Narcis je jedna od „etiketa“ koje često pripisujemo jedni drugima. Ponekad je dovoljno da neko samo ne odgovori našim očekivanjima, pa da ga ocenimo narcisoidnim ili sebičnim. Narcizam je, međutim, mnogo više od toga, a žrtva ovakvog ponašanja možemo biti bilo gde: na poslu, u vezi, u porodici…
Koncept narcisoidne ličnosti odnosi se na nečiji uzvišen i pretenciozno visok pogled na sebe, lične sposobnosti i osobine. Međutim, narcizam takođe uključuje i radnje koje ovakve preduzimaju da ojačaju takav stav, što uključuje i ponižavanje, manipulaciju ili drugačije vidove ugnjetavanja drugih. Taj dominantni, pobednički osećaj sopstva uz gaženje drugih ličnosti i njihovih emocija može biti primer narcističkog poremećaja ličnosti.
Narcistički poremećaj ličnosti (Narcissistic personality disorder/NPD) je stanje mentalnog zdravlja koje se može dijagnostikovati u psihijatrijskoj praksi. Pored ostalih negativnih efekata na socijalno okruženje osobe sa spornim poonašanjem, ono često uništava njene odnose na svim nivoima bez obzira na cenu. Narcistični ljudi je svakako „plaćaju“ zbog sebične potrebe da budu sebi na prvom mestu.
Evo šta su stručnjaci savetovali u vezi sa interakcijama u porodičnom okruženju ukoliko neko od članova ima NPD ili pokazuje tipične osobine.
Da bi zdravstveni radnici nekome dijagnostikovali NPD, osoba mora pokazati dosledan obrazac grandioznosti do ranog odraslog doba. Pored toga, moraju ispoljiti najmanje pet od sledećih osobina:
Standardni tretmani za lečenje samog NPD ne postoje. Međutim, terapija razgovorom i lekovi za kontrolu simptoma kao što su anksioznost ili depresija, česti pratioci ovog poremećaja, mogu biti od pomoći. Takođe, ovo stanje se može javiti i sa drugim poremećajima raspoloženja.
Stručnjaci tvrde da je među različitim razlozima zbog kojih se NPD može javiti u porodici i genetika. Uz to, neki dokazi iz istraživanja sugerišu da prethodne veze i iskustva mogu uticati na narcisoidno ponašanje. Na primer, kao i većina drugih osobina ličnosti, narcizam može proizaći iz negativnih iskustava tokom detinjstva.
– Studije takođe sugerišu vezu između određenih stilova roditeljstva i narcizma, što uključuje preterano popustljivo ili prezaštitničko roditeljstvo – kaže dr Rashmi P. Parmar, psihijatar za odrasle i decu.
Na primer, preterano hvaljenje i loše postavljanje granica mogu podstaći narcizam u ranom uzrastu. Nasuprot tome, previše strog ili autoritaran stil roditeljstva takođe može dovesti do traume i niskog samopoštovanja. Ta negativna osećanja mogu dovesti do razvoja narcizma kao mehanizma za suočavanje sa problemima, kroz stvaranje negativnog protektivnog mehanizma.
Porodična okupljanja za mnoge ljude unapred su veliki stres, a sa izraženim narcizmom nekog člana porodice u kombinaciji, takvi događaji gotovo da mogu da prerastu u traumu. Osoba sa NPD-om ili njegovim osobinama može biti roditelj, dete, ali i bilo koji rođak, bilo kog pola i godina života. Ništa od toga neće joj smetati da vas „urniše“ svojim visokim samopoštovanjem, kritikama, neslanim šalama ili patološkim lažima. Možda vam neke od sledećih taktika pomognu da se sa njima lakše nosite:
– Za njih, oni su centar i njihovog i vašeg sveta. Možda ćete na kraju biti emocionalno povređeni njihovim postupcima. Ali, imajte na umu da ljudi sa NPD-om ne vide svet kao vi. Iako je jedna od njihovih karakteristika preokupacija sobom i sopstvenim „super-moćima“, osoba sa narcističkim poremećajem je zapravo vođena niskim samopoštovanjem. Njihov način funksionisanja je alat da kompenzuju kako se zaista osećaju. Razumevanje ovoga može vam pomoći da osetite empatiju prema njima, ali i da se zaštitite kako biste izbegli probleme sa mentalnim zdravljem. Da biste im se efikasno suprotstavili verbalno, koristite jasne, precizne i konkretne rečenice, ali izbegavajte direktno osporavanje njihovih verovanja. Ne zaboravite da uvek imate izbor da ograničite svoje prisustvo i interakciju sa takvim pojedincima radi zaštite sopstvenog psihofizičkog blagostanja, sviđalo se to nekome ili ne – savetuje dr Sheila Forman, psihijatar iz Kalifornije.