Muškarci koji su u braku fizički i mentalno su zdraviji od neoženjenih, dok za žene u nesrećnim brakovima važi suprotno, tvrde neka istraživanja. Takođe, žene daleko traumatičnije preživljavaju bračne probleme od svojih supružnika. Da li se prepoznajete?
Prema tvrdnjama psihologa, odgovor bi mogao da leži u razlikama u načinu na koji muškarci i žene obrađuju emocije svog partnera, kao i sopstvene. Sa ovim je saglasan i psiholog Robert V. Levenson, doktor nauka sa University of California.
– Stresne situacije koje izazivaju emocije, poput bračnih svađa i sukoba, mogu ubrzati srčani ritam i izazvati druge fiziološke promene. Međutim, ono što muškarci i žene rade i kako reaguju kada dođe do takve vrste stresa i uzbuđenosti može uticati na njihovo zdravlje – obrazlaže Levenson.
Istraživanja su takođe pokazala da oni koji imaju strategije za smanjenje fizičkog uzbuđenja tokom stresnih situacija imaju bolje fizičko i mentalno zdravlje, kao i viši nivo bračnog zadovoljstva i emotivne stabilnosti.
Muškarci češće koriste takve strategije, objašnjava Levenson. „Što su fizički uzbuđeniji, to se emocionalno negativnije osećaju“, opisuje on. Međutim, kako kaže, „kod žena ne postoji značajna povezanost između nivoa uzbuđenosti i osećaja lošeg raspoloženja.“
Takva otkrića ukazuju na mogućnost da su muškarci ipak usklađeniji sa sopstvenim emocijama. Uz to, najveći broj istraživanja sugeriše da se žene više fokusiraju na emocije svojih muževa (partnera) nego na lične.
Kada bračni sukob izaziva negativne emocije, većina muškaraca koji preživljaju viši nivo autonomnog uzbuđenja osećaju se loše i povlače se, kaže Levenson. Kada se povuku iz te interakcije, smanjuju nivo fizičkog uzbuđenja. Zbog toga, prema njegovom mišljenju, ne pate od dugoročnih negativnih efekata. Laički rečeno, „izduvaju se“ poput balona.
Međutim, kada se muškarci ne povlače iz takve situacije već ostanu u njima a potiskuju emocije, njihovo fizičko uzbuđenje značajno opada. To je i za njih manje efikasna strategija suočavanja.
Budući da emotivno iskustvo žena ne mora uvek da se odražava u fiziološkom (fizičkom) stanju, one mogu biti fizički uzbuđene, a da zapravo ne osećaju negativne emocije. Kako god da se osećaju, one će nastavljati razgovor po cenu „visokih tonova“. Muževi se većinom se povlače. To dovodi do još češće frustracije žena i još većeg stresa. U lošim brakovima, kontinuirani visok nivo stresa uz hormonski status ipak izaziva fiziološke reakcije kod žena koje mogu dovesti do lošijeg zdravlja, smatra Levenson.
Još jedna moguća teorija o lošijem zdravlju udatih žena koje nisu srećne u braku, kaže Levenson, uzima u obzir koliko tačno bračni partneri mogu da prepoznaju međusobne emocije.
Psiholozi su došli do zaključka da postoji očigledna posledica koja ukazuje na zanimljivu razliku između polova. Kada žene precizno tumače emocije svojih muževa, one preuzimaju i fizičko uzbuđenje koju muževi pokazuju. S druge strane, muževi, iako podjednako dobro prepoznaju emocije svojih žena – ne pokazuju takvu vrstu fiziološke aktivacije, ilustruje Robert V. Levenson.
Dakle, u lošim brakovima i sukobima u kojima muževi pokazuju fizičko uzbuđenje, žene i to preuzimaju na svoja pleća i psihu. Sve rezultira dodatnim dugotrajnim stresom, koji može dovesti do njihovog lošijeg ukupnog zdravlja.