Toksična pozitivnost može da ostavi tri ozbiljne posledice: Ovo su glavne razlike između prave i lažne sreće

Toksična pozitivnost često se može pogrešno identifikovati sa realnim optimizmom. Pozitivne emocije su nam potrebne za mentalnu stabilnost, dobro raspoloženje, motivaciju i kao pokretačka snaga. Međutim, prelazak u toksičnost može biti poguban i za osobu i za njenu okolinu.

Toksična pozitivnost i iskreni optimizam: Koje su sličnosti, a koje razlike?

Glavna razlika između toksične pozitivnosti i optimizma je ta što, za razliku od toksične pozitivnosti, iskreni optimizam ima uporište u realnosti i omogućava nam da priznamo i izrazimo i negativne i pozitivne emocije. On podstiče iskrenost i otvorenost. Omogućava nam da izrazimo svoje ideje, mišljenja i potrebe.

Česte su izjave poput „Samo budi pozitivan“, „Ko zna zašto je to dobro“, „Gledaj na svetlu stranu“, „Samo dobre vibracije“, „Ma, ne može biti toliko loše“… One zaista mogu da imaju motivacioni efekat i da nam daju pozitivnu snagu onda kada nam je to potrebno. Međutim, jasno je da ne može sve u životu uvek biti veselo, pozitivno i radosno.

Toksično pozitivni ljudi su tvrdoglavo uvereni da svi uvek treba da budu i ostanu pozitivni. Bez obzira na to koliko su okolnosti teške ili tragične, toksično pozitivne osobe ohrabruju i sebe i druge da potisnu svoje negativne emocije i izraze samo pozitivne, koje zapravo ne osećaju.

Toksična pozitivnost je jedna vrsta opsesije

Psiholozi kažu da bi za dobro „nošenje“ sa životnim izazovima idealna bila jedna vrsta „zlatne sredine“. U redu je da preovlađujućim pozitivnim stavom. Kada ovaj stav pređe granice i potpuno isključi bilo koje reakcije osim pozitivnih, prelazi u nešto što može pričiniti štetu ne samo nama već i našem okruženju. Toksična pozitivnost nije motivacija za rešavanje problema. Naprotiv – animira ljude da ignorišu teške ili loše emocije uz brojne zamke, neopreznost i moguće opasnosti.

Ne samo da takav stav može da stvori lažnu sliku da će sve proći ako na život samo gledamo pozitivno, već se praktičnim potiskivanjem lošim emocija i njihovim „guranjem pod tepih“ rađa potreba i da druge ljude ubeđujemo u ono u šta smo ubedili sebe: da je to jedini ispravan način razmišljanja.

U šta može da nas odvede sputavanje negativnih emocija

Stručnjaci upozoravaju da potiskivanje negativnih emocija može da nas otera u anksioznost i depresiju. I to nije sve. Kod osoba koje su pretrpele ozbiljne gubitke, ideja da im kažemo da će sve proći i slično, može da ostavi utisak da ne razumemo i ponižavamo njihovu tugu i gubitak. Možemo doživeti negativne reakcije od okoline uz opiranje da se ljudi pretvaraju da su srećni, čak i kada imaju razloga za žalovanje. Uz to, forsiranjem pozitivnih osećaja kod nekoga kome nije do toga, možemo pokrenuti i emocije krivice i griže savesti.

Nema neke razlike između toksične pozitivnosti na radnom mestu ili u porodici: takvi ljudi će vam najčešće „ići na živce“ kada shvatite da pozitivan stav nije u normalnom opsegu, već da je prešao granice i ide u opsesivnu potrebu da se baš sve predstavi pozitivnim.

Da li postoje posledice toksične pozitivnosti?

Toksična pozitivnost može imati ozbiljne negativne posledice po dobrobit osobe koja je razvila ovakvo ponašanje, ali i za njenu okolinu, poput:

• podsticanja potiskivanja svoje emocija, potreba i briga, što vodi u anksioznost i depresiju
• stvara ritual izbegavanja i dovodi do gubitka poverenja u međusobnim odnosima zbog umanjivanja i poništavanja emocija
• smanjenja samopouzdanja i radnog učinka, što može doprineti anksioznosti i sagorevanju (burnout).