Prof.dr Nevena Čalovska Hercog: U situaciji kada nedostaje novac neophodno je doneti neke razumne procene poput: šta to sada znači za porodicu, čega možemo da se odreknemo, šta od postojećih resursa možemo da iskoristimo... Fotomontaža: Nevena Čalovska Hercog/Shutterstock
Poznata narodna izreka (poslovica) možda najbolje opisuje čestu situaciju u vezama i brakovima koji se nađu pred iskušenjima egistencijalnih problema. Nažalost, veliki broj ljudi ne uspe da nađe način za prevazilaženje krize. Tako je početak finansijskih poteškoća neretko i kraj, odnosno krah zajednice.
Profesor dr Nevena Čalovska Hercog, psihijatar i porodični psihoterapeut, razgovor za eKlinika portal počinje osvrtom egzistencijalista na četiri egzistencijalistička straha:
– Na prvom mestu je strah od usamljenosti. Na drugom strah od gubitka slobode, na trećem strah od smrti (mada je za neke na prvom mestu strah smrti), a na poslednjem je strah od gubitka smisla. Čuveni Seren Kjerkegor, prvi predstavnik egzistencijalista je pisao o nekoj bazičnoj anksioznosti, koja je u suštini apsolutno imanentna čoveku i pitanjima ljudske egzistencije. Što se tiče svakodnevnice, podrazumeva se da imamo ovakva razmišljanja posebno smo odgovorni za živote drugih, ako brinemo o starima ili o deci. Ako drugi zavise od nas, onda sigurno imamo povećani doživljaj odgovornosti, što logično donosi i viši stepen naše anksioznosti – konstatuje Čalovska Hercog.
Mnogo je toga za šta često tražimo objašnjenje, razloge ali i alibi u životnim okolnostima novog vremena. Praktično, danas gotovo ništa nije isto kao u vreme naših baka, očeva i majki. Sagovornica e Klinika portala potvrđuje da se intergeneracijske razlike ubrzavaju kao što se ubrzalo i samo vreme. Tako su razlike između mladih ljudi i njihove dece mnogo veće nego što su bile između njih i njihovih roditelja. Čalovska Hercog podseća da su u prošlim vremenima bile jasnije granice između privatnog i poslovnog, pa je lakše bilo i odrediti i sprovoditi porodične uloge.
Porodični psihoterapeut kaže da tada porodice jesu bile više „krute“, odnosno manje fleksibilne, ali da je bilo više jasnih pravila koja su se poštovala. Poštovala se i priča o tradicionalnim patrijarhalnim porodicama, braku, poslovnim odnosima… Aktuelni trenutak u tom kontekstu naša sagovornica opisuje izrazom odavno korišćenim u radovima svetskih psihijatara i psihologa: fluidno društvo. Danas se, dodaje Čalovska Hercog, sve to preliva.
Naročito tokom trajanja i posle pandemije Covid 19, trend koji je mnogo toga promenio je online rad. Uz koristi koje je doneo u nekom trenutku, prouzrokovao je i da smo dostupni neprekidno, tako da teško je održati granice između privatnog i profesionalnog. Sve to, ističe profesorka, neminovno menja i dinamiku porodičnih odnosa.
Otkaz je reč koja je u toliko spominjanim ranijim vremenima ipak bila retkost i pre svega se vezivala za jednu vrstu sigurnosti. Danas takve sigurnosti nema. I ne samo to, već se za jedan deo populacije percepcija otkaza „pomerila“ na teren motivacije, napretka, prosperiteta, pa i olakšanja. Međutim, kako kaže porodični psihoteraput, nemaju svi ljudi iste mentalne kapacitete, niti su u situaciji posebno ako dobiju otkaz, da odmahnu rukom i kažu „ništa strašno, idemo dalje“.
– Nesumnjivo je reč o stresu, naročito kada ne date već dobijete otkaz. To je izuzetno neprijatno iskustvo, koje pokreće osećaj poraza. Daleko od toga da je otkaz „smak sveta“ ili uvek nešto loše. Taj momenat je značajno drugačiji u odnosu na ranija vremena. Drugačije je i to što je nezaposlenost danas veća i takođe fluidna, a svakako ima veliki uticaj na pojedinca i njegovu porodicu. Emocije koje gubitak posla nosi često su jako duboke i preplavljujuće za osobu, ali i za njene bliske. Osnova funkcionisanja porodice jeste uravnoteženost, a tada imamo tendenciju da teže dolazimo do neophodnog balansa. Sposobnost partnera da se dogovaraju o tome kako će dalje funkcionisati zavisi od modaliteta u kome su do tada funkcionisali. Nekada je to eksplicitno, nekad implicitno – objašnjava naša sagovornica.
Tradicionalna podela u kojoj su žene bile domaćice i retko radile a muškarci se samo povremeno uključivali u deo kućnih obaveza, takođe je davna prošlost. Praktično, nekada je bilo nemoguće „izračunati“ koliko žena za kuću privredi obavljajući svakodnevne poslove. Mnogo više danas se „vrti“ oko novca, pa su i računice tamo gde je to bilo nezamislivo. Čalovska Hercog konstatuje da je nekadašnja rodno zasnovana raspodela kućnih poslova danas postala neodrživa, barem u gradskim sredinama. Naime, poslovi koje radimo značajno su drugačiji, a porodičnih obaveza je više.
– Novac koji zaradе supružnici je važan instrument pomoću koga se generiše više opcija od najbanalnijih zadataka i „suve“ egzistencije: od toga da li se priprema i jede kod kuće, poručuje ili se ide u restoran, do toga kako se strukturiše slobodno vreme. U šta se investira, čemu se nadamo, koje želje možemo da ispunimo, s kim možemo da se družimo, koja zadovoljstva možemo da priuštimo… Neophodno je da se u okviru porodice o novcu otvoreno razgovara i kada ga ima dovoljno i kada nedostaje. To je velika posredna, ali važna tema – naglašava sagovornica našeg portala.
A kako da racionalizujemo realnost u trenutku kada porodica jednostavno iz bilo kog razloga ostane bez dovoljno novčanih sredstava?
– Ako pitate porodične terapeute, mi uvek moramo validiramo kada se ljudi osećaju uznemireno, uplašeno, tužno, ljuto… Naravno da je emotivna reakcija na ono što im se dešava normalna i ljudi imaju pravo da emituju najširi repertoar mogućih ponašanja. Međutim, čovek može da bude besan, razočaran, ljut, ali to ne sme da pređe u grubost, nasilje... Kada se validira emocionalni odgovor, cilj je osobu dovesti u situaciju da može da razmišlja. Slikovito rečeno, da se stavimo u „helikopter poziciju“ i pogledamo „odozgo“ ono u čemu smo se se našli. Ko može da doprinese rešenju, ko može i kako da pomogne. Šta su izlazi, šta su implikacije, šta je moguće uraditi… To je već jedan sasvim drugačiji položaj u odnosu na emotivnu sliku preplavljenosti, užasa, ljutnje, nemoći. Osnova je pokušati razumeti i uvideti gde su slabosti a gde su snage i šta su mogućnosti – savetuje prof.dr Nevena Čalovska Hercog.
Porodični psihoterapeut posebno naglašava važnost spoznaje vremenskog okvira – da li je to nešto što je trajno ili privremeno. U odnosu na što racionalniju procenu, odlučuje se i da li, na primer, neko ide odmah da traži posao ili može da sačeka.
– Porodični život jako liči na jedan složen projekat. On zahteva određivanje prioriteta. U situaciji kada nedostaje novac neophodno je doneti neke razumne procene poput: šta to sada znači za porodicu, čega možemo da se odreknemo, šta od svojih postojećih resursa možemo da iskoristimo… Moram li da se zadužim ili može bez toga, možda ne moram da vozim ovako luksuzan auto koji pravi velike troškove… Bitan je konstruktivan pristup, ne pristup očajnika. Kada su ljudi racionalni, oni su i otporniji. Lakše će zadržati dostojanstvo i u simbiozi sa partnerom ponovo probuditi i ostvariti lični, zajednički i porodični smisao – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Nevena Čalovska Hercog, psihijatar i porodični psihoterapeut.