec dana. B.vitamin je Za imunitet .Bravo!!!

Srečko
4:11, 13. 12. 2021. Odgovori

Ubija u mozak koliko boli
Najodvratnija boleščuga

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend