Muškarac koji je dosadan i koji nas iscrpljuje je onaj koji neprestano vodi glavnu reč, za koga se čini da se nikada ne menja i ne razvija svoju ličnost. Sve smo pokušali – da mu damo šansu, da ga ohrabrimo da postane angažovaniji, ali ništa nije pomoglo. Ponekad to i nije toliko strašno, osim što nam se čini da iz nas isisava život, iako naše srce, glava ili telo možda govore drugačije. Da bismo izbegli mučne situacije treba da znamo i da sa sigurnošću prepoznamo da imamo posla sa muškarcem koji ima iscrpljujuću i dosadnu ličnost.
U kontaktu sa nekim ljudima osećamo se okrepljeno, dok nas drugi iscrpljuju. Kada su u pitanju ovi drugi i uz to još i dosadni, onda imamo osećaj kao da smo u prostoriji u kojoj se vazduh polako isisava. Sa takvim muškarcima ništa ne uspeva. Ponekad je reč o sitnicama – o njegovoj nesposobnosti da učestvuje u neobaveznom, duhovitom razgovoru ili njegovoj upornoj navici da svaki razgovor pretvara u predavanje. Jednostavno nema iskre, nema uzbuđenja, nema osećaja iščekivanja kada smo u njegovoj blizini. Umesto toga, postoji samo taj stalni osećaj iscrpljenosti i umora.
Kada nam je stalo do nekoga, radujemo se što ćemo s njim da provedemo vreme. Uzbuđeni smo zbog zajedničkih iskustava i cenimo zajedničke trenutke. Ali, sa dosadnim i iscrpljujućim tipom muškarca priča je potpuno drugačija. Iako se trudimo da prilagodimo svoj raspored radujući se lepoj večeri ili odmoru za vikend, osećamo sve manje uzbuđenje kako se bliži vreme susreta. I ne samo to. Počinjemo da se plašimo.
Dovoljno je samo da pomislimo da treba da provedemo sate slušajući ga kako priča o istim temama, da se setimo nedostatka uzbuđenja ili spontanosti, pa da imamo neodoljivu želju da sve to izbegnemo.
Ovaj osećaj straha jasan je znak da imamo posla sa čovekom koji ima iscrpljujuću i dosadnu ličnost, jer umesto da unese radost i uzbuđenje u naš život, on doprinosi većem osećanju stresa i anksioznosti.
Čovek koji nas iscrpljuje i koji je dosadan retko inspiriše rast ili promenu. Zadovoljan je time što ostaje u svojoj zoni udobnosti i ne izaziva nas niti nas inspiriše na bilo koji način. Jedino što osećamo jeste da smo zaglavljeni u tom monotonom ciklusu dosadnih razgovora i aktivnosti koje se ponavljaju. Nema iskre, nema izazova, nema podsticaja da postanemo bolja verzija sebe.
Ljudi kojima smo okruženi treba da probude i izvuku ono najbolje u nama. Trebalo bi da nas nateraju da rastemo i postajemo bolji. Ako muškarac sa kojim smo to ne radi, ako samo doprinosi monotoniji u našem životu umesto da ga obogaćuje, onda je to jasan znak da ima iscrpljujuću i dosadnu ličnost.
Promena je deo života. Svi se razvijamo i prilagođavamo dok se susrećemo sa novim iskustvima, novim ljudima i novim izazovima. Ali postoji i taj tip muškarca, onaj sa iscrpljujućom i dosadnom ličnošću, koji kao da je zaglavljen u vremenskom procepu.
Ako muškarac sa kojim smo ne prihvata promene i nije voljan da se prilagodi ili evoluira, to je glavni znak da ima iscrpljujuću i dosadnu ličnost.
Empatija, sposobnost razumevanja i sudelovanje u osećanjima drugih, vitalni je sastojak svake veze. Ali kod muškaraca koji imaju iscrpljujuću i dosadnu ličnost, empatija je upadljivo odsutna. Oni se muče da razumeju naša osećanja ili stavove ili ih možda u potpunosti odbacuju. Zbog ovog nedostatka empatije možemo da se osećamo neprimećeno, nevažno i usamljeno, čak i kada smo zajedno.
Pored nerazumevanja naših osećanja tu je i nedostatak pokazivanja ljubaznosti, saosećanja i obzira prema drugima. Sve ovo zajedno ukazuje na iscrpljujuću i dosadnu ličnost.
Kritika je u vezi poželjna kada je konstruktivna i omogućava nam da rastemo. Međutim, postoji tanka linija između konstruktivne kritike i stalne negativnosti.
Muškarci koji imaju iscrpljujuću i dosadnu ličnost umeju da budu previše kritični prema nama i drugima oko sebe. Oni uvek pronalaze nešto loše u onome što radimo ili kako to radimo. Stalno ukazu na nedostatke i mane drugih, a da nikada ne priznaju svoje.
Stalne salve kritika emocionalno iscrpljuju i štetne su za naše samopoštovanje i samopouzdanje. Zbog njih se nikada ne osećamo dovoljno dobro, napeti smo i nervozni i neprestano pokušavamo da živimo u skladu sa njegovim nemogućim standardima.
Razgovori su dvosmerna ulica. Oni uključuju i govor i slušanje i trebalo bi da budu prilika za obe strane da uče, dele i povežu se. Međutim, sa muškarcem koji ima iscrpljujuću i dosadnu ličnost, razgovori više liče na monologe. On voli da dominira svakim razgovorom, ostavljajući nam malo prostora da izrazimo svoje misli ili osećanja. Ili nas možda često prekida, odbacujući naše mišljenje kao manje važno od njegovog.
Zbog ove sklonosti ka monopolizovanju razgovora možemo da se osetimo nedovoljno cenjeno i nevažno.
Na kraju, jedan od najvažnijih znakova da imamo posla sa muškarcem koji ima iscrpljujuću i dosadnu ličnost je naš osećaj.
Uprkos svim pokušajima da pronađemo racionalno opravdanje, muči nas ta misao u našoj podsvesti da nešto jednostavno nije u redu. Ne možemo precizno da kažemo šta je, možda samo predosećaj. Ali duboko u sebi, znamo da nas nešto u vezi njegove ličnosti iscrpljuje.
Naša intuicija je moćan alat i često je u pravu. Ako nam naš osećaj govori da je njegova ličnost iscrpljujuća i dosadna, onda treba da ga poslušamo. Ne treba da ga zanemarimo, jer je tu s razlogom, da nas vodi i štiti. Ako nam intuicija govori da je muškarac s kojim smo dosadan i da nas iscrpljuje, možda je vreme da preispitamo našu vezu. Na kraju krajeva, zaslužujemo nekoga ko u naš život unosi radost, energiju i pozitivnost, a ne iscrpljenost i dosadu.