Kada je veštačka inteligencija, odnosno ChatGPT počela da se primenjuje krajem 2022. godine, osnivač PR agencije Anurag Garg jedva je čekao da njegov tim od 11 članova brzo implementira novu tehnologiju u svoj radni tok, kako bi posao mogao da drži korak sa konkurentima. Garg je ohrabrio svoje zaposlene da koriste AI alatku za dugu listu dnevnih zadataka agencije – od osmišljavanja ideja za priče potrebne klijentima, prezentacija koje treba ponuditi medijima i prepisivanja beleški sa sastanaka i intervjua.
Veštačka inteligencija unela stres i napetost među zaposlenima
Međutim, stvari su krenule neočekivanim tokom. Umesto da se poveća produktivnost tima, veštačka inteligencija i AI alati stvorili su stres i napetost među zaposlenima. Kada je to postalo očigledno, od zaposlenih se tražilo da nabroje šta je to zbog čega im veštačka inteligencija otežava posao i na spisku su se našle sledeće stavke:
- primenom AI alata radni zadaci u stvari traju duže
- proces rada produžavalo je to što su zaposleni morali da kreiraju kratak opis i upite za ChatGPT
- nakon dobijenih rezultata zaposleni su takođe morali da provere da li su ChatGPT rezultati netačni, a toga je bilo mnogo.
I svaki put kada je platforma ažurirana, morali su da nauče njene nove funkcije, što je takođe zahtevalo dodatno vreme.
– Bilo je previše ometanja. Tim se žalio da im zadaci oduzimaju duplo više vremena jer smo uveli korišćenje veštačke inteligencije – priznaje Anurag Garg, koji vodi Everest PR agenciju i svoje vreme deli između SAD i Indije.
Novi AI alati izazvali frustraciju među zaposlenima
Cilj uvođenja veštačke inteligencije u kompaniju, navodi Garg, bio je da se pojednostavi radni tok ljudi, ali je zapravo svima zadavala više posla i činila da zaposleni budu pod stalnim stresom i da sagorevaju na poslu. Kao poslovni lider, Garg je takođe počeo da se oseća preplavljenim zbog sve većeg broja AI alata koji se lansiraju i osećanjem da mora da ide u korak sa svakim novitetom. Ne samo da je koristio ChatGPT kao i njegov tim, već i Zapier softver kako bi pratio zadatke tima, kao i Perplexity – besplatni AI pretraživač dizajniran da unapredi način na koji se otkrivaju informacije kako bi dopunio istraživanje klijenata.
– Na tržištu postoji veliki broj alata za veštačku inteligenciju, a nijedan alat ne rešava više problema. Kao rezultat toga, stalno sam morao da pratim više AI alata kako bih izvršio zadatke, što je postalo sve teže i stvaralo sve veći nered. Bilo je teško pratiti koji alat je trebalo da uradi nešto, i počeo sam da bivam potpuno frustriran. Tržište je preplavljeno AI alatima, tako da ako danas uložim u određenu aplikaciju, već sledeće nedelje će biti dostupna druga, bolja. Postoji stalna težnja da budem u korak sa novitetima kako bih bio relevantan, što mi je bilo teško da kontrolišem, i to je dovelo do sagorevanja – priznaje Garg.
Rukovodioci priznaju da je veštačka inteligencija povećala zahteve za radnike
Zbog iskustva koje su doživeli, vlasnik agencije odustao je od zahteva da tim treba da koristi veštačku inteligenciju u svom radu. Sada je koriste prvenstveno u istraživačke svrhe – i svi su mnogo srećniji.
– To je bila faza učenja za nas. Posao je sada lakši jer ga držimo pod kontrolom i ne koristimo previše AI alata. Vratili smo se na sistema da tim sve radi direktno i ljudi se sada osećaju povezanije i više su uključeni u svoj rad. Sada je mnogo bolje – kaže Garg.
Stres koji su Garg i njegov tim iskusili koristeći AI alate na poslu ogleda se u nedavnim istraživanjima. U anketi Upwork platforme za frilensere, koja je obuhvatila 2.500 radnika u SAD, Velikoj Britaniji, Australiji i Kanadi, 96 odsto najviših rukovodilaca kaže da očekuje da će upotreba alata veštačke inteligencije povećati ukupni nivo produktivnosti njihove kompanije, ali 81 menadžera procenat priznaje da su povećali zahteve za radnike u protekloj godini.
77 odsto anketiranih kaže da su AI alati zapravo smanjili njihovu produktivnost
S druge strane, 77 odsto zaposlenih u anketi kaže da su AI alati zapravo smanjili njihovu produktivnost i povećali im radno opterećenje. A 47 procenata zaposlenih, koji koriste veštačku inteligenciju, u anketi kaže da „nemaju pojma kako da postignu povećanje produktivnosti koje njihovi poslodavci očekuju“.
Kao rezultat toga, 61 odsto ljudi veruje da će korišćenje veštačke inteligencije na poslu povećati njihove šanse da dožive burnout, a u grupi ljudi mlađih od 25 godina taj procenat se povećava na čak 87 procenata, kako je otkriveno u odvojenom istraživanju od 1.150 Amerikanaca, koje je sprovela kompanija Resume Now. Anketa Resume Now takođe naglašava kako 43 odsto ljudi smatra da će veštačka inteligencija negativno uticati na ravnotežu između posla i privatnog života. Bez obzira da li je tehnologija zasnovana na veštačkoj inteligenciji ili ne, ankete pokazuju da se mnogi radnici već osećaju preopterećeno.
Veštačka inteligencija može i da smanji raspon pažnje
Dalja studija platforme za upravljanje poslom Asana naglašava efekat uvođenja više aplikacija u radni proces. U svom istraživanju, koje je obuhvatilo 9.615 zaposlenih širom Australije, Francuske, Nemačke, Japana, Velike Britanije i SAD, pokazalo se da, od onih koji koriste 6 do 15 različitih aplikacija na radnom mestu, 15 odsto kaže da propuštaju poruke i obaveštenja zbog broja alata. Za one koji koriste 16 ili više AI alata, 23 procenata kaže da su manje efikasni, a njihov raspon pažnje je smanjen jer stalno moraju da menjaju aplikacije.
– Korišćenje više aplikacija zahteva dodatno vreme da ih naučimo i da se prebacujemo s jedne na drugu, a ovo izgubljeno vreme je „bolno“ jer smo ionako svi osetljivi na gubljenje vremena – ističe tim povodom Cassie Holmes, profesorka menadžmenta na University of California.
